„MHE pogubne za životnu sredinu, mora da se menja zakon“

Društvo 07. jun. 202020:14 > 20:20
Podeli:
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Gradnja hidroelektrana u zaštićenim područjima do sada je mogla da bude sprečena da je Zavod za zaštitu prirode svoj deo posla obavljao kako treba. Zato mora da se promeni zakon da u njemu piše da je nedopušteno da gradite hidrocentrale u zaštićenim dobrima. Tu se sudaramo sa biznisom, to je jasno kao dan, ali ja ne želim da odustanem od toga, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u intervjuu za Nova.rs.

Nova.rs: Obećali ste da se male hidroelektrane više neće graditi u zaštićenim područjima. Kako ćete to da postignete?

Trivan: Kako ćemo postići? Pa izmenama zakona.

 

Šta će biti sa onim MHE koje su bespravno izgrađene, kao što je slučaj u Rakiti na Staroj planini ili na reci Panjici u Zapadnoj Srbiji?

Ne znam za mnogo primera malih hidroelektrana koje su bespravno izgrađene. Rakita je svakako jedna koja nema sve dozvole i dokumenta i ona ne može da nastavi da se gradi.

 

Zbog izgradnje hidroelektrane na Panjici investitor je osuđen.

Za slučajeve tog tipa, za njih znamo. Za neke druge ne znamo da nemaju dozvole koje su potrebne.

Problem je zapravo što je zakon omogućio da mini hidrocentrale, derivacionog tipa, da budem potpuno precizan, mogu da budu izgrađivane u zaštićenim dobrima. To je ključni problem sve vreme.

Tako da danas neko ko želi da gradi, ako smo legalisti, on podnese zahtev institucijama nadležnim za to. Na kraju Ministarstvo građevinarstva da dozvole, zato što je to legalno.

Konstantno imamo sukob u Srbiji da je to sa jedne strane legalno, a sa druge strane dramatično loše za životnu sredinu. To znači da će morati da se menja zakon.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Da li je ovaj problem mogao da bude rešen i bez izmena zakona? Ako jeste, kako?

Zavod za zaštitu prirode svoj deo posla nije obavljao kako treba. Jer bez obzira što postoje zakonske mogućnosti da izgradite neku hidrocentralu, na primer na Staroj Planini, Zavod za zaštitu prirode mora da izda uslove pod kojima to možete da radite ili ne možete.

Da sam ja u Zavodu, on nikad ne bi izdao takve uslove da možete da izgradite mini hidrocentrale u zaštićenom dobru. Zato što ćete time apsolutno narušiti zaštićeno dobro.

Kad neko sakuplja papire za gradnju u nekom trenutku dobija uslove Zavoda za zaštitu prirode. Ti uslovi su često bili takvi da ipak možete da gradite. Doduše, nekad pod teškim uslovima, da morate dosta da investirate u zaštitu prirode, a nekad manje.

Po mom mišljenju ne postoji mogućnost da dobijete uslove koji su dovoljno dobri da gradite u zaštićenom području. Zato mora da se promeni zakon da u njemu piše da je nemoguće, nedopustivo da gradite hidrocentrale u zaštićenim dobrima.

Tu se sudaramo sa biznisom, to je jasno kao dan, ali ja ne želim da odustanem od toga.

 

A šta ćemo sa ostalim vodotokovima, koji nisu u zaštićenim područjima, koji mogu da budu ugroženi?

Svaka intervencija čovekova u prirodi, znate i sami, proizvodi neku vrstu disbalansa. Velike hidroelektrane, napravljene na velikim rekama takođe su proizvele nekakvu štetu po životnu okolinu. Ali, to su tzv. prihvatljive štete.

Možemo mi graditi hidroelektrane i na rekama koje su van zaštićenog područja, ali kako? Dosta mi je više pozivanja na EU. Onda kažem onima koji se zalažu za MHE da ćemo zajedno da odemo u Austriju, Nemačku, Francusku, pa da vidite kako su izgrađene – na koji način, sa kojim principima i kako funkcionišu.

 

Postoje li takvi uslovi kod nas, mesta gde je u redu podizati MHE?

Postoji mnogo mogućnosti da napravite mini hidrocentralu van zaštićenih dobara, a da ne ugrozite reku značajno. Jer, figurativno, vi kad ubacite veliki kamen u reku – ugrozićete je.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Dobro, gde je onda granica?

Granica je procena uticaja na životnu sredinu. To radi Ministarstvo životne sredine, odnosno, agencije koje tu rade, a mi to odobravamo ili ne odobravamo. Još važnije, radi Zavod za zaštitu prirode, koji daje uslove kako to da se radi.

Dakle, moguće je napraviti mini hidrocentrale van zaštićenog područja, ali pod uslovima koji su prihvaćeni u svetu, sa svim mogućim zaštitama koje postoje.

Zato se ja samo u tom slučaju pozivam na zapadna iskustva, a ne na naša primitivna iskustva, gde niti su dobili sve dozvole, gde su cevi zabili u korita, a to ne smeju da rade, gde su sprečili vodotok jer su svu vodu ubacili u cev na 100 metara i nema tu života, prekinulo se sve.

Zato smo mi protiv toga i, hteo to neko ili ne hteo, to će tako biti.

 

Da li se planira merenje PM čestica u Kostolcu, u Vinči, u Smederevu kod Železare?

Ne samo to. Vi gađate one najcrnje tačke. Planiramo.

 

Kada?

To radi Agencija za životnu sredinu. Ja samo znam da smo mi ove godine izdvojili blizu 40 miliona za to. I povećaćemo.

 

Svake godine povećavate, ali to su crne tačke koje i dalje nisu prioritet.

Jesu prioritet, na nekim od tih mesta koje ste pomenuli mi već imamo merna mesta, samo moramo da povećavamo njihov broj. Sistem je bio da na početku postavimo stanice na najugroženijim mestima. To moramo da nastavimo, uključujući mesta koja ste rekli.

 

povezane vesti:

Komentari

Vaš komentar