Nova pretnja za Ukrajinu: Da li Lukašenko sprema napad sa severa?

Povod za novu zabrinutost bile su rusko-beloruske nuklearne vojne vežbe, kao i upozorenje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postoji mogućnost da se Minsk direktno uključi u rat protiv Ukrajine.

Analitičari podsećaju da bi takav potez bio nastavak dosadašnje podrške koju Belorusija pruža Moskvi još od početka invazije 2022. godine. Upravo sa teritorije Belorusije ruske snage su krenule u prvi pokušaj zauzimanja Kijeva, a odatle su stigle i do Buče i Irpinja, gradova koji su postali simbol ratnih zločina. Minsk se, takođe, dovodi u vezu sa deportacijom ukrajinske dece, dok ruski dronovi i rakete i dalje koriste beloruski vazdušni prostor za napade na zapad Ukrajine.

Ipak, autor teksta smatra da bi direktno uključivanje Belorusije u rat predstavljalo veliki rizik za Aleksandra Lukašenka. Rat protiv Ukrajine bio bi veoma nepopularan među građanima Belorusije i mogao bi dodatno da ugrozi njegovu vlast. Osim toga, beloruska vojska nema ozbiljno borbeno iskustvo, a Rusija je poslednjih godina preuzela deo njene najbolje opreme kako bi nadoknadila sopstvene gubitke na frontu.

Nasuprot tome, ukrajinska vojska je danas znatno iskusnija nego 2022. godine i dodatno je utvrdila granicu prema Belorusiji. Zbog toga bi eventualna invazija mogla da bude veoma skupa i pogubna po beloruske snage. Međutim, „Kyiv Independent“ upozorava da Lukašenko politički zavisi od Kremlja i da bi Vladimir Putin mogao da izvrši dovoljno pritiska kako bi ga primorao na ulazak u rat.

Analiza navodi dva moguća scenarija. Prvi podrazumeva novi napad prema Kijevu. Iako se smatra da Belorusija nema kapacitete da zauzme ukrajinsku prestonicu, sama pretnja bi naterala Ukrajinu da deo vojske povuče sa istoka zemlje i prebaci ga u odbranu glavnog grada, što bi Rusiji otvorilo prostor za napredovanje na drugim delovima fronta.

Drugi scenario predviđa napad na zapadnu Ukrajinu s ciljem presecanja ključnih ruta za dopremanje zapadnog oružja i pomoći iz Poljske. Takav potez bi ozbiljno zakomplikovao ukrajinsku logistiku i primorao Kijev da premesti desetine hiljada vojnika sa najvažnijih borbenih linija.

„Kyiv Independent“ smatra da Zapad mora hitno da reaguje kroz tri koraka. Prvi je intenzivnije deljenje obaveštajnih podataka sa Ukrajinom o aktivnostima beloruske vojske. Drugi je organizovanje iznenadnih NATO vojnih vežbi u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji kako bi Minsk dobio signal da bi širenje sukoba moglo da izazove ozbiljne posledice. Treći korak odnosi se na jačanje alternativnih logističkih pravaca za dopremanje pomoći Ukrajini, posebno preko Rumunije, ukoliko bi pravci kroz Poljsku bili ugroženi.

Zaključak analize je da se direktno uključivanje Belorusije možda i dalje čini malo verovatnim, ali da posle više od četiri godine rata i sve većeg pritiska na Rusiju nijedan scenario više ne može potpuno da se isključi.