Predanča, Đorđine, Zlatićevo… sela u brdima iznad Vlasotinca kojima je nekada odzvanjao život i huk reke Bistrice. Danas se život i reka u tim selima čuju sve tiše, a nadglašavaju ih mini hidroelektrane, zvuk bagera i tišina reke smeštene u cevi. Vlasotinčani sa kojima smo razgovarali kažu da su mini hidroelektrane zločin i bune se protiv njihove izgradnje, žele da i njihova deca i unuci zagaze u reku koja je simbol njihovog detinjstva - simbol čistote i prirode.
Bistrica je pritoka Vlasine, izvire ispod planine Ostrozub i dugačka je 14 kilometara. Vlasotinčani bez te reke ne mogu da zamisle svoj identitet, kada je ugrožena Vlasina, ugroženi su i oni. Na samoj Vlasini planiran je nastanak 55 mini hidrolelektrana, a do sada je završena ili je počela izgradnja njih 15. Samo na Bistrici su izgrađene dve mini hidroelektrane, a još jedna je u nastanku. Upravo to Vlasotinčani sa kojima smo pričali žele da spreče.
Odbornici Skupštine opštine Vlasotince, iz redova vlasti i opozicije, prošle godine u junu složili su se oko toga da ne treba dozvoliti izgrdanju mini hidoelektrana na Vlasini i njenim pritokama. Trebalo je da se izmeni prostorni plan koji predviđa da mini hidrocentrale nastaju jedna za drugom, ali ni godinu dana nakon obećanja od toga nema ništa. I dok se čeka novi lokalni parlament u Vlasotincu, bageri su stigli na lokaciju Suknare, a reka je ponovo ukroćena i smeštena u cevi.
Mnogo je Vlasotinčana koji se tome protive i uporno pokušavaju da lokalnim vlastima objasne sve posledice koje mini hidroelektrane imaju po prirodu i sav živi svet, jedan od njih je i naš sagovornik Aleksandar Pavlović.
„Na Bistrici rade dve elektrane, MHE Predanča i MHE Đorđine. Treća se gradi, to je MHE Suknari. Još 27.03.2015. izdata je građevinska dozvola fizičkom licu – advokat Slobodan Adžić. Vrši se izmena građevinske dozvole i investitor je MHE Suknari DOO Beograd – Stari grad. Na tabli kod gradilišta piše da je investitor MHE Suknari DOO Kruševac, a na kraju takva firma i ne postoji već je sada firma MHE Suknari DOO Vlasotince iz Vlasotinca registrovana na adresi u ulici 22. divizije. Naravno ni izvođač radova nije taj kao na tabli, a gradilište nije ograđeno ni obeleženo. Dozvola je istekla po završetku roka od pet godina. Na sajtu opštine ne postoji dokument koji dokazuje da je ona produžena“, objašnjava naš sagovornik.
Ukazuje i na procedure prilikom izgradnje mini hidroelektrana, koje se zaobilaze.
„Ono što je najbitnije i zajedničko skoro za sve mini hidroelektrane, ne samo na Bistrici nego i u celoj Srbiji jeste sledeće: Pre donošenja odluke obavezna je javna rasprava. Svuda piše da nije bilo zainteresnovanih, međutim nikada nije oglašeno tako da građani mogu da saznaju i dođu. Zabranjeno je postavljati cevovod u korito reke, kako u onaj deo gde reka teče pri prosečnom vodostaju tako i u deo korita koje voda napuni jednom u sto godina (tzv. korito za veliku vodu). U praksi to je redovan slučaj. U većini slučajeva biološki minimum se ne poštuje. Postave se na betonskom ispustu za biološki minimum prepreke – džak sa peskom, grede itd. pa celokupno korito ostaje bez vode jer sve ide u cevi. Naravno, tad uginu svi vodeni organizmi koji su po pravilu i zaštićene vrste i zakonom je zabranjeno uništavanje njihovih staništa“, ukazuje naš sagovornik, koji je poznati lokalni aktivista.
Ipak, na Bistrici već postoje dve mini hidrolelektrane koje su u mnogome uticale na prirodu i živote meštana okolnih sela koja su nekada imala stotine stanovnika, a danas su desetkovana. Istini za volju, nisu mini hidrolelektrane najveći i jedini krivci za opustela sela, ali nisu ni od pomoći. Sela u kojima su nekada odzvanjale igranke, škole su bile pune, a sa nestrpljenjem su se isčekivale filmske projekcije u domu kulture, danas su utihnula. Tek poneki stariji domaćin koji će vas, kako red nalaže, kao putnika namernika ponuditi kafom i rakijom.
Vlasotinčanin i aktivista za očuvanje životne sredine Saša Mladenović, bio je naš vodič kroz te predele kojima se sada mešaju šumovi reke i zujanje mini hidroelektrane. Ispred jedne od njih, Predanče, prisetio se kako je Bistrica izgledala za vreme njegovog detinjstva, kako su izgledali dani kada čovek nije pretio reci koja mu daje život.
Naš sagovornik za mini hidrocentrale ima samo jednu reč – zločin.
„Bistrica se zove zato što nikada nije bila mutna i kada je naveća kiša bila, ona je uvek bila bistra – sa kamena na kamen. Ona okuplja sva sela, sva sela se zapravo nalaze oko nje. Da bi ovde napravili mini hidroelektrane, oni su velike stene koje su bog te pitaj od kad, razbili dinamitom i narušili su ekosistem. Nema više pastrmke, bilo je rakova i pijavica – sve što živi tamo gde je čista voda. Mi koji smo nekada ovde dolazili kod baba i deda, mi smo se u ovim virovima ovde kupali. Voda je bila bistra planinska, hladna, tu vodu si mogao da piješ. Ta voda je po tipu vlasinska rosa“, objašnjava nam Saša, a zatim se izuva kako bi zagazio u bistru vodu svog detinjstva i prisetio se tog osećaja kojem preti uništenje.
O uticaju mini hidroelektrana na prirodu i ljude govori i primer porodice Petrović koja je 2010. otvorila ribnjak, ali je zbog izgradnje mini hidroelektrane Đorđine na tri godine morala da obustavi taj posao. Planirali su i da otvore restoran u kojem će se služiti pastrmka sa Bistrice, ali su zbog mini hidroelektrane i od toga odustali.
Ribnjak su ponovo pokrenuli kako bi pokušali da nešto zarade prodajom pastrmke ugostiteljima, ali nisu baš preveliki optimisti da će im uspeti.
Na pitanje da li su im mini hidroelektrane naudile, Radivoje Petrović, gazda ribnjaka podno Đorđine, odgovara bez dileme. „Kako da nije, pa tri godine nismo radili. I sada imamo problema, ovde kad nestane struja automatski i voda nestaje“, objašnjava nam i apsurd u kojem živi čovek na izvorištu vode.
Deda Rade primećuje i da Srbija radi ono od čega je Evropa odustala.
„Samo pogledajte jednu stvar – u Evropi da li se proizvode takve elektrane, tu su vetrenjače“, konstatuje naš sagovornik.
Sinonim za odbranu reka i pobunu protiv izgranja mini hidroelektrana je pokret Odbrnimo reke Stare planine, koji je rešio da uzme stvar u svoje ruke, pa su se aktivisti i meštani sukobljavali sa investitorima. Zbog toga što i nakon više od godinu i po dana od donošenja rešenja o vađenju dela cevovoda za mini-hidroelektranu „Zvonce“ cevi i dalje leže ukopane zakazano je njihovo vađenje, kako kažu, o svom trošku.
Samoinicijativno vađenje cevi zakazano je za 15. avgust. Rakita nije administrativno na Staroj planini, ali joj je potrebna odbrana i pomoć, poručuju iz pokreta.
„Izgradnja mini hidroelektrane Zvonce u Rakiti već duže vreme je u žiži javnosti, a pogotovo nakon što je republički inspektor zaštite životne sredine Milan Štetić naložio Goranu Beliću, investitoru MHE Zvonce, da cevovod postavljen u koritu za veliku vodu, na deonici dugoj oko 300 metara, bude izvađen, a teren saniran i vraćen u prethodno stanje. No, iako je rešenje doneto još u januaru prošle godine, cevi su i dalje na istom mestu. U skladu sa prethodno navedenim Mesna zajednica Rakita odlučila je da uputi obaveštenje Opštini Babušnica, Ministarstvu zaštite životne sredine, Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, da je donela odluku da će o svom trošku ukloniti cevi iz korita Rakitske reke i troškove navedenih radnji naplatiti od investitora u sudskom postupku“, navedeno je u pozivu koji se širi društvenim mrežama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
.
