Dva dana pred početak suđenja Selakoviću, podsećamo vas kako je opstrukcija u slučaju "Generalštab" počela

Optužnim predlogom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal obuhvaćeni su aktuelni ministar kulture Nikola Selaković, direktori Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić i Aleksandar Ivanović, kao i sekretarka u Ministarstvu kulture Slavica Jelača.

Ova četvorka se tereti da je u periodu od druge polovine maja do kraja novembra 2024. godine, postupala su suprotno Ustavu i zakonima Republike Srbije, prekoračujući granice svojih službenih ovlašćenja i nanoseći štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije.

Njihove nezakonite radnje su za cilj imale skidanje oznake kulturnog dobra sa Generalštaba, kako bi se na tom mestu napravio luksuzni hotel. Suđenje u ovom postupku počinje u sredu.

Od samog početka istrage, JTOK se susreće sa pritiscima zbog rada na ovom predmeta i to ne samo kroz nastupe političara bliskih režimu, koji uporno zastupaju tezu da se afera "Generalštab" izmišljena iako je čak i jedan od optuženih priznao krivicu za falsifikovanje dokumenata.

Policija odbila da postupi po nalogu

Naime, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić uhapšen je maja prošle godine po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal zbog sumnje da je falsifikovao dokumenta na osnovu kojih su zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore skinute iz registra kulturnih dobara.

Međutim, do tog hapšenja nije došlo odmah.

Kako je Nova.rs tada pisala, javni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić izdao je nalog za hapšenje Vasića, ali i još nekoliko osumnjičenih, znatno ranije.

Uprkos tome, policija, odnosno Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), u prvom trenutku je odbila da postupi po nalogu tužilaštva, iz razloga koji ni do danas nisu zvanično objašnjeni.

Vasić je uhapšen nakon sprovedenog predistražnog postupka, zbog sumnje da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra, koji je sačinjen bez učešća stručnih lica konzervatorske struke, a zatim ga uputio Vladi Republike Srbije preko Ministarstva kulture.

Na osnovu tog dokumenta, Vlada Srbije je 14. novembra 2024. godine donela odluku o brisanju Generalštaba iz registra nepokretnih kulturnih dobara, čime je, prema navodima tužilaštva, naneta šteta kulturnom nasleđu Republike Srbije, koje je Vasić po Ustavu i zakonima bio dužan da štiti.

Iako je nalog za hapšenje Vasića postojao, policija nije postupala po njemu. Hapšenje je usledilo tek nakon sastanka između tužioca Nenadića i pojedinih visokih predstavnika policije.

Tada je došlo do privođenja Vasića.

„Nije jasno kako je i zašto moguće da se policija ogluši o naloge koje izdaje tužilaštvo. Očekuje se da u narednim danima bude još privođenja u vezi sa slučajem Generalštab“, rekao je tada izvor Nova.rs, uz napomenu da istraga traje već duže vreme.

Do danas nije jasno kako je moguće da je policija odbila da postupi po nalogu tužilaštva, s obzirom da jee u Srbiji tužilačka istraga, odnosno tužilac vodi istragu i nalaže radnje koje je policija dužna da sprovede.

U vreme hapšenja Vasića, Upravom kriminalističke policije (UKP), u okviru koje je i SBPOK, rukovodio je Ninoslav Cmolić. Iako je Cmolić godinama gradio karijeru kao inspektor i rukovodilac, u javnosti će ostati poznat po političkim izjavama, koje su ostavile utisak da nastupa više kao politički akter nego kao profesionalni policajac.

JTOK o opstrukciji

O opstrukcija se oglasio i JTOK.

"Predsednik Republike Srbije i izvršna i zakonodavna vlast na sve moguće načine pokušavaju da potčine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer javni tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima i nastaviće, kao i do sada, da postupaju u skladu sa zakonima i ustavnim ovlašćenjima. Javni tužioci ovog tužilaštva rade i radiće svoj posao profesionalno, jednako prema svima i bez bilo čijeg uticaja, te ovim putem upozoravamo javnost da je samostalno tužilaštvo, kao ustavna kategorija, poslednja linija odbrane od zloupotrebe vlasti i moći", saopštilo je Tužilaštvo tada.

Naveli su i da rad tužilaštva ne sme biti predmet dnevne politike, te da su jedino merilo u radu zakon, činjenice i dokazi. Potom su se osvrnuli na dve trenutno najvažnije istrage u zemlji - slučaj "Generalštab" i "Nadstrešnica".

"Od trenutka kada je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal započelo predistražni postupak u predmetima koji su u javnosti kolokvijalno nazvani „Nadstrešnica“ i „Generalštab“, a posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Republike Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana, započeto je, najpre, medijsko targetiranje ovog tužilaštva, a potom i opstruisanje postupanja ovog tužilaštva", naveli su.