Kardiolog objasnio kako da prepoznate toplotni udar i da li ste na korak od infarkta: U opasnosti građani svih uzrasta i mlađi od 40 godina

Danima slušamo savete lekara, koji neumorno ponavljaju da tokom najvećih vrućina, između 10 i 17 sati, ne izlazimo napolje, da sedimo u klimatizovanim prostorijama, hidriramo se redovno, tačnije pijemo dovoljno tečnosti, po čašu vode na svakih 20 minuta.

Nažalost, ove savete nije uvek moguće poslušati, posebno ako građani svakodnevno odlaze na posao gradskim prevozom, a mnogi se oglušuju o apele, verujući da su zdravi i da im sunce ne može ništa.

Zujanje u ušima i zvezdice pred očima

“Veliku grešku prave mladi ljudi, koji imaju oko 30 ili 40 godina, svakako mlađi od 60, jer oni najčešće ne piju nikakve terapije, ne idu redovno na kontrole, osećaju se dobro i nesvesni su rizika. Svake godine u ovom periodu, kad nastupe velike vrućine, imamo isti scenario, pa tako i u ovoj sezoni. Pune su ambulante ne samo starijih, hroničnih pacijenata, kojima neretko pozli i u kućnim uslovima, već i mlađih ljudi koji su doživeli toplotni udar na ulici, jer se nisu pridržavali saveta lekara”, kaže prof. dr Mitrović, specijalista kardiologije u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Ono što najviše zabrinjava je povećan broj srčanih udara, a doktor ukazuje na simptome.

“Ukoliko se osoba, nevezano za starosnu dob, nađe na otvorenom, po najvećoj vrućini i oseti izražajnu malaksalost, kakvu do tada nije osetila, a potom krenu i blage nesvestice, zujanje u ušima i pred očima vidi zvezdice, posle čega počinje i mučnina, jasno je da je došlo do toplotng udara i da je infarkt gotovo nemoguće izbeći, odnosno da hitno mora na lekarski pregled”, upozorava prof. dr Mitrović.

Velike vrućine srce najteže podnosi, čak i kad je naizgled zdravo.

“Problem je što na visokim temperaturama dolazi do sniženja krvnog pritiska i kod ljudi koji inače imaju normalne parametre. Međutim, može doći i do ubrzanja rada srca zbog širenja krvnih sudova, a naročito ako se ne unosi dovoljno tečnosti. Dešava se da ljudi iz rashlađene prostorije naglo izađu na vrelinu i tako se menja dinamika rada srca što opet može uzrokovati srčani udar, infarkt miokarda”, objašnjava profesor.

Infarkt kao nasleđe

Mladi ljudi mogu imati nasledne predispozicije za infarkt, koji nisu svesni, a prve simptome izaziva upravo boravak na vrućini.

“Ljudi koji imaju ispod 60 godina, ne vode mnogo računa o vrućinama, posebno ako se inače dobro osećaju. Međutim, sve češće imamo slučajeve mlađih od 50, pa čak i 40 godina, koji su preživeli infarkt ili im se ispoljila koronarna bolest, kao nasledna predispozicija. Obavezno je da se svi pridržavaju saveta lekara bez obzira na zdravstveno stanje, jer se na visokim temperaturama krvni sudovi prirodno šire i kod ljudi koji su zdravi. Niko ne zna šta se nalazi u našem organizmu, dok se ne pojave prve manifestacije bolesti, koje mogu da izazovu fatalni ishod”, naglašava doktor Mitrović.

Ovih dana, više od 10 gradova u Srbiji, u biometeorološkoj prognozi Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", obeleženo je narandžastom bojom, koja označava opasne vremenske uslove.

Lekari iz Instituta upozoravaju na povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog: osipa, edema, sinkope, grčeva, iscrpljenosti i toplotnog udara.

Preporučuju često menjanje čiste i suve odeće, smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti, redovan unos tečnosti, odnosno čaša vode na 20 minuta, a na svаku pојаvu nеsvеsticе, izrаzitо tоplе i suvе kоžе, potrebno je pоtrаžiti hitnu lеkаrsku pоmоć.

"Narandžasti" gradovi

Najveće vrućine, do kraja nedelje, očekuju se u gradovima obeleženim narandžastom bojom, i to u: Beogradu, na Paliću, u Kikindi, Zrenjaninu, Somboru, Novom Sadu, Loznici, Velikom Gradištu, Vršcu, Smederevskoj Palanci i Ćupriji.

Kao mere zaštite, lekari navode i obavezno nošenje odeće od laganih materijala svetle boje, redovnu rehidrataciju tokom celog dana, kao i to da stariji teže kućne poslove obavljaju ujutru ili uveče i da ne napuštaju klimatizovani zatvoreni prostor bez preke potrebe tokom trajanja povišene spoljne temperature.

Podsetimo, smrtonosni toplotni talas “Kerber” pogodio je prošlog leta Evropu, kada je paralisao gradove na Mediteranu, a posledica tropskih temperatura bila je povećana stopa smrtnosti. Prvu žrtvu, rekordna vrućina, odnela je početkom jula 2023, u italijanskom gradu Lodi. Tada je stradao tridesetčetvorogodišnji radnik, koji je bio zaposlen na izgradnji puteva, a preminuo je nakon što je kolabirao zbog nesnosne vreline.

***

BONUS VIDEO: Toplotni talas, ceo region u crvenom: Kao lakše podneti naredne dane?