Ekološki masakr u Nacionalnom parku Tara, zeleno svetlo za to stiglo od dva ministarstva

Uznemireni građani o tome su obavestili aktiviste „Užičke akcije“, prepoznate kao sledbenike Ustava i zakona. Iako politički deluju na teritoriji Užica, društveno odgovorni otišli su na Taru, a ono što su zatekli je nemilosrdna masovna seča stotine stabala. Tim povodom smo razgovarali s očevicima, direktorom NP Tara, a i sami svedočili zastrašujućem prizoru.

„Kada su nam građani javili da se u NP Tara dešava masovna seča šume, naša ekipa je izašla na lice mesta i na više mesta zatekli smo gomile isečenih zdravih stabala na puti ka Mitrovcu. Zašli smo i dublje u šumu i pronašli potpuno devastirana područja gde je pored stabala uništavana i obližnja životna sredina. Zatekli smo jedno lice zaposleno u NP Tara, koje se predstavilo kao inženjer šumarstva. Najpre nam je rekao da je reč o uklanjanju bolesnih stabala a kada smo ukazali na činjenicu da su gotovo sva stabla potpuno zdrava, naveo je da su ona obeležena i da moraju da seku šumu jer se od toga izdržava 200 zaposlenih u nacionalnom parku. Takvu izjavu bi delom i razumeli, ako lice izdržava svoju porodicu radom u NP Tara i razmišlja samo na taj način, ali je porazno što je to izjavio neko ko je završio Šumarski fakultet, i da tako nešto podržava usred nacionalnog parka “, kaže za Nova.rs advokat Radovan Novaković, aktivista „Užičke akcija“.

Prema našim saznanjima, Nacionalni park Tara tri miliona evra, odnosno 75% prihoda, ostvaruje od šumarstva i prodaje stabala, uglavnom za građu. Ukoliko se ovakav trend nastavi, ne samo da će se ugroziti zaštićeno područje, već i čitavu priroda i njen biodiverzitet što sveukupno zapostavlja turističku delatnost.

„Sumnju stvara što se seča obavlja i tokom vikenda. Krajnje je vreme da se razmisli o odgovornosti i sposobnosti rukovodstva NP Tara da obezbeđuje sopstvene prihode. Ukoliko nisu u stanju da zarade za plate zaposlenih prihodima od turizma, onda se postavlja pitanje svrhe postojanja jednog od najznačajnijih nacionalnih parkova u Srbiji. Postoje mnogobrojni primeri dobre prakse načina finansiranja nacionalnih parkova u svetu, koji se zasnivaju na prihodima od turizma, a ne na seči sopstvene šume“, naglašava Novaković.

Kako je moguće da se na teritoriji nacinalnog parka vrši tako masovna seča šume, pa i vikendom, pitali smo direktora NP Tara. Oborena stabla obeležena žigom, a zabrinjavajuće delujeto što je najveći broj stabala zdrav i što se radi o višedecenijskim stablima ali još više što su to, kako tvrdi direktor, redovne aktivnosti.

„To je redovna seča s planskim dokumentima. Mi radimo desetogodišnje planove na koje saglasnost daju Ministarstvo poljoprivrede, šimarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zaštite životne sredine i sve radimo uz njihovu saglasnost. Radi se o klasičnoj redovnoj seči u trećem stepenu, zakonski dozvoljenoj. Stabla obeležava inženjer šumarstva s licencom, sve je legalno. Sve što radimo je transparentno o čemu edukujemo i lokalno stanovništvo.“, tvrdi direktor NP Tara Dragić Karaklić.

On još dodaje da se tokom godine u okviru redovne seče obori 35 hijada kubika stabala i deset hiljada u oktviru sanitarne seče što je ukupno 45 hiljada kubika. Ono što je upitno, a ako je zakonito, kako je moguće da tako nešto, i to u nacionalnom parku, toleriše Vlada Srbije.

Nacionalni park Tara je od 1981. godine zaštićeno područje prve kategorije koje se prostire na površini od 25 hiljada hektara. Najlepši ukras ove planine su četinari među kojima i velelepna Pančićeva omorika. To što se na Tari dešava, a čemu svedoči i obližnji Zlatibor je delo ljudske ruke, kadre da uništi najveće dragulje prirode i njeno bogatstvo, sve zarad pohlepnog bogaćenja. Ono što samo u Srbiji ne iznenađuje, a ako su navodi direktora tačni, jeste da za ovakav ekološki masakr zeleno svetlo stiže od čak dva ministarstva.