Pre transplantacije moja jetra bila je u jako lošem stanju. Dva puta sam odlazila u bolnicu kako bih dobila organ i bezuspešno se vraćala kući. Treći put su odabrali mene i poklonjen mi je život, posle šest dugih godina čekanja, priča za Nova.rs Lidija Stojanović (34), arhitekta iz Beograda, koja je novu jetru dobila 2018. Nažalost, u poslednje dve godine, oboleli, koji u Srbiji čekaju transplantaciju, odavno su pali sa ivice očaja i pomirili se sa činjenicom da će zdrav organ dobiti samo ako se desi čudo.
Pandemija koronavirusa zaustavila je i ono malo transplantacija koje su rađene u srpskim bolnicama, a transport organa je potpuno zaustavljen. Cenu su svojim životima platili najteže oboleli, koji su čekali “najvažniji poziv”, a koji i danas u našoj zemlji čeka više od 2.000 ljudi.
Pročitajte još:
Od početka godine u Srbiji nije urađena nijedna transplantacija srca.
“Prošle godine uradili smo samo jednu transplantaciju, a u 2020. smo dobili upozorenje, odmah posle proglašenja pandemije, da obustavimo čitav program. Nekako ciklično prolazimo kroz proces transplantacija u našoj zemlji, nikako da uspostavimo kontinuitet. Prva transplantacija srca urađena je u Sremskoj Kamenici još 1989. godine, a onda su tokom rata ovi zahvati zaustavljeni. Potom su sredinom 90-ih godina u Institutu na Dedinju hirurzi uradili pet transplantacija srca u kratkom periodu, što je odzvonilo u evropskoj medicini. Međutim, posle toga je ponovo sve stalo i ništa se godinama nije radilo, a ljudi su umirali bez donora. Tako da transplantacije kod nas stalno krenu, pa stanu” priča za Nova.rs prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
U KCS su ovaj program obnovili 2013. godine.
“Krenuli smo da ga obnavljamo, da radimo transplantacije bez pauza i uradili smo čak 49, a ugradili smo preko 130 veštačkih srca. Do korone je sve išlo progresivno. Sporo, ali se video napredak. U jednoj godini smo došli čak do 10 transplantacija, što je za nas bio ogroman korak. Međutim sa pandemijom se sve opet zaustavilo. Mi sad suštinski moramo ponovo da motivišemo ljude za donorstvo, kao i zdravstvene profesionalce, psihologe, kako bi počeli sa identifikacijom donora, pripremom organa, organizacijom čitavog posla, transporta i sve od početka. Svi smo u ovome zajedno jer je u pitanju opštedruštveni resurs. Nikada ne znate kome će zatrebati zdrav organ. Niko nam neće pomoći, ako sami ne budemo radili dovoljno na tome. Ne možemo da očekujemo organe iz drugih zemalja, a da mi ništa ne radimo po tom pitanju. Potrebno je vreme da se to klatno vrati na pozitivnu stranu, da ljudi vide rezultate” objašnjava prof. dr Putnik.
Iako u Srbiji trenutno više od 2.000 obolelih čeka na transplantaciju organa, postoje pozitivni, uspešni primeri, koji će motivisati ljude da se okrenu donorstvu i da ono izađe iz ustaljenog tabua.
Lidija je imala sreće. Ona je novu jetru dobila 2018. godine, a da je čekala do 2020., niko ne zna u kakvom bi stanju danas bio njen organizam.
“Dva puta su me pozivali u bolnicu da dobijem novi organ, ali sam se oba puta vratila bezuspešno i nastavljala da čekam. Treći put su odabrali mene i poklonjen mi je život. Pre transplantacije moja jetra bila je u jako lošem stanju. Koža mi je stalno bila žuta, tamne boje, skupljala mi se voda u organizmu, osećala sam se loše i svakoga dana sve gore. Iako sam bila pozitivnog duha, trudila se da budem optimista, problemi sa jetrom uticali su na moju psihu. Međutim, kada je prošla transplantacija, već drugi dan kad sam stala na svoje noge, osećala sam se kao novi čovek. Izbacila sam svu tu suvišnu vodu i bilo mi je divno, bez obzira na tešku operaciju kroz koju sam prošla. Psiha je čudo“, ispričala je za Nova.rs Lidija, koja se sa autoimunom bolešću borila 22 godine, a koja joj je uništila jetru.
Donorstvo je u Srbiji i dalje, u 21. veku, tema o kojoj se nedovoljno govori.
„To je veliki problem. Ljudi imaju mnogo predrasuda o doniranju organa, a mislim da je konačno došlo vreme da te predrasude razbijemo. Mnogi veruju da postoji trgovina organima i da će donorima krasti delove tela. Ipak, novim zakonom je određeno da preko 50 lekara učestvuje u svakom činu transplantacije, čime je mogućnost malverzacija gotovo nemoguća. Stariji građani se plaše da doniraju organe, jer misle da crkva to ne odobrava. Međutim, crkva apeluje na pravoslavne vernike da budu donori i tako produže nečiji život. Takođe naši ljudi često misle da lekari uzimaju organe nekome ko je u komi, što je velika izmišljotina. Organi se uzimaju samo u slučaju kliničke smrti, kad ne postoji šansa da osoba preživi. Svi ovi razlozi za bekstvo od donorstva, na neki način ubili su na stotine naših ljudi koji nikad nisu dočekali organ. Zato mislim da je vreme da se stav o donorstvu u javnosti konačno promeni“ apeluje Lidija, koja je šest dugih i mučnih godina provela čekajući novu jetru.
Srbija grebe po dnu evropske lestvice po broju transplantacija, a među 2.000 ljudi koji čekaju, su odrasli, ali i deca. Trenutno više od 1.000 obolelih čeka na bubreg, srce ili jetru, a bez rožnjače je preko 1.000 pacijenata. U 2021. godini, u našoj zemlji je do oktobra meseca izvršeno samo pet transplantacija, dok je u toku 2020. godine u Srbiji svega 10 ljudi dobilo novi organ.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare