Doktorka Mirela Erić izgubila je brata za vreme pandemije korone. Od Nebošine smrti prošlo je već tri godine, ali njegova sestra nije dozvolila da nepravda koju je doživela i bol koju je pretrpela ostanu zaboravljeni i nekažnjenji. Ona se i dalje bori da sazna punu istinu o smrti svog brata, ali i svih ostalih koji su umrli u haosu korone. Dr Mirela je u toj borbi podnela i prijavu protiv Kliničkog centra Vojvodine zbog, kako tvrdi, nesavesnog lečenja. Kao da sve to nije bilo dovoljno, naša sagovornica je doživela još jedan šok. Tokom rešavanja njegove zaostavštine, otkrili su da je nakon smrti promenjeno mesto prebivališta njenog brata, upisana je Kosovska Mitrovica, sa kojom njena porodica nije imala nikakve veze.
Piše: Dr Mirela Erić
Njena prijava je prvo odbačena, ali je nakon toga stigla i vest da je Apelaciono javno javno tužilaštvo u Novom Sadu naložilo Višem javnom tužilaštvu u tom gradu da nastavi krivično gonjenje lekara Kliničkog centra Vojvodine. Nakon ove vesti iz januara, sada stiže i informacija da je Više javno tužilaštvo odbacilo ovaj zahtev, ali dr Mirela podnosi žalbu i nastavlja borbu.
Dr Mirela se u u svom otvorenom pismu obratila nadležnim institucijama, od kojih očekuje odgovore. Njen autorski tekst prenosimo u celosti.
Prošle su tri godine od kako smo tragično izgubili našeg Nebojšu, našeg sina i brata. Mi kao porodica Nebojše Erića još uvek vodimo pravnu bitku zbog niza propusta načinjenih tokom njegovog lečenja u Kliničkom centru Vojvodine, što se nažalost završilo smrtnim ishodom, a o čemu je ranije izveštavano u medijima. U svoj toj boli, tuzi i borbi za istinu, nedavno smo šokirani saznanjem da je sedam meseci nakon što je Nebojša preminuo, u bazi podataka u MUP-u promenjeno njegovo prebivalište. Kao opština njegovog prebivališta navedena je Kosovska Mitrovica, a kao datum prijave adrese upisan je 17.2.2021. godine.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da je Nebojša preminuo 10.7.2020. godine, da nikada nije živeo niti imao prebivalište u Kosovskoj Mitrovici, da je imao regularno prijavljeno prebivalište u Novom Sadu, ovaj postupak je više nego bizaran. Pored toga što je sporan datum promene adrese, navedeno
je i potpuno netačno prebivalište.
Prema članu 10. Zakona o prebivalištu i boravištu građana uz prijavu prebivališta, lice starije od 16 godina dužno je da priloži ličnu kartu, kao i druge isprave i dokaze značajne za prijavljivanje prebivališta.
U vezi sa tim, pitamo nadležne institucije ko je, na osnovu kojih isprava i dokaza, i s kojim pravom izbrisao adresu poslednjeg prebivališta i uneo potpuno netačan podatak o prebivalištu preminulog Nebojše Erića?
Prema članu 18. Zakona o prebivalištu i boravištu građana nadležni organ će, po službenoj dužnosti, pasivizirati adresu prebivališta, odnosno boravišta, u slučaju prestanka državljanstva Republike Srbije ili smrti građanina.
U vezi sa tim, pitamo nadležne zašto poslednje zaživotno sasvim regularno prijavljeno prebivalište Nebojše Erića nije pasivizirano, kako Zakon i nalaže, nego je izvršeno brisanje i unos sasvim netačnog podatka?
Takođe, pozivamo se i na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji jasno definiše kako se obrađuju, čuvaju i štite podaci o ličnosti, te se u tu svrhu navode i različite vrste kontrola.
U vezi sa tim, pitamo nadležne kakav sistem kontrole sprovode u odnosu na pristup podacima o ličnosti, njihov unos i tačnost, s obzirom da je kod Nebojše netačan podatak o prebivalištu u bazi prisutan dve i po godine?
Tragajući za eventualnim razlogom povrede podataka o ličnosti preminulog Nebojše Erića, uputili smo dopis Republičkoj izbornoj komisiji i zatražili informacije da li je Nebojša u poslednje tri godine glasao na parlamentarnim, predsedničkim ili lokalnim izborima na teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Kosovo i Metohiju.
Dobili smo odgovor da “u skladu sa članom 55. Zakona o izboru narodnih poslanika (“Službeni glasnik RS”, broj 14/22), pravo da zatraži informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima pripada samo i isključivo biraču na kojeg se ta informacija odnosi, jer spada u zaštićeni podatak o ličnosti. Zakonom definisano pravo na dobijanje predmetne informacije spada u imovinska neprenosiva prava građana odnosno birača u ovom
slučaju i ne može biti predmet pravnog prometa niti je podobno nasleđivanju, te ne čini
zaostavštinu. U skladu sa svim navedenim, a usled zakonskih prepreka nismo u mogućnosti da postupimo po Vašem zahtevu”.
U potpunosti se slažemo sa ovim odgovorom ukoliko je birač živ, što i jeste precizno regulisano gore navedenim Zakonima. Međutim, preminula osoba nije više u statusu birača, pa se pitamo koji to Zakon predstavlja prepreku porodici da proveri da li je i u kojoj meri nakon smrti došlo do zloupotrebe podataka o ličnosti preminulog bliskog srodnika, pa tako i da zatraži informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je preminuli srodnik glasao na izborima održanim nakon svoje smrti?!
U eri naprednih tehnologija samo jedan pogrešno unet ili izbrisan podatak u bazi može napraviti niz problema, posebno ako zakažu sistemi kontrole i provere. Proces digitalizacije omogućava pristup, obradu i korišćenje podataka iz baze svim institucijama koje su sa istom bazom umrežene, što u slučaju greške ili zloupotrebe može imati dalekosežne posledice.
Zahtevamo od nadležnih institucija da postupe kako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nalaže, da se netačni podaci o ličnosti vezano za preminulog Nebojšu Erića bez odlaganja isprave, i da nas kao porodicu o tome obaveste.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare