Fale nam lekari, ali za Hram novac ne sme da fali

Podeli:
Hram Svetog Save
Foto:Shutterstock/serato

Nedostajali su nam respiratori, nisu nam dovoljni bolnički kreveti i lekari, ali nam, očigledno, već godinama ne fale budžetska sredstva za ulaganje u crkve.

Da, u neka ranija vremena crkve su bile ujedno i bolnice, ali danas u 21. veku, usred pandemije koronavirusa, teško da će Hram Svetog Save postati bolnica i primati zaražene. Baš zato ostaje nejasno zbog čega je, usled mnogih prečih potreba, Vlada Srbije rešenjem od 10. jula iz budžetskih rezervi izdvojila još 200 miliona dinara za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i završetak radova na obnovi i uređenju Hrama Svetog Save. Prethodno je Vlada 1. jula opredelila milijardu dinara SPC-u za iste namene.

Usred epidemije i vanredne situacije u brojnim gradovima Vlada je rešila da isplati iz budžetske rezerve milijardu dinara, odnosno osam i po miliona evra, Srpskoj pravoslavnoj crkvi za radove na Hramu Svetog Save na Vračaru.

U isto vreme za ugroženi Novi Pazar iz budžetske rezerve izdvojeno je 10 puta manje novca – 91 milion dinara. U isto vreme kada je uplaćen novac SPC iz budžetske rezerve, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da novca više nema za podsticajne mere i podršku privredi, slične onim merama koje su obezbeđene tokom prvog udara koronavirusa.

Država nas je udostojila objavljivanjem cifara koje se ulažu u izgradnju Hrama Svetog Save, nadamo se da su nam sredstva predočena dovoljno transparentno. Međutim, ono što još uvek čekamo je odgovor na pitanje – koliko koštaju respiratori koji su navrat-nanos naručivani, uz konstataciju „ne pitajte me odakle“ i koliko je to u hramovima?

Urednik nedeljnika NIN Milan Čulibrk u izjavi za naš portal ocenjuje da ulaganje u Hram Svetog Save nije trebalo da bude prioritet u vreme pandemije koronavirusa i drugih nužnijih ulaganja. Problem vidi i u netransparentnosti raspodele sredstava iz budžetskih rezervi.

„Ovde je ključni problem to što je rebalans usvojen pre ovog izdvajanja sredstava za crkvu. To je bilo u maju, kada su planiriani i prihodi koji će biti manji nego što se očekivalo i rashodi koji su mnogo veći nego što se očekivalo i kada se država već zadužila za dve milijarde evra. Da li je zaista bilo potrebno naknadno ulagati u Hram svetog save koji se već decenijama gradi?“, pita se Ćulibrk.

On ističe da je takvo ulaganje, pošto nije bilo hitno trebalo da bude ranije planirano i da bude valjano evidentirano.

Foto: Jorge Láscar/Commons.wikimedia.org

„Meni to sve govori da je namera Vlade bila da to bude prilično netransparentno. Novac iz budžetskih rezervi se koristi za nešto što su hitne potrebe, a šta je hitno u nečemu što se gradi decenijama? Ja verujem da je razlog neke druge prirode, potreba da se kupi nekakva  politička podrška vrha Srpske pravoslavne crkve“, smatra Ćulibrk.

On ističe da javne finansije moraju da budu javne, jer je to novac svih poreskih obveznika.

„U situaciji kada nam predsednik, koji je do pre dva meseca tvrdio da imamo novca za sve, sada tvrdi da nema novca za novu podrški privredi koja je na kolenima, a da vi onda izdvajate dodatna sredstva iz budžetskih rezervi za ove namene, onda je to u najmanju ruku upitno, da ne kažem neku težu reč“, konstatuje Ćulibrk.

On kritikuje i to što nemamo uvid u trošenje novca iz budžetskih rezervi, jer to, kako navodi, Vlada određuje sama bez parlamenta i bez ikakve javnosti i kontrole. Podseća i da je Ministarstvo odbrane čest korisnik sredstava iz budžetskih rezervi koje, kako tvrdi, na kraju godine budu mnogo veće nego što je originalnim budžetom bilo planirano.

„U Ministarstvu odbrane završi svaki peti evro iz budžetskih rezervi koje su proteklih nekoliko godina dostigle  400 miliona evra“, navodi Ćulibrk

Prema njegovom mišljenju, korisnija bi bila ulaganja u zdravstvo.

„Naravno da postoje bitnije i važnije stvari. Slušamo predsednika koji kuka kako proteklih 30 godina nijedan ekser nije zakucan u Infektivnu kliniku. Ova vlast je osam godina na vlasti, što znači da ni ona za to vreme nije zakucala nijedan ekser, nego tek sad pokušava da stvari koliko toliko-dovede u red. Vi kao država morate da znate šta su vam prioriteti“, poručuje Ćulibrk.

Kao primer neracionalnog trošenja sredstava, pored ulaganja u crkvu, Ćulibrk vidi i raspodelu po 100 evra svim punoletnim građanima, neposredno pred izbore.

„Ni sto eva ni izgradnja Hrama Svetog Save nije opšti interes, To je moglo da bude pametnije potrošeno Ova vlast donosi odluke preko kolena, vodeći računa o političkim i stranačkim intersima, a ne o opštim interesima“, primečuje Čulibrk.

Crkva godinama profitira 

Tradicija doniranja crkve novcem obevznika i porezom, koji sama crkva ne plaća, nije nova.

Nije prvi put da Vlada finansira radove na Hramu Svetog Save iz budžetske rezerve – zapravo to je pravilo već nekoliko godina. Kako je nedavno objavljeno, samo u toku 2019. iz tekuće budžetske rezerve je Crkvi isplaćeno 11 miliona evra. Osim toga, za Hram Svetog Save se posebno izdvaja novac od doplatnih poštanskih markica.

Prošle godine istraživački mediji, poput Insajdera,  su pisali o tome kako je u oktobru 2019. godine Vlada Srbije odlučila je da iz budžetskih rezervi izdvoji 116,1 milion dinara, što je skoro milion evra za potrebe izdavanja doplatne markice „Izgradnja Spomen – hrama Svetog Save”, objavljeno je tada u Službenom glasniku. To je za oko 350.000 evra više od onoga što je trebalo da se prikupi prošlogodišnjom prodajom tih markica u poštama, preneli su tada mediji.

To je bio dodatak na ranije donetu odluku da se za tu namenu u prodaju stavi 7,6 miliona primeraka doplatnih markica u vrednosti od 10 dinara.

Pomoć države nije stigla neopaženo. Svega pet dana nakon što je iz budžeta izdvojeno blizu milion evra za završetak izgradnje Hrama Svetog Save, SPC je ministru finansija Siniši Malom dodelila orden Velikomučenika Кragujevačkih prvog stepena. Kako je tada saopštilo Ministarstvo finansija Mali je godinu dana ranije, kao gradonačelnik Beograda, izdvojio sredstva koja su bila neophodna kako bi se posle 10 godina završio hram kod Lazarevca.

Početkom oktobra prošle godinr, SPC je dodelila orden i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i to za „delatnu ljubav prema Crkvi i neumornu borbu za celovitost Srbije, a posebno za očuvanje Kosova i Metohije u njenom sastavu“.
Za završetak radova na Hramu Svetog Save, čija je izgradnja započeta još 1935. godine, građani Srbije su izdvajali novac od 2012. godine od obaveznih doplatnih poštanskih markica.

Kako je ranije objavio RSE, od 2012. do 2018. godine prodajom doplatnih markica za izgradnju tog pravoslavnog hrama prikupljeno je više od četiri miliona evra.

Izdvajanja novca za SPC iz sredstava tekuće budžetske rezerve postalo je pravilo, budući da je na ovaj način samo prošle godine Crkva na ime obnove i izgradnje svojih objekata dobila više od 11 miliona evra.

Hram Svetog Save
Foto:Zoran Lončarević

Odluka o ogromnoj donaciji Crkvi doneta je i 23. marta prošle godine, kada je Vlada odlučila da uplati 10 miliona evra za nastavak izgradnje Hrama Svetog Save.

Prema istraživanju Insajdera, iz državnog budžeta, koji pune svi građani Srbije, Crkva svake godine dobija veliku sumu novca. Primera radi, samo u 2018. godini za SPC je opredeljeno više od 2,3 miliona evra.

SPC je ubedljivo najveći pojedinačni dobitnik budžetskih sredstava iz linije 481 namenjene nevladinim organizacijama. Prema istraživanju Insajdera, država je od 2002. do početka 2017. izdvojila više od 90 miliona evra za potrebe svih crkava i verskih zajednica, od čega je ubedljivo najviše dobila Srpska pravoslavna crkva.

Izuzeti od poreza

Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, SPC i druge verske zajednice su oslobođene poreza za svoju osnovnu delatnost i imovinu. Ne plaćaju porez na imovinu bogomolja, imaju pravo na povraćaj PDV-a za robu koja je u funkciji bogosluženja, a zdravstveno i socijalno osiguranje za sveštenike uplaćuje se iz budžeta Republike Srbije.

SPC ima i svoje preduzeće, čiji je zvaniči vlasnik Patrijaršijski upravni odbor, a reč je o preduzeću Patrijaršijska dobra d.o.o, za proizvodnju i prodaju vina, suvenira i sličnih proizvoda.

Na svoja preduzeća i privredne delatnosti, prema istraživanju Insajdera, crkve plaćaju poreze, a to nalaže i zakon u kom se navodi da crkve i verske zajednice „mogu da obavljaju privrednu ili drugu delatnost na način i u skladu s propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti”.

Pored toga što se finansiraju direktno iz budžeta, crkve i verske zajednice u Srbiji finansije obezbeđuju i kroz donaciju i iz sopstvenih prihoda od raznih crkvenih i verskih usluga. Donatori mogu biti oslobođeni „odgovarajućih poreskih obaveza”, a prema istraživanju Insajdera dešavalo se i to da su među donatorima i javna i državna preduzeća.

Takođe, prema Zakonu o računovodstvu iz 2013, ali i prethodnim zakonima, crkve i verske zajednice nemaju nikakvu obavezu da objavljuju finansijske izveštaje.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar