Čudesna priča o srcu na koje se čekalo dve godine i timu srpskih super lekara koji su čoveka vratili iz mrtvih

Najmasovniji ubica u Srbiji su kardiovaskularne bolesti, a prema rečima kardiologa, intenzivne nege pune su pacijenata, koji su priključeni na mašine za veštačko disanje i koji čekaju dan kada će im bolest presuditi. Jedini spas za ove ljude je novi, zdrav organ – srce.

„Pacijentu starom 59 godina, kojem je u noći nedelja na ponedeljak presađeno srce, dani su bili odbrojani. Lekari su samo čekali kada će umreti. Nismo za njega mogli ništa više da učinimo. Ležao je u bolnici gotovo godinu dana, bio je na intenzivnoj nezi priključen na mašinu za veštačko disanje“, priča dr Nestorović.Niko nije verovao da će se najteži pacijent Klinike za kardiohirurgiju izvući, ali čudo se dogodilo.„Tokom te noći javljeno nam je iz Urgentnog centra Srbije, da imamo potencijalnog donora. Bio je to neverovatan osećaj, jer od 2021. nismo imali ovakav poziv. Kod nas u Centar smestimo pacijente, oni znaju da im je potreban novi organ, ali su isto tako svesni da je jako malo potencijalnih donora, a još manje porodica koje će dati saglasnost da se njihovom preminulom članu izvadi srce i transplantira drugoj osobi, pa čak i kada su svesni da će time spasiti nečiji život. Od kada je krenula pandemija pao je broj potencijalnih donora, a vremenom su se skroz izgubili. Kada se i desi da porodica pristane, ispostavi se da su pacijentu oštećeni organi, tačnije da ne mogu da se iskoriste ili da onome kojem je potreban organ, ne odgovaraju. Imali smo samo dva donora za skoro dve godine i jednu saglasnost, ali su presađeni drugi organi, ne i srce, jer se uglavnom ispostavi da nije zdravo“, priča doktorka Nestorović.

Mlad čovek je preminuo, ali članovi njegove porodice shvatili su ozbiljnost, hitnost i važnost situacije u kojoj su se našli, a to je da potpišu saglasnost i odobre da se transplantiraju njegovi organi koji su zdravi.„Pristali su i transplantirano je srce našem pacijentu, a takođe je drugom presađen jedan bubreg. Spašena su tako dva života. Za transplantaciju srca kriterijumi su mnogo složeniji nego za druge organe. U Srbiji su kardiovaskularne bolesti na prvom mestu, pa kada se i desi da porodica odobri presađivanje, uglavnom su zdravi bubrezi, jetra, ali ne i srce. Ovaj donor, čiji su organi omogućili da se nastave dva života, bio je mlad čovek od 42 godine, koji na neki način sada nastavlja da živi“, kaže dr Nestorović, koja je i asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Porodica je brzo reagovala što nam je mnogo značilo, jer u situacijama kada se radi transplantacija srca vreme beži, objašnjava ona.

„Njihova brza reakcija omogućila nam je da odmah uđemo u proceduru, jer za presađivanje srca imamo samo četiri sata. Srce je najosetljiviji organ, a kada ga skinete sa donora, do momenta dok ne stigne u telo osobe koja ga prima, ne sme da prođe više od četiri sata“.Transplantacija srca je toliko složena i dugotrajna procedura, da je doktorka Nestorović tog dana na poslu provela čak 27 sati, od toga pet sati u operacionoj sali, a sa njom je bila i armija ljudi u belim mantilima, njih 30, od kojih je svako imao ulogu u ovoj intervenciji od koje život zavisi.

„Sa svim lekarima, sestrama, anestetičarima, instrumentarkama, hirurzima, kardiolozima, bilo nas je oko 30 i svi smo radili posao sa istim ciljem, da spasimo život. Pacijent koji je primio srce bio je najugroženiji od svih obolelih kod nas u bolnici. Bio je nestabilan, priključen na mašinu za veštačko disanje nismo mogli da ga otpustimo sa intenzivne nege, a poslednjih godinu dana ležao je u bolnici. Njegovo stanje bilo je toliko teško da su svi lekari davali istu prognozu - neće preživeti. Njegov život potrajao bi još možda nekoliko dana, ne bi duže izdržao, da nije stiglo zdravo srce.On je i dalje na intenzivnoj nezi, ali zadovoljni smo kako mu se stanje popravlja iz dana u dan. Bio je dugo bolestan, zbog toga su trpeli i drugi organi, a tek sad konačno samostalno diše. Polako mu smanjujemo i količinu lekova koju prima, kako telo ne bi odbacilo organ. Moramo da pazimo i da sve ide postepeno. Imamo pacijente u Jedinici intenzivne nege koje ne smemo da otpuštamo jer su im životi u opasnosti. Svi oni čekaju novo srce, to je jedini mogući spas“, objašnjava načelnica Centra za transplantaciju srca i mehaničku cirkulatornu potporu srcu u UKCS.

Ona ističe da im je pre nekoliko dana javljeno da su imali još jednog potencijalnog donora, ali nažalost, nisu dobili saglasnost od porodice.„Nadam se da će ljudi vremenom shvatiti koliko je transplantacija važna i da davanjem saglasnosti spašavaju ne jedan, već može biti i do osam života“, priča doktorka, koja ne gleda na sat kada spašava pacijenta.„Došla sam na posao u 12 sati u nedelju, a vratila sam se kući u ponedeljak u tri popodne. Na vrata sam međutim ušla sa osmehom i bez trunke umora, jer svu iscrpljenost potisnuo je osećaj radosti zbog spašenog života. Presrećna sam što smo posle ovoliko vremena imali transplantaciju srca i spasili život koji je bio na ivici. U nedelju, od 23 sata, pa sve do četiri ujutru, bili smo u sali. Toliko je trajala operacija. A sve pripremne i završne radnje oko transplantacije traju još satima, jer posao se ne završava sa hirurgijom“, objašnjava doktorka Nestorović.

Podsetimo, od poslednje transplantacije srca prošlo je skoro dve godine, a u 2022. lekari su imali samo jedan razgovor sa porodicom, koji nažalost nije uspeo jer nisu dali saglasnost za presađivanje. U Srbiji u kojoj oko 50 ljudi trenutno čeka novo, zdravo srce, davanje saglasnosti je neophodno. Broj onih kojima život zavisi od transplantacije menja se iz dana u dan, jer nažalost svakoga dana neko sa liste premine, a novi oboleli se upiše.BONUS VIDEO: Intervju sa doktorkom Emilijom Nestorović, načelnicom Centra za transplantaciju srca u UKCS

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=intervjusadoktorkomemilijomnestorovinaelnicomcentrazatransplantacijusrcauukcsmm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4978400"]