Dvadesetak stanovnika belopalanačkog sela Čiflik već četiri godine vode pravnu borbu da im „Koridori Srbije“ nadoknade štetu zbog toga što tokom gradnje istočnog kraka Koridora 10 od Niša do Pirota nisu mogli da koriste svoja imanja koja se nalaze nasuprot sela. Sud je odobrio nadoknadu štete samo dvojici meštana koji su prvi „presavili tabak“ i tužili Koridore, dok su zahtevi ostalih žitelja Čiflika odbijeni.

Meštani ističu da je Osnovni sud u Pirotu prvobitno usvajao tužbene zahteve, ali nakon što se firma „Rubau“, kao izvođač radova uključila u sudski postupak, pirotski Osnovni sud je njihove zahteve počeo da odbija. Sporovi su stigli i do Višeg suda koji je presude Osnovnog suda ukinuo i naložio da se pravilno utvrdi činjenično stanje.

Meštani kažu da se još ne nazire kraj njihove pravne borbe kojom nastoje da dokažu da nisu mogli do svojih vinograda, voćnjaka i njiva dok se auto-put gradio, od 2014. do 2017. godine.

Meštani podsećaju da se do 2014. godine do Čiflika, pravcem iz Niša, stizalo kroz podvožnjak ispod puta koji od Niša vodi do granice sa Bugarskom. Podvožnjak je bio i njihova jedina veza do imanja koja se nalaze sa desne strane puta, a zatvoren je kada su radovi na auto-putu krenuli.

Meštanin Čiflika Rajko Krstić rekao je da su nakon zatvaranja podvožnjaka morali da privremeno odustanu od obrađivanja imanja jer su traktorom i drugom mehanizacijom mogli da pređu put jedino na raskrsnici koja se nalazi u osam kilometara udaljenoj Beloj Palanci, što im je bilo neisplativo.

„Tu gde se ranije nalazio podvožnjak bilo je ograđeno gradilište kome nismo mogli da priđemo, a preko kolovoza starog puta nismo smeli zato što je taj put rezervisan samo za motorna vozila. Kretanje pešaka i poljoprivredne mehanizacije je zabranjeno. Zbog toga su naša imanja zarasla u korov. Meni je propalo 30 ari vinograda, od kojeg sam godišnje proizvodio 4.000 litara vina“, objašnjava Krstić.

Prema njegovim rečima, sud je prvoj dvojici meštana koji su zatražili nadoknadu štete zbog toga što nisu mogli da obrađuju imanja zahtev prihvatio i jedan meštanin je već dobio odštetu. Međutim, kada su i ostali žitelja Čiflika zatražili obeštećenje i kada se „Rubau“ uključio u spor usledili su problemi.

„Firma „Rubau“ kao izvođač radova na toj deonici puta počela je da angažuje veštake koji su na sudu dokazivali da smo mi mogli da prelazimo put. Navodili su različite načine za prelazak puta, ali ni jedan od njih nije bio moguć, niti bi bio u skladu sa zakonom. Jedan od veštaka rekao je da smo mogli da prelazimo preko pune linije puta ka Bugarskoj, što i deca znaju da je zabranjeno. Onda su pokušali da prikažu da se ne radi o moto-putu, kako bi mogli da kažu da je kretanje poljoprivrednom mehanizacijom kolovozom bilo dozvoljeno“, izjavio je Krstić.

On je kazao da su veštaci koje je angažovala firma „Rubau“ na sudu dokazivali da su meštani mogli da prolaze alternativnim putvima, a jedan od alternativnih puteva se odnosi na potok koji je upisan i u katastar, a oni su ga naveli kao put.

„Jedan od veštaka je naveo da su ustanovili da smo mogli da obrađujemo imanja, a to su zaključili na osnovu razgovora sa meštaninom „Čiflika“ koji je želeo da ostane anoniman, a koji su vodili van sudskog postupka. On je rekao da se do imanja moglo i za vreme dok se auto-put gradi. Čiflik je malo selo i mi svi znamo o kome se radi. Taj čovek je dobio milionsku nadoknadu za kuću zbog eskproprijacije i gradnje auto-puta, ali kuća nije srušena i on u njoj i dalje živi, tako da otuda i takva njegova izjava. Jedan od dokaza koji su veštaci potezali je i snimak sa jutjuba na kome se vidi obrađena jedna obraćena parcela u ataru Čiflika. Međutim, reč je o praceli koja pripada čoveku iz susednog sela i koji do nje dolazi sasvim drugim putem“, kazao je Krstić.

On je istakao da meštani smatraju velikom sramotom ono što su veštaci koje je angažovala firma „Rubau“ govorili na sudu kako dokazali da su meštani mogli da dolaze do svojih parcela. Pri tom, dodao je Krstić, meštani nisu zatražili milionske iznose za nadoknadu štete već od 50 do 100.000 dinara, a samo dvojica imaju zahtev za nadoknadu 300.000 dinara, odnosno 400.000 dinara.

„Prve dve presude koje je sud doneo, kojima je odobrena nadoknada štete, donete su u „ime naroda“. Ove ostale mogu slobodno da se napišu da su donete u ime „Koridora Srbije“ ili firme „Rubau“. Nismo zadovoljni presudama suda u kojima se navodi da nam se ne isplati nadoknata štete, a da se oslobodimo plaćanja sudskih troškova i nastavljamo pravnu borbu“, izjavio je Krstić.

On je najavio da će meštani tražiti superveštačenje koje će, kako je kazao, pokazati ono što je jasno „kao dan“, a to je da meštani nisu mogli do imanja preko gradilišta auto-puta ili preko pune linije moto-puta.