Nameštanje konkursa i katastrofalno stanje u kojem se nalazi visoko obrazovanje u Srbiji raskrinkao je jednim potezom profesor i naučnik Miroslav Dramićanin (55) sa Instituta za nuklearnu nauku u Vinči i redovni predavač na Fizičkom fakultetu, čije se ime nalazi među prvih 10 na Stanford listi najboljih naučnika sveta. On za Nova.rs kaže da je stanje u nauci u našoj zemlji dotaklo dno što je mnogo opasnije za budućnost društva i naredne generacije čak i od iskopavanja litijuma.
Profesor Dramićanin pokrenuo je lavinu s jednom objavom na Tviteru, u kojoj je objasnio kako je pokušao da se prijavi na konkurs za redovnog profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Uradio sam eksperiment da vidim kolike su šanse da
neko koji nije zaposlen na fakultetu dobije poziciju na fakultetu. Zbog toga
sam se javio na konkurs za redovnog profesora za eksperimentalnu fiziku kondenzovanog stanja PMF Novi Sad. Sastavio sam prijavu i poslao dokumentaciju.— Miroslav Dramićanin (@mdramicanin) May 24, 2022
Njegova radna biografija i priložena dokumentacija bile su daleko iznad drugog kandidata (a prema njegovim informacijama, bilo ih je samo dvojica). Međutim, prijavu su mu odbili, tačnije upisan je kao kandidat koji je odustao kako bi protivkandidat prošao, jer na istom fakultetu radi i supruga kolege, a u interesu je ustanove da u najvišim krugovima ima “proverene” ljude.
„Šta posle ovoga reći mladima koji uče, trude se i završavaju fakultete, posebno one koji se tiču nauke, gde se rade ozbiljni projekti od kojih zavisi budućnost. Ti mladi ljudi ne žele da prolaze ovo što ja sada prolazim, a ja to radim eksperimentalno, da pokažem da je nemoguće zaposliti se na državnom fakultetu kao profesor, pa čak i kada imate najbolje specifikacije, ali niste u bliskoj vezi sa ‘klanom’ koji upravlja već decenijama visokim školstvom, pa vam to ništa ne vredi. Naši mladi ljudi koji su diplomirali i čekuju posao asistenata i profesora ne mogu više ovo da trpe i zato odlaze. Nastavno osoblje na fakultetima njih tretira kao strano telo svuda u Srbiji. Naši mladi stručnjaci traženi su u Americi, Kanadi, Kini… Tamo dobijaju poštovanje, a odavde odlaze poniženi”, priča za Nova.rs profesor Dramićanin.
On se prijavio na pomenuti konkurs kako bi ukazao na katastrofalno stanje u visokom obrazovanju i u nauci u Srbiji.
“To ostavlja teže posledice nego da smo otvorili rudnik litijuma. Tokom poslednjih godina na fakultetima mladi ljudi dobijaju ugovore na godinu dana, da bi radili kao istraživači na projektima. Oni tako ne mogu da dobiju stalno zaposlenje, ne mogu da dignu kredit i posle svih diploma, projekata, truda i rada, ne znaju da li će sledeće godine imati posao. Sad im Ministarstvo prosvete i nauke nudi ugovore na tri godine i to je kao neki napredak, a žalosno je. Jedini resurs koji je ovoj državi potreban je znanje i obrazovanje. Nije više važna privreda i poljoprivreda, o čemu samo govore ljudi iz vladajuće stranke, nama su generacije mladih stručnih ljudi upropašćene. Oni odlaze iz ove zemlje, a šta nama ostaje? Pa, ostaju nam loši kadrovi na fakultetima, koji zapošljavaju loše kadrove i tako iz generacije u generaciju” revoltirano priča prof. Dramićanin, koji na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu radi bez plate, jer je to njegova želja.
Prema zakonu, Dramićanin ima pravo i osnove da bude izabran za redovnog profesora Univerziteta u Novom Sadu, zbog čega je i predao prijavu na konkurs, da proveri da li će proći.
“Javio sam se na taj konkurs s kompletnom dokumentacijom, ali oni na departmanu za Fiziku nemaju ni konkursnu komisiju, pa ne znam ni ko je primio prijavu. Kad su videli moju biografiju, 300 radova, 17 međunarodnih projekata, činjenicu da sam u Kini gostujući profesor i među prvih 10 na listi naučnika Stenford liste, u odnosu na 30 radova koliko ima protivkandiat, ali koji je već neko vreme zaposlen na istom fakultetu, gde mu radi i supriga, morali su da nađu način da me izbace. Javili su mi da sam odustao. To sam saznao od kolega. Navodno je nedostajao jedan dokument u prijavi. Oni su poslali neki fantomski dopis da im dostavim taj papir, ali to do mene nikada nije stiglo. I tako su zaključili da sam odustao. Tragično i komično u isto vreme, a govorimo o visokom školstvu, ozbiljnoj kategoriji” objašnjava naš sagovornik.
Kako uopšte može departman za Fiziku da odlučuje o bilo čemu, pita se profesor.
Pročitajte još:
“Njih mora da obiđe Prosvetna inspekcija, da vidi šta se tamo dešava, jer može da se desi da su im svi izbori nezakoniti”.
Boriću se do kraja
“Ovo nije gotovo, tek smo na početku. Oboriću taj konkurs ili ću ih tužiti. Ako treba s novim prigovorom koji ću priložiti ići ću i do suda. Akademija treba da bude konkurentna. Treba da zadrži ljude koji mogu da pomognu našem društvu, a ne da se formiraju klanovi koji samo između sebe rade i pokrivaju jedni druge. Oni rade u privatnim ustanovama takođe, uzimaju novac gde stignu, a kolege ih menjaju i tako jedni drugima čuvaju čeđa, zato se stalno isti ljudi vrte u vrhu”, naglašava Dramićanin.
Otkako je napisao tvit, profesor je dobio više od 100 poziva.
“Javljaju mi se mladi ljudi koji su ogorčeni sistemom na fakultetima, neki su već u inostranstvu, a ovde su prošli torturu. Mnogi su doživljavali mobing i poniženja, nepoštovanje i maltretiranje. Nismo svesni šta će tek da nam se desi s lošim kadrovima, to su dugoročne posledce po društvo i državu. Nijedna vlast do sada nije rešavala probleme u nauci”, ističe profesor.
Univerzitet, međutim, naglašava on, može biti opasan protivnik državi.
“S njim nijedna vlast neće da ima posla, zato ih puštaju da rade šta hoće, samo da ne smetaju, da ne izazivaju pobune i ne dižu revolucije. Dokazao sam da mladi, novi ljudi, koji su kvalitetni i obrazovani, ne mogu da prođu na konkursima za državne fakultete i postanu profesori. Zatvorenost i urušavanje obrazovnog sistema došlo je do vrhunca u Srbiji i napraviće veću štetu po nas nego slučaj Rio Tinto, zapamtite to”, upozorava prof. Dramićanin.
U međuvremenu, oglasila se i dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Milica Pavkov Hrvojević. Njen odgovor možete pročitati ovde.
BONUS VIDEO: Govori Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare