Doktorka Irena boluje od raka, a iako prima hemioterapije, ne propušta nijedan protest: “Ko mi kaže da su studenti koji blokiraju fakultete loši i ne daju ispite, priča gluposti”

Irena Joković iz Niša je pozitivna i hrabra doktorka stomatologije u aleksinačkom Domu zdravlja, koju život uopšte nije mazio.

Trenutno je na bolovanju jer se leči od kancera dojke. I umesto da odmara i, kako bi mnogi rekli, "leškari i uživa", ona pravo iz bolnice juri na proteste i skupove koji se skoro svake nedelje održavaju u Nišu. Pritom, brine se i o sinu koji ima autizam, dok joj je ćerka u Beogradu na studijama.

I upravo jedna njena fotografija na kojoj je nasmejana od uha do uha, sa maramom na glavi, ušuškana u zimsku jaknu, dok ispod rukava viri šaka na kojoj je braunila, postala je transparent hrabrosti i motivacije.

"Ja sam takva oduvek, a ne otkad sam se razbolela. Život me uopšte nije štedeo, dosta toga me je 'opalilo', ali dosta vedro se borim s tim. I zbog sebe i zbog dece. Što se tiče studenata, moja ćerka je student na ETF-u Beogradu, na smeru softversko inženjerstvo, koji je najteži smer. I ima prosek 10,0. Pa ko mi kaže da su studenti koji blokiraju fakultete loši i ne daju ispite, priča gluposti. Moja ćerka je dokaz - i odličan student i u blokadi sa kolegama", priča nam Irena.

Ona je, dodaje, učestvovala u studentskim protestima 1996. godine, te je nekako znala da će i sada biti među studentima, pa makar i sa braunilom na ruci.

"Ovi protesti su drugačiji zato što su organizovaniji i dopada mi se što nemaju lidera. Uvek se smenjuju studenti pri saopštavanju bitnih informacija, što je sjajno. Plašim se samo da im ne ponestane entuzijazma, pa se nadam da će se to nešto desiti narednih dve nedelje. Svakako su pokrenuli nešto i o njima će se tek pričati, videćete", uverava nas Irena.

"Gledam da ispoštujem studente"

Većina Ireninih prijatelja je uvek na protestima i skupovima podrške koje organizuju studenti, te im se ona rado pridružuje, osim kada je tek primila hemioterapiju, a napolju je prilično hladno.

"Čuvam se koliko mogu, ali opet, gledam da ispoštujem studente. Terapije dobro podnosim, Bogu hvala, nakon ovih krećem sa zračnim, tako da nema stajanja. Ja ne gledam na moju borbu kao na nešto tužno, nisam depresivna niti umorna od svega. Čak štaviše, sve mi daje nadu da će biti bolje, baš kao i ova naša deca na ulicama".

Za sada se dobro oseća i na dobrom putu je, priča nam Irena.

Ovo joj je druga borba sa kancerom dojke.

"Pre sedam godina obolela sam od kancera dojke. Sada mi se vratio. Kada završim s terapijama, planiram da idem u život. Ali stvarno. Obožavam da putujem i to je ono što me ispunjava, za to živim. Deca su već velika, naravno brinem se o sinu pošto je autističan, ali sve stižemo, tako da kod mene nema padanja niti izgovora", navodi ona.

Ne prihvata poraz

"Ne prihvatam poraz i ne želim da živim u strahu od bolesti. Živim kako mogu, trudim se, uživam u životu, putujem dosta, radim, ispunjen mi je život i tako i učim decu tome. Meni uvek kažu da mi skidaju kapu zato što sam takva kakav sam,", kaže doktorka Irena.

Takvu poruku prenosi i studentima.

"Nema odustajanja, nikako. Kad su već stigli dovde, neka idu do kraja. Tu smo da ih podržimo. Meni su oni nekako dali preko potrebnu pozitivnu energiju u teškim trenucima primanja hemioterapija, njihovi duhoviti transparenti su mi stavili osmeh na lice, a masovnost protesta vratili nadu u bolje sutra".

Nada se u pozitivan ishod - i svog lečenja i studentskih zahteva.

"Ja sam započela terapiju u vreme kada su krenuli studentski protesti i završavam ih uskoro. Nadam se da će se i protesti završiti uskoro sa pozitivnim ishodom i da ćemo se studenti i ja što pre vratiti normalnom životu", poručuje doktorka.

BONUS VIDEO: Podrška iz San Dijega za studente u Srbiji