Nas Vinča truje 14 dana, njih truje decenijama VIDEO

U okolini manastira Slanci, kraj najveće deonije komunalnog otpada na Balkanu, vazduh je težak, delom zbog vrućine, delom zbog dima, koji se naslućuje u vazduhu. Ulicom prođe po neki traktor - ljudi sa njiva, iz bašti i voćnjaka nad kojima se danima nadvija dim, vraćaju se u obližnja naselja.U Velikom Selu je pusto, ispred lokalne prodavnice čekali smo gotovo pola sata pre nego što se pojavio prvi meštanin, umoran i gnevan.“Otkad je izbio požar nemoguće je živeti - ujutru i uveče je najgore, oseća se jak miris dima, ne izlazimo, ne otvaramo prozore. Dišemo na škrge, maske nam trebaju da bi otišli do njiva. Voćnjaku ne mogu da priđem, pokušao sam ujutru i pobegao od dima, a popodne je vrućina pa opet ne mogu da idem”, priča za list “Nova” Dragoslav Antonijević čiji se voćnjak nalazi na kilometar od deponije.Objašnjava da je povrh svega strahovao za zdravlje unuka.“Pre tri dana sam ih zbog dima poslo u banju, sad mi je lakše”, kaže Antonijević. U Slanicima situacija slična, još nema nepodnošljivih mirisa, ali pritiska vrućina, dok se u daljini nazire neugašena deponija.Boban Maslarević, koji je astmatičar, kaže da čitave noći nije “oka sklopio”:

“Sinoć nije moglo da se spava, nisam spavao uopšte - smrad, vrućina. To nije normalno.” U nedelju je, priča, povodom praznika Svetog Stefana letnjeg, kome je posvećena i seoska crkva, organizovan tradicionalni turnir u malom fudbalu, na kom su takmičari igrali u oblaku dima.“Mi koji smo gledali, bežali smo sa turnira, nismo mogli da dišemo. Nekada sam igrao na tom turniru i pobeđivao, a sad nisam mogao ni da gledam”, kaže Maslarević i priseća se kako je u Slancima bilo 7. avgusta kad je na deponiji izbio požar:“Automobili nam se nisu videli od prašine i pepela. Selo se nije videlo od dima. Nas niko ne pita kako nam je. Za problem se čuje tek kad dim stigne do Beograda.”Objašnjava da“Vinča” selo truje već četiri decenije, da su ljudi zbog otpada, posebno kesa koje su letele sa deponije napustili obradivu zemlju u okolini. Dima se, kako kaže, seća još iz detinjstva. Zato mu nije čudno što je pre 15 godina, u svojoj četrdesetoj, postao asmatičar.Radivoje iz Slanaca kaže da i on već godinama “živi sa pumpicom”.

“Ja ima 71 godinu, plućni sam bolesnik. Pre 12 godina sam otišao u invalidsku penziju zbog opstrukcije pluća. Ovo mi nikako ne prija, ali ne prija ni mlađima”, kaže i potvrđuje da je dim iz “Vinče” u Slancima česta pojava.“Sve zavisi od vetra, da li duva ka nama ili drugim selima, svakako to sve odlazi u vazduh koji nigde nije kako treba”, objašnjava i dodaje da zbog toga najviše strahuje za decu.Strah za zdravlje najmlađih dele svi građani sa kojima smo imali priliku da razgovaramo. Uzdaju se u to da će požar ubrzo biti ugašen ili da će bar vetar u toku noći promeniti pravac, da mogu konačno da otvore prozore, da u domove puste vazduh bez mirisa i malo se rashlade.A kada je tačno u ovim mestima vazduh čist, pouzdano niko ne zna. U Velikom Selu i Slancima stanica za merenje kvaliteta vazduha nema pa se ono što ovi ljudi decenijama udišu ne zna i ne beleži. Ne zna se ni šta tačno poslednjih 11 dana udišu i stanovnici drugih beogradskih opština, jer nijedna od 13 mernih stanica u prestonici, kako danima upozoravaju stručnjaci, ne detektuje kancerogena dioksine i furane.Ova izuzetno štetna jedinjenja iz vazduha padaju na tlo i tamo opstaju, pa stanovnici Slanaca i Velikog Sela, koji su se privremeno sklonili od dima, unosiće ih kroz voće i povrće koje sad zri na njihovim imanjima u okolini deponije.O tome da se dioksini i furani ne mere i koliko su štetni govorili su Milenko Jovanović, NEA, dr Dragana Đorđević, Naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Branko Milićević, sekretar Grupe eksperata za gas u Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).Bonus video: Vinča gori: Snimci iz vazduha

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=deponijavinca13avgustgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2287161"]