0
Predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček odgovorio je na navode koje je javni servis uputio portalu "Pištaljka", a povodom afere koja je uzdrmala srpsku javnost, ali sam RTS. Zbog otkrića koje je objavila "Pištaljka" tužilaštvo i policija pokrenuli su istragu o poslovima RTS-a sa spoljnim produkcijama vrednim desetine miliona evra.
Pismo i odgovor Klanšeka, koji je objavljen i na portalu RTS-a prenosimo vam u celosti:
Odgovor koji je RTS poslao na 60 strana, a koji se odnosi na pisanje portala „Pištaljka“, u kojem se i ja, kao predsednik UO, jednako pominjem koliko i sama „Pištaljka“ pre svega je konceptualno neartikulisan. Polovinu teksta čine naručena saopštenja izvršnih produkcija, koja su apsurdna, jer se njima niko nije ni obraćao, a drugu polovinu čine tekstovi glavnih i odgovornih urednika i direktora poslovnih jedinica, koji su svaki za sebe pisali, ne vodeći računa o tome da se često ponavljaju i da su nemali broj puta kontradiktorni. Da, tu je i uvodni anonimni tekst, koji očito zbog svog sadržaja i jeste anoniman.
Pa da krenem od anonimnog uvoda koji kaže da je sajt Pištaljka „požurio da objavi insinuacije Branislava Klanščeka, predsednika UO RTS-a, preskačući svoju obavezu da podrobno ispita sve navode“. Ne znam šta bi tačno značilo „požurio“, svako ima svoj osećaj za vreme, zato ću se u ovom tekstu držati isključivo činjenica.
Sajt Pištaljka je 10. 2. 2023. objavio tekst „Izveštaj koji RTS krije: Vaše pravo da platite sve“, a koji sadrži i dokument „Primedbe i preporuke UO na izveštaj o poslovanju za 2021. godinu od 21. 6. 2022. godine zaveden pod brojem 1586, a koji je postao i deo Zapisnika sa 9. redovne sednice UO koji stručne službe RTS-a nisu objavile na svom sajtu kako je predviđeno zakonom. Dakle, ne radi se ni o kakvim insinuacijama Bransilava Klanščeka već o zvaničnom dokumentu UO, koji je anonimni uvodničar pokušao da sakrije od javnosti, a u čemu ga je osujetila Pištaljka. Sve što sam kasnije izjavio je bilo u kontekstu navedenog dokumenta, odlučan da u javnosti branim ugled UO kojem se spočitavalo da krije od javnosti Zapisnik sa 9. redovne sednice UO.
Nije jasno šta je cilj ovog obimnog teksta na 60 strana kojim RTS nije demantovao ni jednu jedinu činjenicu. Čitav tekst je neuspeli pokušaj pravdanja kroz manipulaciju činjenicama, zamenama teza, neprimerenim poređenjima… Takođe, kontradiktornosti su neizbežne u tekstu RTS-a, pa se u delu koji je pisala Služba za odnose s javnošću navodi da dok tužioci za organizovani kriminal rade svoj posao, RTS neće komentarisati predmet istrage, a onda usledi 60 strana teksta.
Poseban deo teksta s podnaslovom „Odgovor RTS-a na optužbe predsednika UO Branislava Klanščeka da proizvodimo samo tri emisije“ napisala je Služba za odnose s javnošću, vodeći se onom narodnom „statistika moja dika, što poželiš ona ti naslika“. Tvrdi se da RTS proizvodi 170, odnosno 130 emisija bez Informativnog programa, što možda i jeste tako ako se saberu svi programi i kablovski kanali.
Apsurd njihovih tvrdnji da „odnos domaće (samostalne) i spoljne proizvodnje RTS-a u 2022. godini je 85 prema 15 odsto“, demantuju sami na prethodnoj strani, gde anonimni uvodničar tvrdi da „prema podacima REM-a, RTS je u 2021. godini samostalno proizveo 56 odsto programa“. Toliko o kredibilitetu RTS-ovih podataka. Ako se od ovih 56 odsto oduzme 41 odsto koji odlazi na Informativni program (podatak iz Izveštaja o poslovanju za 2021. godinu), jasno je da 15 odsto programa RTS-a proizvedu sve redakcije zajedno: Zabavna, Muzička, Kulturno-umetnička, Sportska, Filmska, Naučno-obrazovna, Dečja, što je svakako sramotno.
Naime, najviše mi se spočitava moja izjava koje su se uhvatili kô pijan plota da RTS osim Informativnog programa ima samo tri emisije koje samostalno proizvodi: Slagalicu, Šarenicu i RTS Ordinaciju, namerno izostavljajući ključni deo „na Prvom programu“, što i piše u pomenutom dokumentu koji doduše javnost nije mogla da pročita. Zato ću citirati deo iz dokumenta koji je Pištaljka objavila, ali ne i RTS: „U ovoj analizi UO se fokusirao na Prvi program RTS-a jer je njegov udeo u gledanosti 93,75 odsto.“ U te tri emisije nisam uračunao specijalne emisije koje se emituju jednom godišnje, i to sam više puta ponovio i u medijima, poput Izbora za Pesmu evrovizije ili Novogodišnjeg programa ili ponekog specijala In memoriam. Ako nisu tri emisije, eto ima ih pet-šest, kakav greh!
Ali koliko RTS zaista proizvodi, možda je bolje posmatrati kroz podatak službe finansija RTS-a, da je u 2021. godini RTS za Program potrošio 40,3 miliona evra, a da je od tog iznosa 32,2 miliona evra otišlo spoljnim i nezavisnim produkcijama, a samo za 8,1 milion evra programa je proizveo RTS.
Dalje, lamentiranja i naklapanja u formi pravdanja zašto RTS koristiti spoljne produkcije je napretek, od toga da su produkcije van RTS-a brže i jeftinije i da ih sve televizije koriste, preko toga da RTS nema dovoljno kvalifikovanih ljudi i da je s praksom spoljnih produkcija počeo prethodni menadzment, pa do skandalozne izjave da se izvršne produkcije angažuju jer ne moraju da plaćaju poreze kao RTS. Takođe, jedan od razloga koji se navode za angažovanje spoljnih produkcija je i izbegavanje sprovođenja javnih nabavki, iako se prema Zakonu o javnim nabavkama iz obaveze sprovođenja izuzimaju kupovina i produkcija programskog sadržaja namenjenog za audio-vizuelne medijske usluge.
Treba reći da RTS nije demantovao ni angažovanje voditelja i autora zaposlenih u RTS-u u spoljnim produkcijama, već je to pravdao time da su oni birani na kastinzima, što zaista ne znam zašto bi bilo važno za interese RTS-a.
Važno je ovde reći, što sam više puta ponovio i u medijima, da su spoljne produkcije potpuno legalan i legitiman način proizvodnje programa i da nemam ništa protiv da se angažuju kada je to zaista neophodno. Ali suštinsko pitanje na koje niko na 60 strana nije odgovorio je zašto radnici RTS-a dobijaju radne naloge da rade za spoljne produkcije u radno vreme, u studiju RTS-a, sa tehnikom RTS-a?
Na pitanje koje sama sebi postavlja „zašto RTS angažuje spoljne produkcije“ glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa Olivera Kovačević odgovara: „Jedan od razloga je zakonska obaveza od deset odsto proizvedenog programa, a može i više od toga.“ Ne znam da li se radi o neznanju ili o manipulaciji kako bi se stavio znak jednakosti između spoljne i nezavisne produkcije, što su dve potpuno različite vrste produkcije. Zakonska obaveza od 10 posto programa postoji za nezavisne, a ne za spoljne produkcije. Ajde malo Zakon o elektronskim medijima u ruke.
Dalje, manipulacije sa primarnim i sekundarnim troškovima i tarifnikom RTS-a je očajnički pokušaj da se spoljne produkcije predstave kao jeftinije, što naravno nema nikakve veze sa realnošću. U tom smislu, kao primer za jeftinoću spoljne produkcije je predstavljena tabela i kalkulacija za kviz „Stigni me ako znaš“. Kaže neimenovani stručnjak koji je sastavljao ovu tabelu, sabirajući primarne i sekundarne troškove po tarifniku RTS-a da bi 29 epizoda kviza „Stigni me ako znaš“ u produkciji RTS koštalo 663.802 evra ili 22.890 evra po epizodi, ali pošto smo radili preko spoljne produkcije tih 29 epizoda smo platili producentskoj kući „Filming“ tričavih 617.125,73 evra ili 21.280 evra.
Ali kako se sekundarni troškovi obračunavaju prema potrebi, dotični neimenovani kalkulant ih je izostavio iz kalkulacije „Filminga“ koji iznose 81.696,07 evra ili po epizodi 2.817,10 evra (prilog 4 Ugovora 04114 od 2. 3. 2022). Dakle „Stigni me ako znaš“ u produkciji spoljne produkcije „Filming“ košta 698.521,80 evra ili 24.097,30 evra po epizodi, što znači da i pored „budzenja“ cena RTS-a ova produkcija je jeftinija.
Naravno, i ova niža cena u produkciji RTS-a bi bila još mnogo niža jer sekundarne troškove iz tarifnika RTS ne plaća dodatno, već služe samo kao knjigovodstvena cena kviza. Primera radi, kao sekundarni trošak po tarifniku RTS-a, Studio 8 se knjiži sa 1.914 evra po danu, ali to ne znači da će RTS taj novac i platiti jer je Studio 8 u vlasništvu RTS-a. Isto tako, radnik RTS-a se po tarifniku dnevno knjiži 24 evra, ali to ne znači da će tom radniku biti dodatno isplaćena 24 evra, već se radi o knjigovodstvenoj ceni koja je uvek viša od proizvodne ako se radi u kapacitetima RTS-a.
Što se tiče nepostojeće emisije „Jedan dobar dan“, ne bih se izjašnjavao. Sve što sam imao rekao sam u krivičnoj prijavi i sada bih prepustio nadležnim organima da obave svoj deo posla.
Ovaj nesrećni tekst na 60 strana samo potvrđuje nedostatak argumenata, jer da ih je bilo, sve bi se moglo ispričati na tri strane.
Možda nije srpski ćutati, al’ je izgleda srpski ne potpisati se!
Branislav Klanšček
predsednik UO RTS-a
