Porodice dece ubijene u Ribnikaru uputile pismo glavnim urednicima medija: Prestanite da nas dodatno razarate svojim izveštavanjem

Pismo prenosimo u celosti:„Poštovani,Mi, roditelji i najbliži članovi porodica ubijenih u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’ u Beogradu, se ovim putem obraćamo vama, glavnim i odgovornim urednicima televizija i drugih elektronskih i štampanih medija, sa molbom da promenite način na koji informišete javnost o tragediji koja je pogodila, ne samo nas, već i čitavo društvo. Ukratko, molimo vas da prestanete da nas dodatno razarate svojim izveštavanjem. Svakodnevnim objavljivanjem ‘senzacija’ ili ‘ekskluzivnih saznanja’ (koji su najčešće puni neistina ili poluistina), propraćenih fotografijama maloletnog ubice, kao i sažaljivim objavama i nastupima pojedinih medijskih radnika, političara i drugih učesnika u javnom životu postiže se samo to da nas iznova traumatizujete, a u društvu hranite i gajite kult nasilja i zla. Kako se ovakva tragedija nikada više ne bi ponovila, deca i njihov čuvar – žrtve, su ti koje treba da pamti svaki građanin, a ne ubica koji je njihove živote ugasio.Stoga vas, ne samo kao urednike, već prvenstveno kao ljude, građane i članove ovog ranjenog društva, molimo sledeće: Prvo, pokušajte da se stavite u naš položaj i da se zapitate da li je ova tragedija tema o kojoj treba da razmišljate isključivo kroz broj gledalaca, ‘šerova’, ‘klikova’ ili tiraže bazirane na onome ko je počinio masakr. Drugo, prestanite da objavljujete tekstove i priloge o ubici i njegovoj porodici, kao i izjave čija je svrha bilo kakav oblik relativizacije ili veličanja njegovog zločina. Treće, prestanite da objavljujete bilo kakve fotografije maloletnog ubice i učinite sve što je u vašoj moći da fotografije koje su trenutno dostupne na internet stranicama medijskih kuća u kojima obavljate ključne funkcije budu izbrisane.Takođe zahtevamo da se u bilo kom tekstu ili prilogu o žrtvama ne objavljuju fotografije počinioca zločina ili njegove porodice.Shvatamo potrebu da pišete o dva nepojmljiva zločina. Zašto onda ne pišete i kroz prizmu tekstova o našoj deci, sa njihovim imenima i fotografijama, sa njihovim talentima, drugarstvima, sa aktivnostima kojih su prepuni njihovi prekratki životi? Zar tekstovi o njihovoj dobroti ljubavi, pameti, radosti, veri, mudrosti, odlučnosti i hrabrosti, neće biti čitani i da li je samo čitanost najvažnija ili je zaštita javnog interesa najvažnija? Zar je toliko teško napraviti portrete ubijenih u Beogradu, Duboni i Malom Orašju, izveštavati o stanju ranjenih, duboko traumatizovanih?Snažno verujemo da su građani Srbije na strani dobra, a protiv zla, da ih zanimaju priče iz života ubijene dece, njihove dobre duše, vrednosti i talenti koje su razvijali; njihovog čuvara Dragana, koji je činio da se svako dete oseća posebno, njemu omiljeno i važno. Osećamo potrebu i odgovornost da vam prenesemo, kako se mi, roditelji čija su deca ubijena, osećamo svakoga dana, prolazeći pored kioska sa vašim novinama, prateći televizijske programe i društvene mreže. To je nanošenje svakoga dana, svakoga sata, svakoga trena, iznova neopisivog bola. Time kao da se ubistva naše dece iznova događaju i suštinski nikada neće prestati, ako se nastavi ovakva izveštavanje. Tolika eksploatacija ovog zločina, sa fokusom na ubicu, njegovu porodicu, toliko poluistina i čistih laži, čine da se društvo potpuno isprazni od emocija i mogućnosti istinskog saosećanja, čime se ukidaju pretpostavke za bilo kakav oblik katarze i stvaranja prostora za ozdravljenje.Konačno, pustite nas da u miru živimo naš bol i tugu i vodimo mukotrpnu bitku pred pravosudnim organima za istinu o smrti naših najvoljenijih; za istinu o smrti koja ih je bezočnim postupkom ubice stigla u školi, na mestu gde je Dragan radio, a naša deca se radovala, igrala i sticala znanja i veštine za uspešan život koji nikada neće imati. Naši životi, životi naših porodica i svih onih koji su voleli naše najmilije, zauvek su uništeni i verujemo da počinilac zločina i njegova porodica ne smeju dobiti niti jedno slovo podrške u javnim glasilima.Nama naše najvoljenije niko i ništa na ovom svetu ne može da vrati. Međutim, vi, zahvaljujući odgovornim i za društvo jako značajnim funkcijama koje obavljate, svojim delovanjem možete da utičete na to da li će se masakri u OOŠ ‘Vladislav Ribnikar’ i u Malom Orašju i Duboni ikada ponoviti.Poštujte naš bol i uslišite naše molbe, ne samo kao urednici ili zaposleni u nekoj kompaniji, već, pre svega, kao ljudi.Unapred hvala.S poštovanjem,Porodice Anđelković, Asović, Aćimović, Božović, Vlahović, Dukić, Kobiljski, Martinović, Negić i Čikić“, navodi se u pismu porodica, objavljenom na sajtu Javni servis.BONUS VIDEO Slučaj Veselina Milića i spiska dece iz Ribnikara: Čime se bavi Služba unutrašanje kontrole MUP-a?