Biološki fakultet o projektu "Jadar" i "Rio Tintu": Zašto smo još 2020. predložili da se odustane od rudnika litijuma

Saopštenje prenosimo u celosti: 

Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet, objavljuje ovo saopštenje zbog značajnog interesovanja javnosti povodom objavljivanja tri “Nacrta teksta studije o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu...” (1,2,3) (u daljem tekstu “Nacrt studije uticaja”) kompanije „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd (Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd).

Osnov za saopštenje je angažovanje Biološkog fakulteta, i stručnog tima, na izradi „Završnog izveštaja o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica“ (u daljem tekstu „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“), od strane „SGS Beograd” (SGS Beograd), a za potrebe kompanije „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd.

Razlog za objavljivanje ovog saopštenja, je značajan broj pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika.

Dodatni motiv, za ovo obraćanje, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.

Biološki fakultet je, u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita „Jadar“. Period istraživanja je obuhvatio jun i jul mesec 2020. godine (po istraživačkim grupama, u trajanju od 4 do 6 dana).

Na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ (na srpskom i na engleskom jeziku), koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, u integralnoj verziji.

Kompletan „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ se nalazi u režimu „poslovne tajne“ (na zahtev „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd), ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa „Projekat „Jadar“ - šta je poznato?“ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa(4).

Glavni zaključci, koji su izvedeni iz analize naučnih rezultata prezentovanih u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“, a koji su objavljeni u zborniku SANU „Projekat „Jadar“ - šta je poznato?“, u celini glase ovako:

„Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja.

Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja, izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja.

Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita.

Za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže se niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta.“

Prema podacima iz „Nacrta studije uticaja”, koju je objavila kompanija „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, sprovela je konsultantska kuća “The Biodiversity Consultancy“ iz Kembridža, tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima „Nacrta studije uticaja”, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu.

Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak iznet u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“ rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka.

Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima. Samim tim, Biološki fakultet odbacuje svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u „Nacrtima studije uticaja“, a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.

Ovde smatramo da je izuzetno značajno naglasiti da pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle „regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta“, kao i „predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet“, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama).

Dodatno, u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – „Upravljanje zemljištem i njegova sanacija“ i Rio Tinto Standardom 16 – „Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima“, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode.

Naglašavamo da je priroda u svakom području jedinstvena, i da nisu svi pokazatelji stepena ugroženosti pojedinih vrsta u evropskim razmerama primenljivi i na lokalne uslove u Srbiji. Iz tog razloga ne mogu se koristiti, isključivo, međunarodni propisi i liste ugroženosti u analizi uticaja ugrožavajućih faktora na prirodu u Srbiji, prenebregavajući lokalne prirodne specifičnosti i potrebe naše države.

Iz tog razloga ističemo da je zaštita životne sredine i prirodnih bogatstava (zemljišta, vode i vazduha) u Republici Srbiji ustavna kategorija.

Ovim vrhovnim državnim aktom se određuje da: „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovoran je za zaštitu životne sredine.” I što smatramo kao najznačajnije: „Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.” (Ustav Republike Srbije, čl. 74).

Zbog svega prethodno iznetog, zaključci predstavljeni u „Nacrtima” koji se odnose na trenutno i buduće stanje biodiverziteta, kao i na moguće uticaje planiranih aktivnosti rudnika „Jadar” na prirodne vrednosti i životnu sredinu u celini na istraživanom području, sa stanovišta Biološkog fakulteta i istraživačkog tima ne predstavljaju optimalno rešenje vezano za zaštitu biodiverziteta", navodi se u saopštenju koje potpisuje dekan Biološkog fakulteta dr Ljubiša Stanisavljević.