1
Nedeljko Spasojević (38) iz Sremske Mitrovice je samo jedan od oko 2.000 ljudi koji u Srbiji čekaju na donora i na transplantaciju organa. Danima unazad, Beograđani lik ovog čoveka, ali i drugih pacijenata, svakodnevno gledaju na crno-belim bilbordima koji su postavljeni širom prestonice, a u okviru kampanje "Najvažniji poziv u životu", koja ima zadatak da podstakne kulturu donorstva sa ciljem izgradnje humanijeg i solidarnijeg društva. Za Nova.rs Nedeljko priča koliko dugo čeka na taj poziv koji može da mu produži život, kao i sa kakvim se teškoćama susreće tokom ove teške borbe.
Nedeljko je čitav život igrao fudbal. Išao je na redovne šestomesečne lekarske preglede, hranio se zdravo, pa mu je iznenadni povišeni krvni pritisak bio znak da se nešto dešava. Zato je odmah otišao na pregled.
„Kada sam uradio dodatne analize, kreatinin je bio povišen i ukazivao je da postoji neki problem sa bubrezima. Tada sam započeo lečenje, prešao sam na dijetalni režim ishrane, išao sam na kontrole u Beograd. Obavio sam sve moguće preglede, sve je bilo normalno, čak su i bubrezi dobro radili, tako da tada nije bilo nikakvih problema. Držao sam bolest pod kontrolom, međutim kako je vreme prolazio, a kontrole se proredile zbog pandemije koronavirusa, moje stanje se pogoršavalo“, priča Nedeljko.
Kreatinin je skakao i skakao, Nedeljkovi bubrezi su bili sve slabiji, pa mu je predloženo da uradi arteriovensku fistulu, kako bi, ako do toga dođe, mogao da ide na dijalizu.
„Proveo sam osam dana u bolnici, rezultati su i dalje bili loši. Organizam mi je bio pun toksičnih materija, nisam mogao da pešačim, dobijao bih gušenje čim napravim više koraka. To je bio decembar, a već 4. januara otišao sam na dijalizu. Taj period mi je bio najteži u životu“.
Dok se nije navikao na dijalizu, Nedeljku je život bio pretvoren u pakao, iako je znao da je to jedini način da živi.
„Prvih dva-tri meseca bilo je jako teško, organizmu je bilo potrebno da se navikne. Morao sam strogo da vodim računa šta jedem i koliko tečnosti pijem, to je bio jako stresan i težak period. Dijaliza traje četiri sata, tri puta nedeljno idem, a kada se vratim kući, ceo dan posle toga nisam nikakav. Prosto, ne osećam se najbolje. Vremenom, kako se organizam navikao, sve je bilo lakše, nije bilo bola u glavi. Dešavalo se da mi pritisak padne, ali kada odležim i dođem k sebi, idem dalje. U suštini, nije jednostavno ni sada posle dve ipo godine kako idem na dijalizu, ali moram“.
Pročitajte još:
Najveću podršku i želju za životom, pružaju mu deca sa kojima je po ceo dan, dok njegova supruga ne stigne sa posla.
„Teško je jer su deca mala. Jedno ide u školu, drugo je predškolac, a najmlađe je još u vrtiću. Supruga radi popodne, pa možete da zamislite kako mi je sa troje male dece, a ja se tek vratio sa dijalize. Jako teško. Nisam dobar ni meni, a ni njima. Ipak, oni mi daju veliku snagu da nastavim da se borim dalje. Nisam mnogo klonuo duhom jer sam znao da neću imati ništa od nerviranja, nego sam shvatio da moram da se borim prvo zbog te dece, a onda i zbog sebe“.
Nedeljko je skoro godinu dana na listi čekanja za transplantaciju bubrega. Za to vreme, nije primio nijedan poziv, ali veruje da će se on desiti kad-tad. Zato se nada da će ova kampanja pomoći da se građani malo više osveste i shvate značaj i važnost transplantacije.
„Prošle godine je bilo dosta potencijalnih donora, ali niko nije pristao da donira organ. Jedan preminuli može da spase od pet do osam života jer se ne transplantiraju samo bubrezi. Transplantiraju se i srce, pluća, jetra, rožnjača. Dakle, ljudima je potrebno objasniti šta znači kada neko doživi moždanu smrt. Tada ga u životu održava samo aparat, a kada se isključi, ta osoba u roku od jednog sata umre. Zašto, onda, porodica tog pacijenta da ne pomogne onima kojima se može pomoći, ako već ne može njihovim najmilijima?“
Ipak, Nedeljko, kao i svaki pacijent, gaji nadu da će ozdraviti i da će svojoj deci obezbediti sigurno odrastanje.
„Svaki dan gledam u telefon ima li poziva. S druge strane, svestan sam da se uvek pozivaju tri pacijenta, a kada se pozivu, oni rade detaljne analize, pa dva pacijenta otpadnu, dok će onaj koji je najpodudarniji, dobiti bubrege. Tako da, ja sam tu, nadam se da ću se vratiti u normalan život, čvrsto verujem u to“, kaže nam Nedeljko.
U Srbiji trenutno oko 2000 ljudi čeka na donora i transplantaciju organa. Nosioci kampanje “Najvažniji poziv u životu“ su pacijenti i lekari koji će građanima ukazati na veličinu ovog problema i značaj zaveštanja organa, kako bi se broj donora povećao i spasili životi ljudi koji čekaju transplantaciju organa.
Prethodna kampanja realizovana 2016. godine, povećala je broj donora sa 2 na 6 na milion stanovnika, a Srbija je dobila Nacionalni dan donora, 6. jun.
Usledila je pandemija COVID-19, koja je skoro u potpunosti zaustavila program donorstva i transplantacije, zbog čega je ponovo neophodno angažovanje celog društva kako bi se promenila statistika koja Srbiju dovodi na začelje Evrope. Danas svako može biti heroj, ako postane donor.
Ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije prof. dr Danica Grujičić istakla je da je novi zakon o transplantaciji spreman.
„Novim zakonom podrazumevano je dobrovoljno donorstvo organa, ali oni koji ne žele da daju svoje organe, sada će biti registrovani i taj će se registar voditi preko Uprave za biomedicinu. Osnovna promena u pravilniku o ustanovljavanju moždane smrti je izmena definicije kao potpuni prestanak rada ćelija i tkiva u ljudskom organizmu“.
Ministarka Grujičić je zato uputila molbu svima onima koji izgube najmilije da, iako je teško, razmišljaju o tome da će neki ljudi moći normalno da žive zahvaljujući tom humanom činu.
BONUS VIDEO: Stojanovski: Transplantacija bi državu mnogo manje koštala od dijalize
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
