"Država se iživljava, Ljubica zaslužuje da dobije jedino što joj je od sina ostalo": Ana i Tijana su se na sudu borile za embrione, sad podržavaju ženu koja je nasledila zamrznute ćelije

Ljubica, nažalost, do sada nije imala sreće sa sudstvom. Nakon što je u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, gde se čuva semena tečnost njenog pokojnog sina, saznala da će biti uništena, tužila je ustanovu Prvom osnovnom sudu. Međutim, sud je odbio njen tužbeni zahtev i testament kojim su joj ostavljene ove ćelije, proglasio ništavnim.

Ljubicin advokat sada priprema žalbu za Viši sud, a u međuvremenu joj podršku pružaju žene koje prolaze kroz borbu sa sistemom, kako bi, takođe, sačuvale ono što im je ostalo od najvoljenijih, koji nisu više sa njima.

"Imam pravo na svoje embrione"

Naime, muž Tijane Prizrenac iz Beograda, bolovao je od raka testisa, zbog čega prirodnim putem nisu mogli da imaju decu. Međutim, posle hemioterapije ušli su u postupak vantelesne oplodnje, kada je svoje uzorke dao privatnoj klinici. Embrioni koji su nastali od njihovog reproduktivnog materijala, ostali su zaleđeni, a on nažalost nije dočekao oplodnju, jer je 2019. iznenada preminuo.

Tijana i danas vodi bitku sa sudovima, pokušavajući da dokaže da ima pravo na svoje embrione, koje niko ne sme da uništi.

“Još čekam odluku Višeg suda u Nišu, ali mislim da će se sve to uskoro rešiti. Za Ljubicin slučaj znam već dugo i u stalnom smo kontaktu. Ono što poražava jeste da naše društvo okreće glavu, umesto da pomogne ženi, koja želi samo da sačuva ono što joj je od deteta ostalo. Radi se o majci i njenom sinu koji je zaveštao semene ćelije, a njegova poslednja i najveća želja bila je da ona postane baka, ako je to ikako moguće. Ljubica je izgubila dete i sad sistem hoće da joj oduzme i ono što je on ostavio, samo zato što protokol tako nalaže”, kaže Tijana, komentarišući slučaj neutešne majke Ljubice.

"Rupe" u zakonu

Ona naglašava da postoje “rupe” i nejasnoće u zakonima, koji ovim ženama ipak daju šansu.

“U mom slučaju, da bi regularno uništili moje embrione, potreban je potpis i mog supruga, koji je umro. Ljubica ima testament deteta i sudija Osnovnog suda je rekao da je taj dokument ništavan, pa čemu onda bilo kakva papirologija i zakoni. Evropsko zakonodavnstvo inače prepoznaje slučajeve kao što je Ljubicin i bilo je ovakvih procesa, samo je kod nas to mučenje. Radi se o tome da treba odrediti ko ima prava na reproduktivni materijal preminule osobe. Zašto se državne institucije mešaju u naše privatne živote i zašto to nije zakonom regulisano?”, pita revoltirano Tijana.

Republički fond za zdravstveno osiguranje, od prošle godine finansira zamrzavanje reproduktivnog materijala onkoloških bolesnika, a ne postoji protokol koji određuje šta se dešava ako oni preminu pre nego što ga iskoriste.

“Ljudi koji se leče od raka, ostavljaju svoj reproduktivni materijal na čuvanje i kad završe sa hemioterapijom mogu da ga iskoriste. Međutim, postavlja se pitanje šta se dešava ako, kao u Marinkovom slučaju, ti ljudi preminu pre nego što završe lečenje i iskoriste svoje ćelije? Skandalozno je što institucija u kojoj se čuvaju, uništava te ćelije u slučaju smrti pacijenta, umesto da porodica o tome odlučuje. Niko u ovoj državi nije dao odobrenje instituciji da raspolaže tim materijalom. Ni RFZO, ni Ministarstvo zdravlja nisu nadležni, a to bi moralo hitno zakonski da se reguliše”, naglašava Tijana.

Ona dodaje da postoji mogućnost i raznih zloupotreba, kojih se plaši, jer semene i jajne ćelije drže visoku cenu na crnom tržištu.

Presuda u korist majke

Pored Tijane, revolucionarka, ali i pionirka u našoj zemlji, u borbi za zamrznute embrione, je Ana Mladenović Marković, kojoj je sud posle tri godine lavovske borbe, konačno u martu dodelio embrione, zamrznute u vreme dok joj je suprug bi živ, a njena želja bila je da ih preseli na čuvanje u inostranstvo što je i učinila.

Anin muž preminuo je od posledica koronavirusa, a embrioni koje su njih dvoje zamrzli u jednoj privatnoj klinici u Beogradu, su prema Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) još 2022. bili spremni za spaljivanje. Međutim, Ana je odlučila da se bori za svoje potomstvo i tužila je kliniku, jer joj je muž u nasleđe ostavio njihove embrione, a po Zakonu o nasleđivanju, ustanova je u obavezi da ih vrati.

Posle niza različitih presuda i žalbi, od 2021. do marta ove godine, Viši sud je doneo konačnu odluku, da embrioni pripadaju - majci.

Nakon svega što je prošla, smatra da ne postoje prepreke da sud prihvati Ljubicinu tužbu i presudi u njenu korist.

“Mislim da je skandalozno to što joj se dešava i da je neverovatno da se u ovoj zemlji ništa neće promeniti dok se ne desi neki tektonski poremećaj. Ovo je jedna vrsta iživljavanja sistema, jer semena tečnost za koju se Ljubica bori, je nešto što je njen sin njoj ostavio i tu ne sme niko da se meša. Ljubica zaslužuje da dobije jedino što joj je od sina ostalo. Nije dovoljno da mi, koji imamo problem slične vrste, hoćemo da menjamo zakone, a da se svi oko nas skandalizuju, ali da niko ne diže glas”, naglašava u razgovoru za Nova.rs Ana Mladenović Marković.

Ona objašnjava da većina sudija razume njihovu situaciju, podržavaju ih, ali nemaju zakonsku regulativu po kojoj mogu da im reše problem, iako će ovakvih slučajeva biti sve više.

Podsetimo, Marinko Gavrilov iz Kikinde, preminuo je u 27. godini od raka, a dok se lečio, 2019. ostavio je u UKCS svoje zamrznute reproduktivne ćelije. Nadao se da će ih iskoristiti posle lečenja, ukoliko ga terapije onemoguće da prirodnim putem postane otac. Kada je shvatio da umire, ćelije je ostavio testamentom majci u nasleđe, kako bi jednog dana, možda, bile iskorišćene, a ona postala baka. Danas im preti uništenje, jer tako nalažu srpski zakoni, ali njegova majka Ljubica ne odustaje od borbe.

***

BONUS VIDEO: Reproduktivne ćelije iz Španije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=reproduktivneelijeizpanije-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5192047"]