Kako bi Iran mogao da uzvrati ako Tramp napadne: Ima tri opcije

Gotovo pola veka Iran se priprema za rat sa Sjedinjenim Američkim Državama. Pošto nije u stanju da parira američkoj vojnoj moći, Teheran se umesto toga fokusirao na načine da nametne visoku cenu koja bi mogla da uzdrma Bliski istok i globalnu ekonomiju.

Dok američka udarna grupa nosača aviona stiže na Bliski istok, a predsednik SAD Donald Tramp upozorava da bi mogao da napadne Iran, strahovi od šireg rata ponovo rastu. Iako je znatno oslabljen izraelskim i američkim napadima prošlog leta, kao i sve izraženijim unutrašnjim nemirima poslednjih meseci, iranski režim i dalje ima niz opcija za uzvratni udar, kažu stručnjaci – uključujući napade na američke interese i Izrael, mobilizaciju savezničkih grupa i ekonomske mere odmazde koje bi mogle da izazovu globalni potres.

Način na koji će Teheran koristiti alate koji su mu na raspolaganju zavisi od nivoa pretnje za koju proceni da mu preti.

„Režim ima mnogo kapaciteta koje može da upotrebi ako ovo vidi kao egzistencijalni rat“, rekao je Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta, specijalizovan za iranska bezbednosna i odbrambena pitanja. „Ako ovo shvate kao konačni rat, mogli bi da bace u igru sve što imaju.“

Evo koje opcije stoje pred Iranom u slučaju napada na tu zemlju:

Rakete i dronovi

Veruje se da Iran ima hiljade raketa i dronova u dometu američkih trupa raspoređenih u više zemalja Bliskog istoka i zapretio je da bi mogao da ih gađa, kao i Izrael.

U junu, nakon što je Izrael izveo iznenadni napad na Iran, Islamska Republika je uzvratila ispaljivanjem talasa balističkih raketa i dronova ka Izraelu, pri čemu je pričinjena šteta jer su projektili probili sofisticiranu izraelsku protivvazdušnu odbranu.

Iranski zvaničnici tvrde da su mnoge zalihe iskorišćene u tom ratu već obnovljene, a američki zvaničnici veruju da ovo oružje, provereno u borbi, kao i zastareli ruski i američki borbeni avioni, i dalje predstavljaju pretnju.

Iranski samoubilački dron „Šahed“, na primer, pokazao se kao razorno sredstvo u ruskom ratu u Ukrajini. Iranski režim je takođe razvio, testirao ili rasporedio više od 20 tipova balističkih raketa, uključujući kratkog, srednjeg i dugog dometa, sposobnih da ugroze ciljeve čak do južne Evrope.

„Imamo 30 do 40.000 američkih vojnika raspoređenih na osam ili devet lokacija u tom regionu“, rekao je u sredu američki državni sekretar Marko Rubio. „Svi su u dometu niza od hiljada iranskih jednosmernih bespilotnih letelica (dronova) i iranskih balističkih raketa kratkog dometa koje ugrožavaju naše trupe.“

Dva američka zvaničnika rekla su za CNN da iranske vojne sposobnosti – čak i ako su brojčano inferiorne i znatno starije od savremenih američkih sistema – čine odlučujući američki udar na tu zemlju mnogo težim.

Teheran je više puta upozoravao da bi uzvratio napadima na američke saveznike u regionu ukoliko bude napadnut. Kada su američki bombarderi prošlog leta pogodili iranska nuklearna postrojenja, Iran je izveo presedan u vidu raketnog napada na Katar, ciljajući vazduhoplovnu bazu Al-Udeid, najveću američku vojnu instalaciju na Bliskom istoku.

Mobilizacija saveznika – „proksija“

Tokom protekle dve godine Izrael je snažno uzdrmao iransku regionalnu mrežu saveznika, značajno smanjivši sposobnost režima da projektuje moć van svojih granica.

Ipak, ti saveznici su obećali da će braniti Islamsku Republiku. Iračke grupe poput Kataeb Hezbolaha i Harakat al-Nudžabe – milicija koje su ranije napadale američke snage – kao i libanski Hezbolah, poručili su ove nedelje da će stati uz Iran ukoliko bude napadnut.

U nedelju je Abu Husein al-Hamidavi, komandant Kataeb Hezbolaha, pozvao iranske lojaliste „širom sveta… da se pripreme za totalni rat u podršku Islamskoj Republici“.

Izraelske hitne službe na mestu iranskog udara u Haifi, 20. juna 2025.
Foto: Fadel Senna/AFP/Getty Images

Uprkos pretnjama, iranski saveznici imaju ograničenja. U Libanu je nekada moćni Hezbolah znatno oslabljen posle 13 meseci sukoba sa Izraelom i sada se suočava sa domaćom kampanjom razoružavanja. U Iraku su milicije koje podržava Iran i dalje snažne, ali se i one suočavaju sa pritiskom centralne vlade, koja je pod sve većim američkim pritiskom da obuzda iranski uticaj.

Huti u Jemenu bili su meta napada i Izraela i SAD, ali ostaju jedan od najrazornijih iranskih posrednika i takođe su nagovestili da će braniti svog pokrovitelja. Prošlog vikenda Huti su objavili video-snimak broda u plamenu, uz jednostavan natpis: „Uskoro.“

Uz iransku podršku poslednjih godina, ova grupa je napadala Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Izrael, kao i američke brodove u Crvenom moru.

Ekonomski rat

Iran je više puta upozoravao da rat protiv njega ne bi bio ograničen samo na Bliski istok, već bi poslao udarne talase širom sveta. Iako vojno slabiji, Teheran ima polugu u svojoj sposobnosti da poremeti energetska tržišta i globalnu trgovinu u jednom od strateški najosetljivijih regiona na svetu.

Iran, jedan od najvećih svetskih proizvođača energije, nalazi se uz Ormuski moreuz – uski plovni put kroz koji prolazi više od petine svetske nafte i veliki deo tečnog prirodnog gasa. Režim je zapretio da bi mogao da ga zatvori ako bude napadnut – scenario za koji stručnjaci upozoravaju da bi mogao da podigne cene goriva daleko van granica Irana i izazove globalnu ekonomsku krizu.

Stručnjaci kažu da bi gađanje globalne ekonomije kroz moreuz mogla biti jedna od najefikasnijih iranskih opcija. Ujedno, to je i najopasnija opcija zbog širokog uticaja.

Produženo zatvaranje moreuza predstavljalo bi „opasan scenario“, rekao je Umud Šokri, energetski strateg iz Vašingtona i viši gostujući saradnik Univerziteta Džordž Mejson. „Čak i delimični poremećaji mogli bi da dovedu do naglih skokova cena, poremete lance snabdevanja i pojačaju inflaciju širom sveta. U takvom scenariju, globalna recesija bila bi realan rizik.“

Takav potez bi verovatno bio krajnja opcija za Iran, jer bi ozbiljno poremetio i njegovu sopstvenu trgovinu, kao i trgovinu susednih arapskih država, od kojih su mnoge lobirale kod Trampa protiv napada na Iran i obećale da neće dozvoliti Vašingtonu korišćenje svoje teritorije za napad na tu zemlju.

Iranski režim tvrdi da ima mornaričke baze duboko pod zemljom duž svoje obale, sa desetinama brzih napadačkih čamaca spremnih za raspoređivanje u vodama Persijskog zaliva. Vojska je tri decenije gradila sopstvenu flotu brodova i podmornica, a proizvodnja je pojačana poslednjih godina u iščekivanju mogućeg pomorskog obračuna.

Penzionisani viceadmiral Robert Harvord, bivši pripadnik američkih specijalnih snaga SEAL i zamenik komandanta Centralne komande SAD, rekao je da iranske mornaričke sposobnosti i saveznici predstavljaju izazov za brodarstvo u Ormuskom moreuzu koji „može biti vrlo brzo rešen“. Ali „asimetrična“ sredstva poput mina, dronova i drugih taktika mogla bi predstavljati ozbiljan problem za pomorski saobraćaj i protok nafte, dodao je.

Iranska sposobnost da poremeti globalni pomorski saobraćaj i šokira svetsku ekonomiju ima i istorijski presedan.

Pred kraj dugotrajnog rata sa Irakom osamdesetih godina, Iran je postavljao morske mine u Persijskom zalivu, uključujući i blizu moreuza, od kojih je jedna 1988. godine gotovo potopila američki razarač USS „Semjuel B. Roberts“, dok je pratio kuvajtske naftne tankere tokom tzv. „Tankerskog rata“.

Godine 2019, nekoliko naftnih tankera pogođeno je u Omanskom zalivu tokom pojačanih tenzija između Irana i arapskih zemalja Persijskog zaliva, nakon Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Široko se verovalo da je Iran odgovoran.

U skorije vreme, tokom rata Izraela i Hamasa, Huti su poremetili komercijalni pomorski saobraćaj u moreuzu Bab el-Mandeb u Crvenom moru, kroz koji prolazi oko 10 odsto svetske pomorske trgovine. Zajedno sa iranskom sposobnošću da ugrozi saobraćaj kroz Ormuski moreuz, Teheran ima nesrazmerno veliku moć da nanese globalni ekonomski bol.

„Sledeći rat možda neće početi u centru Teherana, već u Ormuskom moreuzu i Persijskom zalivu“, rekao je Nadimi iz Vašingtonskog instituta.