Ziđin vlasnik više oko 16.000 parcela u Boru i nije mu dosta: Zbog rudnika izmeštaju celo selo, otkrivamo koliko novca meštanima nude po kvadratu

Kompanija "Ziđin" je u 2018. godine postala vlasnik 63 odsto RTB-a Bor, a ostatak pripada državi. Sada KInezi poseduju dve firme u tom delu Srbije - “Ziđin Koper” koji je većinski vlasnik nekadašnjeg RTB-a i “Ziđin Majning” koji je u stopostotnom vlasništvu “Ziđin grupe”.

Ove dve kompanije rade punom parom, a ova druga je i najveći je u prvih sedam meseci prošle godine bila najveći izvoznik iz Srbije.

I dok se borski rudnici “eksploatišu bez milosti”, dotle Ziđin širi svoju imovinu u tom delu Srbije.

Prema zvaničnim podacima iz katastra nepokretnosti, “Ziđin koper” je vlasnik više od 10.500 objekata i parcela u Gornjanu, Slatini, Oštrelju, Metovnici, Krivelju, Donjoj Beloj Reci, Vučju, Brestovcu, Šerbanovcu…Sa druge strane, “Ziđin Majning” ima više od 5.500 nekretnina u borskom okrugu.

Tu međutim ne staju. U toku je "proces" otkupa imanja u mestu Krivelj, gde planiraju da prošire svoj rudnik. Kako su nam rekli meštani, do sada su kupili više od 100 imanja u tom selu.

Jasna Tomić, meštanka Krivelja, već neko vreme vodi borbu za svoje mesto. Njoj je ponuđeno da proda svoje imanje, ali je ona to odbila.

"Informacija od pre nekoliko dana je da je u Krivelju oko 115 domaćinstava već izvršilo finansijsku transakciju sa ‘Ziđinom’. Procedura je takva da onaj ko želi nešto da proda, njima podnosi zahtev, mada su i oni neformalno kontaktirali neke meštane", kaže Tomić za “Novu”.

Razloge zašto ljudi sami odlaze ne zna. Ipak, pretpostavlja da je reč o novcu.

"Ne prate se tržišne cene. To je procena koju oni individualno donose. Ljudi nisu protiv toga da počnu da žive na nekom drugom mestu, ali jesu protiv toga da im se uskraćuju sva prava", kaže Tomić.

Izgradnja novog naselja planirana je na putu za Selište, ali je sve ostalo na tome. Ljudi se iseljavaju u neka druga mesta.

“Toliko se ‘Ziđin” proširio da je teško izbeći zonu koja nije u okolini rudnika. Kao lokacija za novo naselje je rezervisan put za Selište, a reč je o površini od 19,5 kilometara kvadratnih. Po mom saznanju na tome je sve i stalo. Mi se sada praktično raseljavamo, ne selimo se, jer još uvek nemamo dokument o seljenju. Jedan po jedan odlaze, kupuju druge nekretnine, ali definitno svako ko je i dobio novac nije mogao ode u novo selo jer ono ni ne postoji", pojašnjava Jasna.

Kaže da je rok od trenutka kada ljudi dobiju novac, pa do preseljenja oko šest meseci.

Ona navodi da u Krivelju postoji oko 600 imanja, da je u 400 neko i živeo, a da je oko 115 prodato.

“Veliki je broj ljudi i dalje razmišlja i ne želi da proda svoje nekretnine. Ima ljudi koji su vezani za ovu zajednicu, koji nisu spremni da se sele negde daleko. Ima i socijalno ugroženih, ljudi koji su prepušteni sebi", dodaje.

Među takvima je i Midorag Barbulović, koji živi u centru sela Krivelj.

"Ne želim da prodam kuću. Nudili su mi jednom po smešnoj ceni - 400 do 450 po kvadratu, da bih u Boru kupio za 1.000 ili 1.200. Njihovo opravdanje je bilo da je kuća stara. Ako je stara, napravite mi staru u Boru, ako to može tako", kaže taj meštanin.

Navodi i da se cene kreću od 380 evra do maksimalno 500, a bilo je i pojedinačnih slučajeva gde su dali i 700 evra za kvadrat.

"Tržišne cene niko ne poštuje, to je faktički nepoštovanje zakona ove zemlje", kaže Barbulović.

Meštani su već navikli na buku koja dolaze iz rudnika i vozila koja od ranog jutra kruže po selu. Nikako, međutim, ne mogu da se naviknu na miniranja, koja se dešavaju i po četiri, pet puta dnevno.

"Jednom mi je šupa srušena, kada je izmereno podrhtavanje od 2,6 stepeni po Rihteri. Plafon u kući mi je tada pao. Ovo su nenormalnli uslovi", kaže on.

Drugima, kako navode naši sagovornici, popuštaju krovovi kuća, dimnjaci pucaju na pola, konstrukcije propadaju.

Inače, Republički seizmološki zavod svakodnevno beleži podrhtavanje tla u Boru. U danu pisanja ovog teksta zabeležen je “zemljotres” magnitude dva stepena po Rihteru.

BONUS VIDEO: Štrajk rudara Ziđina u Boru: Radnici upozorili menadžment kompanije i državu zbog cene rada