Već narednog meseca počinju prijemni ispiti na beogradskim fakultetima za upis u novu akademsku godinu, a na raspolaganju će budući brucoši za upis imati tri upisna roka. Najskuplje školarine na Beogradskom univerzitetu su na smeru za softversko inženjerstvo na ETF-u (243.500 dinara) i Arhitektonskom (240.000), dok je studiranje najjeftinije na Fizičkom (60.000), Rudarsko-geološkom fakultetu (66.000 dinara).
Prijavljivanje kandidata za polaganje prijemnog ispita u prvom upisnom roku je od 22 do 25. juna ove godine, dok će se prijemni ispit na beogradskim fakultetima polagati od 27. juna do 1. jula.
Objavljivanje preliminarnih rezultata planirano je da se završi najkasnije do 4. jula do 16 časova, dok će konačna rang lista za prvi upisni krug biti objavljena najkasnije do 11. jula. Upis u prvom upisnom roku biće od 11. 15. jula, a upis mora biti završen do 15. jula do kraja dana.
Za sve koji ne uspeju da se upišu u prvom upisnom roku, na raspolaganju imaju drugi upisni rok. Prijavljivanje za polaganje prijemnog je 1. i 2. septembra, dok se prijemni na fakultetima polaže 5. i 6. septembra. Preliminarna lista se objavljuje do 7. septembra do 12 časova, dok će konačna rang lista biti objavljena najkasnije do 12. septembra do 12 sati.
Upis u drugom upisnom roku je od 12. do 15. septembra, a upis mora biti završen do 15. septembra do kraja dana.
Oni koji ne uspeju da se upišu ni u drugom upisnom roku, imaće još jednu šansu. Prijava za prijemni za treći upisni rok je 19. i 20. septembra, a polaganje je 21. i 22. istog meseca. Konačna rang lista biće objavljena do 29. septembra, a upis najkasnije do 30. u istom mesecu do kraja dana.
Stvaramo GIGA Srbiju, počinjemo izgradnju 10 GIGA mreže
Kada se govori o broju budžetskih i samofinansirajućih mesta na fakultetima, važno je napomenuti da se u konkursu Beogradskog univerziteta navodi da Vlada Srbije nije donela Odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studija koji se finansiraju iz budžeta za visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika za školsku 2022/2023. godinu, pa ukoliko ukoliko broj odobrenih budžetskih mesta bude manji od navedenog izvršiće se preraspodela navedenih mesta u konkursu.
Na Arhitektonskom fakultetu za predstojeću akademsku godinu predviđeno je da se upiše 64 studenata, od toga 40 na budžetu i 24 na samofinansiranju. Visina školarine za domaće studente je 240.000 dinara, a za strane 3.000 evra u dinarskoj protivrednosti.
Na smeru biologije na Biološkom fakultetu upisuje se 230 studenata, od toga 160 na budžetu i 70 na samofinansiranju, a školarina iznosi 90.000 dinara, doke je za strance 2.800 evra. Školarina za studente iz država bivše SFRJ van EU košta 180.000 dinara.
Kada se govori o Geografskom fakultetu, na geografiji je predviđeno 40 budžetskih i 30 samofinansirajućih mesta, isti raspored mesta je i za turizmologiju. Na smeru za prostorno planiranje predviđeno je po 20 mesta na budžetu i samofinansiranju, a na demografiji 20 budžetskih i 10 samofinansirajućih studenata, dok je na smeru geoprostorne osnove životne sredine i za budžet i za samofinansiranje planirano po 20 mesta. Školarina na ovom fakultetu je 86.000 dinara, dok za strane studente ona iznosi 2.000 evra.
Na smeru za građevinarstvo na Građevinskom fakultetu ima 240 budžetskih i 90 samofinansirajućih mesta, dok na geodeziji ima 40 na budžetu i 20 samofinansiranju a na geoinformatici 20 budžetskih i 10 samofinansirajućih mesta. Školarina na ovom fakultetu iznosi 100.000 dinara, a za strance ona je 1.800 evra.
Ekonomski fakultet ima dva smera ekonomije, poslovnog upravljanja i statistike, koja se razlikuju po broju ESPB poena, jedan nosi 240 i na tom je predviđeno za upis 610 studenata na budžet i 380 na samofinansiranju. Dok na smeru od 180 ESPB ima 330 mesta i to samo na samofinansiranju.
Školarine na Ekonomskom fakultetu kreću se od 97.175 do 127.863 dinara u zavisnosti od uspešnosti studiranja, odnosno broja ostvarenih bodova u toku školske godine. Za strance je školarina 1.500 evra.
Na ETF-u je na smeru za elektrotehniku i računarstvo predviđeno 400 budžetskih i 140 samofinansirajućih mesta, a školarina za ovaj smer iznosi 108.000 dinara, dok je za strance 2.000 evra.
Za softversko inženjerstvo školarina iznosi 243.500 dinara, za strance 3.000 evra, a na ovom smeru ima 30 budžetskih i 150 samofinansirajućih mesta.
Na Matematičkom fakultetu na smeru za matemtiku ima 205 budžetskih i 45 samofinansirajućih mesta, dok je za informatiku predviđeno 105 mesta na budžetu i 55 na samofinansiranju. Na studijskom programu za astronomiju i astrofiziku predviđeno je 20 budžetskih i 5 samofinansirajućih mesta.
Školarina za matematiku i astronomiju iznosi 135.000 dinara, a za informatiku 141.000. Strani studenti školarinu plaćaju 3.500 evra.
Mašinsko inženjerstvo na Mašinskom fakultetu ima 520 budžetskih i 100 samofinansirajućih mesta, a školarina za ovaj program iznosi 72.000 dinara, dok je školarina za informacione tehnologije u mašinstvu, gde ima 20 mesta na budžetu i 40 na samofinansiranju, 180.000 dinara. Školarina za strane studente je 1.800 evra.
Predstojeće akademske godine na Medicinskom fakultetu predviđeno je 460 studenata na budžetu i 40 na samofinansiranju, a studije koštaju 126.600 dinara za domaće studente, a 2.500 evra za strane.
Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, na smeru za biljnu proizvodnju ima 185 budžetskih i 15 samofinansirajućih mesta, dok smer zootehnika ima 50 mesta na budžetu i 10 na samofinansiranju. Na agroekonomiji je planirano 85 budžetskih studenata i 35 samofinansirajućih, dok je na prehrambenoj tehnologiji 200 „budžetlija“ i 40 mesta za studente koji sami plaćaju svoju školarinu.
Za zaštitu životne sredine u proizvodnji hrane planirano je 30 budžetskih i 10 samofinansirajućih mesta, dok je na fitomedicini 70 mesta na budžetu i 20 na samofinansiranju. Na programu za biotehnički i informacioni inženjering planirano je 30 budžetskih i 10 samofinansirajućih mesta.
Školarina na Poljoprivrednom fakultetu iznosi 90.000 dinara, dok je ona za strane studente 2.200 evra.
Na Pravnom fakultetu 600 studenata može da računa na budžet dok će 800 njih morati da plaća školarinu od 99.000 dinara, a stranci 2.100 evra.
Pravoslavni bogoslovski fakultet na bogoslovsko-katihetskom programu ima 90 budžetskih i 45 samofinansirajućih mesta, dok je na bogoslovsko-pastirskom programu 60 mesta na budžetu, a 35 na samofinansiranju. Školarina na ovom fakultetu iznosi 105.000 dinara, a za strance ona je 1.000 evra.
Za rudarsko inženjerstvo na Rudarsko-geološkom fakultetu predviđeno je 65 budžetskih i 15 samofinansirajućih mesta, a za inženjerstvo nafte i gasa 25 mesta na budžetu i 5 na samofinansiranju.
Inženjerstvo zaštite životne sredine ima 35 budžetskih i 5 samofinansirajućih mesta, a geologija 25 na budžetu i 22 na samofinansiranju, dok je na hidrologiji taj odnos 30 budžetskih studenata i 6 onih koji sami plaćaju svoju školarinu.
Na geotehnici ima 20 budžetskih i 5 samofinansirajućih mesta, a na geofizici 15 – od kojih je 10 na budžetu. Na 18 mesta na regionalnoj geologiji, 15 je na budžetu, dok je od 25 mesta na smeru za istraživanje ležišta mineralnih sirovina 20 na budžetu.
Školarina na Rudarsko-geološkom fakultetu je 66.000 dinara za domaće, odnosno 1.320 evra za strane studente.
Na Saobraćajnom fakultetu za studije saobraćaja predviđeno je 300 budžetskih i 50 samofinansirajućih mesta, a školarina iznosi 108.000 dinara, odnosno 2.000 evra za strane državljane.
Stomatologija na Stomatološkom fakultetu na srpskom jeziku ima predviđenih 196 budžetskih i 24 samofinansirajućih mesta i košta 180.000 dinara. Dok je program na engleskom, gde se upisuje 20 samofinansirajućih studenata, kao i školarina za strance 5.000 evra.
Na Tehnološko-metalurškom fakultetu ima 145 budžetskih i 5 samofinansirajućih mesta na smeru za hemijsko inženjerstvo, dok je od 45 mesta na inženjerstvu materijala 25 na budžetu. Od 60 mesta na inženjerstvu zaštite životne sredine 10 je na samofinansiranju.
Na biohemijskom inženjerstvu i biotehnologiji od 110 mesta, 85 je na budžetu, dok je na metalurškom inženjerstvu predviđeno po 10 mesta i na budžetu i na samofinansiranju.
Školarina na ovom fakultetu je 75.000 dinara, a za strance ona je 2.400 evra.
Na Učiteljskom fakultetu na smeru za obrazovanje učitelja primaju 155 studenata na budžetu i 115 na samofinansiranju, dok je na programu za obrazovanje vaspitača od 140 studenata previđeno da njih 95 bude na budžetu.
Školarina na Učiteljskom fakultetu iznosi 102.000 dinara, odnosno 2.000 evra za strane državljane.
Od 400 mesta na Fakultetu bezbednosti, samo 150 je na bužetu, a ostali moraju da plaćaju školarinu u iznosu od 118.200 dinara, odnosno 1.800 evra za strance.
Dok je od 170 mesta na Fakultetu veterinarske medicine,150 budžetskih mesta. Školarina na ovom fakultetu iznosi 120.000 dinara, odnosno za strane studente 2.500 evra.
Na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju na smeru za defektologiju ima 100 budžetskih i 60 samofinansirajućih mesta, dok je na logopediji od 50 mesta na budžetu 40. Na programu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju osoba sa teškoćama u razvoju od 60 mesta, samo 20 je na samofinansiranju.
Školarina na ovom fakultetu iznosi 84.000 dinara, a za strane studente ona je 1.680 evra.
Na Fakultetu za fizičku hemiju predviđeno je 80 mesta na budžetu i 20 na samofinansiranju. Školarina je 75.000 dinara za domaće državljane, a 1.800 evra za strance.
Smer informacioni sistemi i tehnoglije na Fakultet organizacionih nauka ima po 240 mesta na samofinansiranju i budžetu, dok je po 180 budžetskih i samofinansirajućih mesta na smeru za menadžment i organizacije.
Školarina na FON-u iznosi 145.500 dinara, a za strane studente 1.500 evra.
Na Fakultetu političkih nauka na politikološkom smeru predviđeno je za upis 35 budžetskih i 65 samofinansirajućih studenata, dok je 35 budžetskih i 105 samofinansirajućih mesta na međunarodnim odnosima.
Od 160 mesta na novinarstvu 50 je na budžetu, dok je na smeru socijalne politike od 100 mesta 70 na samofinansiranju.
Školarina za novinarstvo i međunarodne odnose iznosi 110.000 dinara, na politikologiji 100.000, dok je na socijalnoj politici 105.000. Strani studenti na ovom fakultetu školarinu plaćaju 1.500 evra.
Od 120 mesta na smeru za fizičko vaspitanje kojin nosi 180 ESPB na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja 90 je na budžetu, dok je na integrisanim akademskim studijama za fizičko vaspitanje i sport koji nosi 300 ESPB od 140 mesta 40 na samofinansiranju.
Školarina na ovom fakultetu iznosi 148.500 dinara, dok je za strance 2.000 evra.
Na smeru za farmaciju na Farmaceutskom fakultetu planirano je 200 budžetskih mesta od ukupno 247, dok je od 72 mesta na farmaciji-medicinskoj biohemiji 50 na budžetu.
Na smeru farmaciju na engleskom jeziku upisuje se osam studenata i svi na samofinansiranju.
Školarina na Farmaceutskom fakultetu iznosi 145.000 dinara, a za strance je 2.500 evra. Za farmaciju na engleskom školarina iznosi 3.500 evra.
Na Fizičkom fakultetu na smeru za opštu fiziku ima 25 mesta i sva su na budžetu, a sva mesta na budžetu su i na smeru za teorijsku i eksperimentalnu fiziku i to ukupno 50.
Od 50 mesta na primenjenoj i kompjuterskoj fizici 40 je na budžetu, dok je na meteorologiji od 30 mesta, 25 na budžetu.
Školarina iznosi 60.000 dinara, dok je za strance 2.650 evra.
Na Filozofskom fakultetu predviđeno je od 70 mesta na filozofiji 63 na budžetu, dok je od 100 mesta na sociologiji 91 na budžetu. Na smeru pedagogije od 60 mesta samo 6 je na samofinansiranju, dok je na andragogiji od 30 mesta na samofinansiranju samo tri.
Na psihologiji, inače najtraženijem smeru na Filozofskom, predviđeno je 105 budžetskih i 11 samofinansirajućih mesta. Na istoriji je predviđeno 109 mesta na budžetu i 11 na samofinansiranju.
Od 90 mesta na istoriji umetnosti 81 je na budžetu, dok je od 55 mesta na antropologiji samo 5 na samofinansiranju. Na arheologiji je od 62 mesta 56 na budžetu. Na smeru za klasične nauke od mesta samo tri su na samofinansiranju.
Školarina na Filozofskom fakultetu je 118.548 dinara, dok je za strance 226.519 dinara.
Od 100 mesta na smeru za srpski jezik i knjižvenost na Filološkom fakultetu 85 je na budžetu. Na smeru za srpsku književnost i jezik od 90 mesta 62 su na budžetu, dok je na smeru za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom 50 budžetskih i 10 samofinansirajućih mesta.
Na smeru za jezik, književnost i kultura predviđeno je 618 budžetskih i 525 samofinansirajućih mesta.
Školarina na Filološkom fakultetu iznosi 119.000 dinara, odnosno 2.500 evra za strance.
Od 80 mesta na hemiji na Hemijskom fakultetu samo pet je na samofinansiranju, dok je od 50 mesta na biohemiji 45 na budžetu.
Na smeru za hemiju životne sredine od 30 mesta samo 5 je na samofinansiranju, dok su svih 25 mesta na integrisanim akademskim studijama za hemiju na budžetu.
Školarina na Hemijskoj iznosi 102.000 dinara, a za strane studente je ona 2.500 evra.
Na Šumarskom fakultetu od 120 mesta na šumarstvu 103 su budžetska. Na smeru za tehnologiju drveta ima 70 budžetskih i 30 samofinansirajućih mesta, a na pejzažnoj arhitekturi 42 budžetska i 18 samofinansirajućih mesta. Na ekološkom inženjeringu u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa ima 24 mesta na budžetu i 36 na samofinansiranju.
Školarina na Šumarskom fakultetu iznosi 72.000 dinara, a za strance ona je 1.500 evra.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare