Nastavljaju školovanje bez osnovnog znanja srpskog jezika

Društvo 17. dec. 202022:39
Podeli:
Foto: Shutterstock

Vrlo dobar – 4,14 prosečan je opšti uspeh prethodne generacije osmaka, koja je u junu ove godine završila osmoletke i na maloj maturi pokazala da je osnovni nivo znanja srpskog jezika s kojim odlazi na dalje školovanje daleko ispod očekivanog.

Nešto manje od polovine ove generacije su odlikaši (45,1 odsto), trećina je vrlo dobrih đaka (35,3 odsto), skoro petina (18,9 odsto) ostvarila je dobar prosek, dok je dovoljan uspeh zavredelo samo 0,7 odsto od 61.670, koliko je ukupno bilo devojčica i dečaka koji su nastavu pohađali, a onda i završni ispit polagali na srpskom maternjem jeziku.

Da najmanje 80 odsto učenika, bez obzira na pol, bez greške reši najlakše zadatke, kojima se proverava da li su osmaci dostigli osnovni nivo znanja, a oni čine gotovo polovinu svakog od tri testa na maloj maturi, očekuju stručnjaci čiji je posao vrednovanje kvaliteta ovdašnjeg obrazovanja. Predviđeni prag osmaci nisu dobacili iz srpskog jezika.

Od ukupno 20 zadataka na maturskom testu za osmake, iz srpskog ih je sa osnovnog nivoa bilo deset, a iz matematike devet pitanja. Taj deo provere elementarnog znanja matematičkih oblasti 78,9 odsto valjano su uradili dečaci, a devojčice 78,6 odsto, što je približno očekivanom rezultatu. Ali na testu iz srpskog jezika njihov je uspeh bio prilično lošiji, dečaci su ispravno rešili tek 60,7 odsto zadataka sa osnovnog nivoa, a devojčice 72,1 odsto.

Navedeni zaključci oslonjeni su na zvanične podatke iz najnovijeg Izveštaja o rezultatima završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za prošlu školsku godinu, koji je nedavno objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Već deceniju unazad, otkako je mala matura obavezna za kraj osnovnog obrazovanja i upis u srednje škole, od školske 2010/11. godine, stručnjaci ovog zavoda priređuju opsežnu analizu. Međutim, u najsvežijem izveštaju prvi put eksplicitno navode očekivani minimum uspešnosti generacije u rešavanju zadataka s najnižeg, osnovnog nivoa, uviđa „Politika“.

U ovogodišnji izveštaj nisu ušli podaci o broju učenika koji nisu pokušali da reše nijedan zadatak, to jest onih koji su posle testa nastavniku vratili praznu ispitnu svesku. Bodovni prag za polaganje male mature ne postoji, položio je svako ko je pristupio ispitu. Ali, kada se posmatra najlošiji učinak učenika koji znanjem nisu odmakli dalje od minimalnog maturskog skora, najviše ima osmaka koji nijedan bod nisu zavredeli iz srpskog jezika, njih 157. Nula poena iz matematike rezultat je 142 đaka, a bez poena na kombinovanom testu ostalo je 98 njih. Kada gledamo besprekorne rezultate, najviše je učenika koji su osvojili maksimalan broj bodova na kombinovanom testu – 1.160, zatim iz matematike – 448, a najmanje iz srpskog jezika – 288.

Foto: Printscreen

Ispravno odgovarajući na polovinu ukupnog broja ispitnih pitanja, oko deset bodova zavredelo je 60 odsto učenika iz srpskog i matematike, a na kombinovanom oko 80 odsto osmaka. To je bolji rezultat nego u junu 2019. godine, kada je oko 60 odsto malih maturanata tačno uradilo polovinu kombinovanog i testa iz srpskog jezika, a isti rezultat iz matematike postiglo tek 50 odsto generacije.

Prosečan uspeh na nacionalnom nivou, izražen u bodovima, iz srpskog iznosi 11,18, iz matematike 11,02, a na kombinovanom 14,17 od mogućih 20 poena.

Analizirajući postignuća na okružnom nivou istraživači primećuju da osmaci ne dobacuju do proseka u gotovo dve trećine od ukupno 32 okruga u Srbiji na testovima iz matematike i srpskog jezika, i u više od polovine okruga kada je reč o kombinovanom testu. Rezultati malih maturanata su na nivou prosečnih u oko 30 odsto okruga na proveri znanja iz srpskog jezika i matematike, i u 20 odsto okruga na kombinovanom testu.

Komentari

Vaš komentar