Preminuo bivši predsednik FSS-a

Životnu bitku završio je daleko od očiju javnosti, onako kako je i najveći deo svoje karijere proveo — tiho, nenametljivo, ali sa dubokim tragom u srpskom fudbalu.

Stanković je tokom devedesetih godina prošlog veka pune decenije vodio Fudbalski savez Srbije, u jednom od najturbulentnijih perioda ne samo u sportu, već i u istoriji države. Bio je predsednik u vreme raspada SFR Jugoslavije, sankcija, institucionalnih lomova i stalnih političkih pritisaka.

Iako tada republičkog karaktera, Fudbalski savez Srbije je u tom periodu uživao značajan ugled, kako u zemlji, tako i u međunarodnim okvirima.

U tandemu sa legendarnim generalnim sekretarom Nikolom Jockovićem, takođe pokojnim, Stanković je postavio osnovne pravne i organizacione temelje na kojima FSS i danas počiva. Poseban akcenat stavljao je na ravnomeran razvoj pokrajinskih i regionalnih saveza, verujući da bez jake baze nema stabilnog fudbala.

Pod kapom FSS, najpre u zgradi u Ulici kralja Petra, a potom na adresama Terazije 3 i 35, stasavali su obrazovani i stručni sportski radnici, spremni da se uhvate u koštac sa najzahtevnijim izazovima.

Savez je u tom periodu okupljao ugledne pravnike, ekonomiste, privrednike i sportske radnike, a među njima i samog Stankovića, čiji je autoritet bio neupitan.

Po odlasku iz FSS, na prelazu 2000. i 2001. godine, Stankovićevo ime pominjalo se i kao potencijalno rešenje za mesto predsednika ili generalnog sekretara Fudbalskog saveza Savezne Republike Jugoslavije.

Međutim, političke prilike su se i tada snažno odražavale na rad saveza, čiji je raspad već bio na vidiku. Do povratka na veliku scenu nije došlo — mesto su preuzeli ljudi bliski novim vlastima, za koje su mnogi smatrali da nisu dorasli ozbiljnom vođenju fudbala.

Stanković se tada definitivno povukao. Nije se vraćao u fudbalske forume, nije bio prisutan u javnosti, niti tražio prostor za komentare.

Do poslednjih dana života uživao je u miru, okružen porodicom i prijateljima u rodnom Nišu.

Datum i mesto sahrane Nemanje Stankovića biće naknadno saopšteni.

Srpski fudbal ostao je bez jednog od svojih najvažnijih i najtiših graditelja.