Snimak sa društvenih mreža na kojem se vidi mrtva riba na obali Raške, nedaleko od mesta gde ova reka uliva u Ibar, po ko zna koji put, otkrio je višegodišnje zagađivanje ove reke.
Milić Šebek iz Raške koji sve to snimio i postavio na društvenim mrežama, kaže da je reka Raška, gde se desio ovaj, pretpostavlja se, ekocid, poznata kao reka koja je veoma zagađena.
„Išao sam taj dan na pecanje, oko podneva i tamo naišao na mrtvu ribu. Ne pamtim da sam ovde video toliko uginule ribe. Tu u blizini se nalazi i industrija. Godinama pričam i alarmiram nadležne da spasu reku, ali nema reakcije. Raška je odavno mrtva reka“, ispričao je Šebek.
Inače, na snimcima koje je ovaj stanovnik Raške objavio na Fejsbuku, vidi se mutna reka, ali i gomila ribe koja mrtva leži nasukana pored obale.
Pre samo mesec dana, snimak „Eko straže“ na kojem se vidi kamion kako otpatke od betona izručuje direktno u Rašku izazvao burne reakcije korisnika društvenih mreža i podeljen je veliki broj puta, uz komentare osude ovakvog štetnog čina nad prirodnim bogatstvima u našoj zemlji.
Nažalost, ovakve situacije nisu usamljene u reci Raški, od njenog izvorišta u blizini manastira Sopoćani, pa sve do ulivanja u Ibar. I to traje već decenijama.
Industrijalizacija Novog Pazara glavni problem, jer brojni pogoni svoje otpadne vode prosipaju u ovu reku. A reka je toliko zagađena da u njoj više nema životinjskog, ali ni biljnog sveta.
„Ne samo što nema ribe, nego nema ni vodozemaca. Da li čujete kreket žaba? Nema ih. Reka je potpuno mrtva. Nema čak ni algi. A riba je na vrhu lanca ishrane. Ne postoje organizmi kojima bi se ona hranila“, objašnjava biolog Ana Karanović.
Merenja površinskih i podzemnih voda na teritoriji Novog Pazara, koja su tokom prošlog leta urađena za potrebe lokalne samouprave, pokazala su da je voda u reci Raški u centru ovog grada, petog, najgoreg kvaliteta. U rezultatima se navodi da su u uzorku vode iz Raške, zabeležene višestruko uvećane vrednosti amonijum jona, fekalnih bakterija i crevnih enterokoka.
Prema tim rezultatima, zbog visokog stepena zagađenja, voda se ne bi smela koristiti ni za zalivanje bašta. Na primer, kod zelene pijace, pored povišenog prisustva fekalnih bakterija i enterokoka, vrednost amonijum jona bila je 32 puta veća nego što je predviđeno za vodu najgoreg kvaliteta.
BONUS VIDEO Pomor ribe u zagađenom Dunavcu kod Višnjičke banje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: