1
U Beogradu je počeo najveći kardiološki kongres „Sinergija“, u kome učestvuje preko 1.000 stručnjaka iz Srbije i šireg regiona jugoistočne Evrope. Ove godine učestvuje 56 međunarodnih i oko 100 domaćih predavača i eksperata.
Pored brojnih kardioloških novina, razmene iskustva i znanja, na kongresu će biti prezentovane i najnovije evropske preporuke za lečenje kardioloških bolesnika. Na taj način Srbija će biti prva zemlja gde će ih autori i nosioci preporuka predstaviti stručnoj javnosti, nakon što su zvanično promovisane u avgustu na Kongresu Evropskog udruženja kardiologa u Londonu.
„Sinergija“ se tradicionalno održava deveti put ove godine i zamišljena je da olakša razmenu ideja i iskustava kroz međusobnu diskusiju i demonstraciju slučaja uživo, sa krajnjim ciljem poboljšanja brige o pacijentima u regionu jugoistočne Evrope.
Da bi se to postiglo, godišnji sastanak „Sinergija“ tradicionalno okuplja profesionalce sa Istoka (Indija, Kina i Japan) i Zapada (Evropa, Severna i Južna Amerika), kao i iz zemalja našeg šireg regiona, uključujući Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Grčku, Mađarsku, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. Otuda i osnovni moto Sinergije: „Istok susreće Zapad u Srbiji“.
Ove godine, posebno mesto posvećeno je inovacijama u modernoj kardiološkoj praksi, gde će kombinacijom prenosa uživo iz prestižnih evropskih centara i demonstracijama novih tehnologija iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, predstaviti aktuelne pravce razvoja kardiologije.
„Naš naučni program je u duhu samog naziva kongresa, koncipiran kao sinergija znanja interventnih i neinvazivnih kardiologa i kardiohirurga. Prva i suštinski možda najvažnija celina se odnosi na novine sa evropskog kongresa kardiologa u Londonu. Biće predstavljene nove Evropske preporuke za lečenje hroničnog koronarnog sindroma, arterijske hipertenzije, kao i za lečenje bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom“, kaže akademik prof. dr Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju UKCS i organizator „Sinergije“.
Sinergija će u okviru svog tradicionalnog regionalnog kursa iz interventne kardiologije, koji se održava tokom oba kongresna dana, ponuditi niz sesija u kojima će priznati međunarodni eksperti iz Evrope i Azije diskutovati o novinama na polju kompleksnih koronarnih intervencija uz uživo prenose slučajeva ovih procedura iz Kine, Norveške i Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
1
2
12
„Ove godine posebno mesto posvećujemo inovacijama u modernoj kardiološkoj praksi tako da će premijerno biti izvedena procedura plućne arterijske denervacije iz sale za kateterizaciju UKC Srbije. Takođe, uživo će moći da se prate kompleksne koronarne procedure, kao i perkutano lečenje valvularnih oboljenja, i to uživo prenosima perkutane zamene aortnog zaliska iz Tuluza u Francuskoj i rekonstrukcije mitralnog zaliska iz Majnca u Nemačkoj“, objašnjava prof. dr Stanković.
Na kongresu će svakako biti reči i o aterosklerotskoj kardiovaskularnoj bolesti (ASKVB), u svetlu novih preporuka za dijagnostiku, lečenje i prevenciju hroničnog koronarnog sindroma. Ovaj sindrom predstavlja progresivno i ozbiljno stanje čak i u klinički asimptomatskim fazama jer može da dovede do neželjenih dogadjaja, infarkta miokarda ili smrti.
Upravo iz razloga što se danas zna da pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti i ove preporuke sugerišu ispitivanje profila lipida kod svih pacijenata sa suspektnim hroničnim koronarnim sindromom u okviru procene rizika i izbora odgovarajuće terapije.
Vodiči preporučuju da pacijenti sa hroničnim koronarnim sindromom, s obzirom na vrlo visok kardiovaskularni rizik, treba da imaju nivo LDL holesterola ispod 1,4 mmol/l., a u slučaju ponovnog vaskularnog dogadjaja unutar 2 godine uprkos terapiji cilj je niži, i iznosi ispod 1,0 mmol/l. Ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji može da se promeni.
Ciljne vrednosti LDL holesterola u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularne bolesti su jasno definisane, ali se retko dostižu u rutinskoj kliničkoj praksi, jer pacijenti nisu na adekvatnoj terapiji. Takođe, usled neusklađenosti referentnih vrednosti lipidnih parametara sa kardiovaskularnim rizikom na laboratorijskim izveštajima, pacijenti su skloni samoanalizi istih na osnovu kojih samostalno procenjuju da li su zdravi ili bolesni.
Zbog toga je od izuzetne važnosti da se na svakoj kontroli pacijenata sa hroničnim koronarnim sindromom meri nivo LDL holesterola i koriguje terapija statinom u maksimalnoj dozi koju toleriše, sa ciljem snižavanja nivoa LDL holesterola ispod 1,4 milimola po litru, kao i redukcija za više od 50% u odnosu na početne vrednosti, pre započinjanja terapije.
Međutim, ako se samo potentnim statinom ne postigne željeni efekat, dodaje se terapija koja sprečava resorpciju holesterola. Ako se i kombinovanom terapijom ne postigne efekat, predlaže se dodavanje inovativne terapije, koja se daje potkožnim injekcijama i deluju preko enzima PCSK9. Tom trojnom terapijom se praktično nivo holesterola u preko 85 odsto slučajeva može dovesti u referentne vrednosti predložene novim evropskim vodičem.
***