Drugi put sam probala i opet ništa. Nije uspelo! To je kao da vam je umro neko ko se još nije ni rodio. Probaću još jednom i ne znam da li ću više imati snage za to - tako svoju borbu za potomstvo opisuje Saška iz Beograda. Ona ističe da je ceo proces vantelesne oplodnje psihički i fizički iscrpljujuć, da ostavlja posledice na zdravlje, ali i na partnerski odnos. Količina hormona izaziva osećanja i reakcije koje nije moguće kontrolisati. Ova četrdesetjednogodišnjakinja kaže da je teško i ženama, ali nije lako ni njihovim partnerima koji takođe prolaze kroz sve to, a najteže je čekanje na rezultate.
Vakcina ne uzrokuje sterilitet
„Iz najbolje namere svi te nešto zapitkuju, čekaju zajedno s tobom. Porodica, prijatelji, svi oni na neki način dižu tenziju i otežavaju, da toga nisu ni svesni. Zato sam rešila da više ne obaveštavam nikoga o pojedinačnim koracima, ni kada je urađen embrio transfer, ni kada će rezultati. Ne želim da me bilo ko zivka“, objašnjava Saška.
Naša sagovornica je jedna od oko 5.000 žena koje u Srbiji godišnje prođu kroz proces vantelesne oplodnje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Broj onih koji se iz godine u godinu bore za potomstvo bio bi daleko veći kada bismo sabrali i one koji na vantelesnu oplodnju odlaze o svom trošku u privatne klinike i ustanove u inostranstvu, bez pomoći države.
Korona je dodatno otežala i produžila procedure.
„Moj partner se u aprilu razboleo od korone, morali smo da odložimo proceduru, što je samo dodatno produžilo agoniju“, priseća se.
Tokom nekoliko meseci pandemije i za vreme vanrednog stanja vantelesna oplodnja je bila potpuno obustavljena, a sada se situacija polako stabilizuje. Samo da tako i ostane, da nas ne zapljusne neki novi epidemijski talas.
U Udruženju „Šansa za roditeljstvo“ kažu da je korona ostavila trag u vidu psiholoških posledica i pitanja u vezi sa vakcinacijom.
„Kada su se vakcine pojavile bila je najezda parova koji su nas pitali da li da se vakcinišu ili ne, ima li to veze sa sterilitetom. Tražili smo od struke zvanični stav i oni su rekli da parovi treba da se vakcinišu. Jedan broj njih se do sada vakcinisao, drugi nije – kaže Sandra Jovanović iz ovog udruženja.
Granica za žene je 43 godine
Ona objašnjava da je psihološki uticaj korone i dalje prisutan i dodaje da je želja za detetom kod većine parova jača od virusa i pandemije. Klinike inače, rade normalno od septembra prošle godine.
U Udruženju su istakli da je na stvaranje gužvi, pored pandemije koronavirusa, uticala i promena pravilnika 15. juna prošle godine, kada je dozvoljen neograničen broj postupaka, koji su do tada bili ograničeni na tri, a povećana je i starosna granica za žene sa 42 na 43 godine.
„Korona i ove dve novine dovele su do toga da više parova čeka na komisije – ističe Sandra Jovanović i objašnjava kakva je procedura koja čeka sve koji se odluče za VTO o trošku države.
Kada prikupe potrebna dokumenta i analize, što traje dva do tri meseca, parovi moraju da izađu na komisiju prema mestu stanovanja i tada biraju kliniku gde će raditi celu proceduru. U ponudi imaju šest državnih zdravstvenih ustanova i 11 privatnih sa kojima RFZO ima potpisan ugovor. Fond pokriva neograničen broj postupaka za parove koji prođu komisiju, a starosna granica za žene je 43 godine.
„Parovi se onda sa klinikom dogovaraju kada će krenuti u proces. Neko čeka šest meseci, neko mesec dana, neko godinu, nija baš za sve isto“, izjavila je Jovanovićeva.
Međutim, sada se dugo čeka na komisijski pregled, kaže Jovanović i apeluje na sve parove koji ispunjavaju uslove za VTO o trošku države, ne idu u privatne klinike, jer nema razloga da plaćaju nešto na šta imaju pravo. Po privatnim klinikama ceo proces vantelesne oplodnje, ukoliko parovi plaćaju iz svog džepa, košta od 3.000 do 5.000 evra, naveli su u „Šansi za roditeljstvo“.
U Srbiji se radi samo vantelesna oplodnja, ali doniranje embriona nije dozvoljeno. Ta procedura u Češkoj košta 6.000-7.000 evra
U privatnim klinikama ceo proces vantelesne oplodnje, ukoliko parovi plaćaju iz svog džepa, košta od 3.000 do 5.000 evra.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar