Posle dva meseca od puštanja u rad gondole na Zlatiboru, danas je i Kopaonik dobio gondolu. Iako im je namena ista, princip kretanja i sistem takođe, po ceni koštanja reklo bi se da su u gondolu na Kopaoniku ipak ugrađeni neki plemenitiji materijali jer je razlika u ceni drastična. Gondola na Kopaoniku je oko dva i po puta kraća, a cena duplo veća. Skuplju je finansirala država, a jeftiniju, najdužu na svetu, platila je opština Čajetina. Razlika je i što je zlatiborsku u rad pustio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a žičaru na Kopaoniku premijerka Ana Brnabić.
Dužina gondole na Kopaoniku, Brzeća –Mali Karaman je 3.600 metara a visinska razlika je 843 metra. Od početne do krajnje stance može se stići za 12- 15 minuta. Vrednost investicije 27 miliona evra a izgradnju gondole na Kopaoniku finansirala je Vlada Republike Srbije. Prema rečima direktora JP „Skijališta Srbije“, u ukupnu cenu investicije ulaze i prateći sadržaji.
PROČITAJTE JOŠ
„Sama gondola sa 28 stubnih mesta i 74 kabine koje će prevoziti po 10 putnika, koštala je oko 16,5 miliona evra plus PDV. Gondola će prevoziti 1.600 putnika u satu a projektovani kapacitet je 2.400 putnika. Pored sistema gondole u projektu je i oko 3.000 kvadrata objekta, početna i dve međustanice, garaža za kabine a na proleće će biti urađena i nova ski staza. Ukupna vrednost projekta je 22.495.000 plus obračunati PDV. Nosilac projekta je firma Leitner a izvođenje radova je povereno domaćim firmama“, rekao je za portal Nova.rs direktor JP „Skijališta Srbije“ Dejan Ćika.
Za samo dva meseca Srbija je dobila dve gondole, 14.decembra na Zlatiboru i danas na Kopaoniku. Namena i jedne i druge je ista ali se ipak razlikuju. Cena kopaoničke, koju je finansirala država, kada se u obzir uzmu svi parametri, od zlatiborske je koštala dva puta više, možda zatao što su Čajetinci svoju gondolu plaćali svojim parama.
Direktora JP „Skijališta Srbije“, pitali smo i kako komentariše razliku u ceni dve gondole, na šta nam je rekao da su razlike brojne koje su uslovile cenu koštanja te da bi prvo trebalo da se provozamo u obe gondole pa da postavimo takvo pitanje.
„Prva razlika je u broju kabina, drugo je teren, jer se 2/3 nalazi pod nagibom od 60%, stubovi su visine 30-40 metara koji su postavljani iz helikoptera. Sama gondola nije koštala 27 miliona evra već nepunih 20, ostalo su prateći sadržaji. Oprema za gondoli na Zlatiboru je kupljena pre sedam-osam godina a cene skijaške opreme na godišnjem nivou rastu 3-4%. Gongole nisu iste kao što su i mercedes i fića automobili ali sa velikim razlikama“, rekao je za naš portal Ćika.
Prisustvujući svečanom puštanju u rad gondole, premijerka Srbije Ana Brnabić, danas je u Brzeći rekla da je ovo druga gondola u Srbiji u poslednja dva meseca, te da su obe koštale 40 miliona evra.
Izgradnja gondole na Kopaoniku nije privlačila pažnju javnosto kako je to bilo u slučaju zlatiborske, za koju su se Čajetinci godinama borili sa državom koja je raznim dozvolama kočila i osporavala realizaciju tog projekta. Pri tom, najvažnija činjenica u slučaju gondole na Zlatiboru, jeste da Vlada Srbije u nju nije uložila ni jedan jedini dinar. Opština Čajetina je za gondolu iz svog budžeta izdvojila 13,5 milona evra , što je ukupna investicija, sa uračunatim PDV.
Dužina Zlatiborske gondole je 9 hiljada metara, oko dva ipo puta je duža od gondole na Kopaoniku. Trenutno raspolaže sa 55 kabina istog kapaciteta, deset putnika. Teren na Zlatiboru zahtevao je 36 stibnih mesta koji su raspoređeni od početne, preko međustanice pa do vrha Tornika. Za samo mesec dana rada prevezla je više od 30.000 putnika pa su očekivanja da će se investicija, umesto za planiranih deset godina, otplatiti za duplo kraće vreme. Kako bi se izbegla čekanja, Čajetina će usvoju gondolu investirati dodatnih pola miliona evra, koliko je potrebno za nabavku još 20 kabina.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare