Alkohol, kokain, depresija... Nije bilo kraja porocima i mukama u životu slavnog pevača - a onda mu je jedna žena promenila sve

Dokumentarna serija „Take That“, koja je premijerno prikazana u utorak, 27. januara na Netfliksu, donosi osvrt na događaje iz sredine devedesetih godina, kada je engleski kantautor prolazio kroz ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem i alkoholizmom.

Glavni pevač benda, Geri Barlou, u dokumentarcu navodi da se uvek osećao posramljeno jer nije primetio neobične stvari koje su se dešavale, počevši od Vilijamsa, koji danas ima 51 godinu.

„Niko se nije osvrtao oko sebe da vidi kako je svima. Samo smo išli napred“, rekao je Barlou.

Član benda, Hauard Donald, prisetio se promena koje je primetio kod Vilijamsa, opisujući ga dok je „skakao gore-dole po pozornici sa svojim buljavim očima od sve te proklete energije“.

„Izgledao je kao da je na nečemu“, rekao je Donald.

Bivši član benda, Džejson Orindž, izjavio je da je Vilijams u tom periodu postajao buntovniji i ratoborniji i da je gubio interesovanje za rad u bendu. Sam Vilijams opisao je to razdoblje kao izuzetno teško, navodeći da je bio i fizički i mentalno iscrpljen.

„Bio sam toliko depresivan. Vraćao sam se u hotel, ispijao bocu čiste votke i jednostavno se opijao do besvesti. Imao sam 19, 20 godina i bio sam usred zavisnosti. U to vreme mi je bilo najgore što je moglo da proizađe iz alkoholizma“, objasnio je pevač.

Vilijams je izjavio da nije mogao da započne dan bez jedne boce votke, prisećajući se kako je u takvom stanju odlazio na probe. Takvo stanje dovelo je do sastanka na kojem je doneo odluku da napusti bend.

Njegova javna borba sa zavisnošću i mentalnim bolestima dovela je do napetosti koje su rezultirale njegovim odlaskom iz Take That-a 1996. godine. U bend se vratio 2010. godine, nakon pomirenja sa ostalim članovima, ali je grupu ponovo napustio 2011. godine, kako bi se posvetio solo karijeri.

Detinjstvo i početak karijere Robija Vilijamsa

Rođen je kao Robert Piter Maksimilijan Vilijams 13. februara 1974. godine i odrastao je u porodici koja se bavila ugostiteljstvom. Njegovi roditelji, Piter Konvej i Dženet Vilijams, u jednom periodu vodili su pab u Burslemu, dok je njegov otac kasnije preuzeo restoran fudbalskog kluba Port Vejl. Upravo tu je mladi Robi razvio trajnu ljubav prema fudbalu i tom klubu, koja ga nikada nije napustila.

Detinjstvo mu nije bilo jednostavno. Kada je imao svega tri godine, otac je napustio porodicu, ostavivši Robija, njegovu majku i stariju sestru Sali. Ipak, pevač mu to nikada nije javno zamerao. Najveću emotivnu podršku pronašao je u majci, ali i u baki Beti i dedi Džeku Farelu, koji su imali ključnu ulogu u njegovom odrastanju. Deda je za njega predstavljao autoritet, dok je baka bila simbol topline i sigurnosti.

Sa samo 16 godina, napustio je školu i zaposlio se kao prodavac, ne sluteći da će mu se život uskoro drastično promeniti. Sudbina se umešala onog trenutka kada je njegova majka u lokalnim novinama primetila oglas za audiciju za novi dečački bend. Znajući da njen sin ima dara za pevanje i scenski nastup, prijavila ga je bez mnogo razmišljanja.

Audicije u Mančesteru pokazale su se kao prelomni trenutak. Robi je ostavio snažan utisak i postao najmlađi član grupe Take That, pridruživši se Geriju Barlouu, Marku Ovenu, Džejsonu Orinžu i Hauardu Donaldu. Iako je njegov talenat bio očigledan, problemi su se ubrzo pojavili. Stroga pravila benda nisu mu odgovarala, a buntovna priroda odvela ga je ka alkoholu i drogama.

Problemi sa porocima

Sredinom devedesetih, njegovo ponašanje postajalo je sve nepredvidivije. Zavisnost od kokaina dostigla je vrhunac 1995. godine, kada je zamalo došlo do predoziranja, svega nekoliko sati pre velikog nastupa na MTV Europe Music Awards. Izostajanje sa proba i loši odnosi unutar benda, doveli su do odluke da američku turneju Take That nastavi bez njega. Time je završeno jedno poglavlje – narednih dvanaest godina, bend više nikada nije nastupio u originalnoj postavi.

Nakon razlaza sa grupom, Robi je često viđan u društvu članova benda Oasis, a njegov način života jasno je pokazivao da želi da se distancira od imidža koji je imao u grupi Take That. Mediji su ubrzo počeli da prate svaki njegov korak, naročito kada su se pojavile informacije o solo karijeri i pregovorima sa izdavačkom kućom Chrysalis Records. Iako je menadžment bivšeg benda pokušao da ga pravno zaustavi, Vilijams je na kraju izvojevao pobedu i 1996. godine potpisao ugovor koji mu je otvorio vrata samostalne muzičke scene.

Prvi solo singl, obrada pesme Freedom Džordža Majkla, brzo je osvojio top-liste, a album Life Thru a Lens iz 1997. godine potvrdio je da Robi može sam. Ipak, borba sa zavisnošću ponovo je uzela maha, te se pevač prijavio na rehabilitaciju još tokom rada na albumu.

Privatni život

Njegov privatni život u tom periodu bio je jednako buran. Ljubavne veze sa poznatim Britankama, uključujući Žaklin Hamilton Smit i Mel Si iz grupe Spice Girls, bile su kratkog daha. Prva velika i ozbiljna ljubav dogodila se sa Nikol Eplton iz grupe All Saints, kojoj je posvetio pesmu Grace. Njihov raskid ostavio je dubok trag, naročito nakon što je Nikol kasnije otkrila da je izgubila njihovo dete.

Muzički uspeh se, međutim, nastavio. Album I’ve Been Expecting You iz 1998. i Sing When You’re Winning iz 2000. učvrstili su njegov status zvezde, dok je duet Kids sa Kajli Minog postao svetski hit. Iako su zajedno nastupali na rasprodatoj turneji, iza kulisa nije uvek bilo prijatno, što je Robi kasnije priznao sa dozom samoironije.

Početkom dvehiljaditih, Vilijams je nastavio da eksperimentiše sa muzikom, snimivši album Swing When You’re Winning sa velikim orkestrom, inspirisan Frenkom Sinatrom. Koncert u Royal Albert Hallu 2001. godine, označio je ispunjenje jednog od njegovih najvećih snova. Ubrzo nakon toga, usledio je i unosan ugovor sa kućom EMI, vredan 80 miliona funti.

Selidba u Los Anđeles donela mu je novu slobodu, ali i stare probleme. Alkohol, kokain i borba sa depresijom ponovo su isplivali na površinu, o čemu je otvoreno govorio u dokumentarcima i intervjuima. Na svoj 33. rođendan, 2007. godine, ponovo se prijavio na lečenje, priznajući da se godinama bori sa bipolarnim poremećajem.

Preokret u njegovom privatnom životu dogodio se kada je upoznao glumicu Ajdu Fild. Njihov susret bio je sve samo ne romantičan, ali se veza razvila u stabilan odnos koji ga je, kako je sam priznao, spasao od samouništenja. Venčali su se 2010. godine na intimnoj ceremoniji, a Robi je tada izjavio da je, zahvaljujući Ajdi, postao bolji čovek i ostavio iza sebe brojne poroke, uključujući i dugogodišnju zavisnost od cigareta. Njih dvoje su danas roditelji troje dece.

Iste godine, iznenadio je javnost ponovnim okupljanjem sa  bendom Take That. Album Progress postao je jedan od najbrže prodatih u istoriji britanske muzike, a povratnička turneja oborila je rekorde posećenosti. Ipak, Robi nikada nije krio da mu je solo karijera prioritet.

Agorafobija i halucinacije

Pevač je 2019. godine sve iznenadio priznanjem da je tri godine bio zarobljen u kući. Naime, on je patio od agorafobije, što znači da se bojao otvorenog prostora. Velika i teška borba trajala je od 2006. do 2009. godine. Otkrio je da je tri godine proveo na kauču, jedući čips i gledajući televiziju, a u tom periodu je u njegov život ušla Ajda Fild i uspela da ga izvuče iz kuće i vrati u javnost.

"Kada smo dobili prvu bebu, moja supruga se zabrinula da li se udala za pravu osobu, jer sam tada imao običaj da se sakrijem i prva tri meseca sam samo igrao igricu (FIFA). Prva tri meseca života naše bebe, ja sam igrao igricu. Ajda je tada rekla: 'Sigurna sam da je dobar čovek, ali šta on to radi?' Nakon tri meseca sam izašao iz svoje pećine i tek tada sam bio spreman da se suočim sa odgovornošću i budem otac," priznao je pevač jednom prilikom.

Osim straha od otvorenog prostora, straha od odgovornosti, pevač je priznao da je patio i od telesne disformije i noćnog prejedanja, a ubedljivo nagore je bilo kada je u svojim dvadesetim osetio ozbiljne halucinacije. Priznao je da je skoro bio u iskušenju da počini samoubistvo jer je imao osećaj da ga progoni duh. Teške mentalne borbe, pevač je vodio dobar deo života, a saznao je i da je kuća u kojoj je živeo, izgrađena na nekom groblju.

"Da sam ostao u toj kući, ja bih se ubio," priznao je jednom prilikom.

Robi je tada rekao da su se u toj kući vrata stalno sama zaključavala, da je čuo muziku u pojedinim sobama i korake i to kada je bio siguran da nikog osim njega u toj kući nema. Tada je bežao u kola i krio se na zadnjem sedištu. Poznato je da je u tom periodu Robi koristio kokain.

Robi je, takođe, privukao veliku pažnju svojom bliskošću sa taštom. Naime, njih dvoje su toliko bliski da ona ponekad spava sa njim i njegovom suprugom u bračnom krevetu.

Borba za život i problemi sa ishranom

Robi Vilijams je 2017. godine je odlučio da pređe na poseban režim ishrane, te je svakog dana jeo isključivo ribu - dva puta dnevno.

To je dovelo do toga da mu se organizam otruje živom i arsenom.

„Jeo sam ribu dva puta dnevno i imao sam najviši nivo trovanja živom koji je doktor ikada video“, rekao je Vilijams za Radio X, prneela je Marca.

„Znate li šta sam pomislio kada sam to čuo? 'Pobedio sam!' Tako moj ego funkcioniše – 'Imam najviši... jesi li rekao najviši? Hvala ti.' Doslovno sam osvojio nagradu za živu", dodao je Vilijams.

Kako je istakao, žovot mu je spasila njegova supruga koja ga je naterala da ode na pregled.

„Testirao sam nivo žive jer je moja žena neurotična i stalno radi sve moguće testove. U svakom slučaju, hvala Bogu, jer sam mogao da padnem mrtav od trovanja živom i arsenom.“

Robi je priznao i da je izgubio više od 12 kilograma zahvaljujući leku za dijabetičare koji mnogi koriste kako bi smršali.

"Čim se ugojim nekoliko kilograma, to je strašno loše za moje zdravlje. Osećam se kao da ću poludeti", rekao je on za "The Sun".

"Imao sam bigoreksiju, što je opsesivna potreba za povećanjem telesne mase, i anoreksiju. Na vrhuncu karijere, živeo sam na jednoj banani dnevno, odnosno na samo 90 kalorija. Ceo život imam poremećaj u ishrani, a to je zapravo mešavina svih poremećaja", istakao je Vilijams za pomenuti medij.