Imaju 50 godina, iskustvo i fakultetsku diplomu, ali su u problemu da se zaposle: Zašto je ženama u srednjim godinama najteže da nađu posao

Bivša poverenica za ravnopravnost Brankica Janković ističe da se velike krize, i globalne i lokalne uvek odražavaju nepovoljno na položaj žena, jer je viševekovni patrijarhat, danas ojačan novim formama učinio svoje, tako da ta nepisana pravila otežavaju ženama život, a naročito rad odnosno položaj na tržištu rada.

"Kada se tome dodaju godine života kao multiplilator diskriminacije dobijete veoma čestu diskriminaciju žena starijih od 50/55 godina. Teško će naći posao, lako izgubiti, jer je su uslovi na tržištu rada u neoliberalnom kapitalizmu takvi da ćete teško nailaziti na podršku, naprotiv. Nemilosrdnost je odlika ovog današnjeg sveta u kome su profit i ekonomija ispred ljudi i uvek se pitam čemu sav ovaj razvoj ako nije na dobrobit ljudi", rekla je ona.

Janković dodaje da se sve može promeniti ako ima volje i borbe, kao i ako radnici shvate da im sadašnji nivo ljudskih i radnih prava niko ne garantuje, već da se moraju čuvati, štititi i unapređivati i u tom smislu sindikati moraju biti svesni svoje uloge.

"Poslodavci takođe imaju interes da imaju motivisanog radnika, spremnog da uči i gradi svoje kapacitete, a takvi možete biti samo ako vas poštuju kao ljudsko biće i ako se osećate dostojanstveno bilo kao negovateljica, inženjerka, učiteljica, ministarka. Sve ovo važi i za muškarce. Potrebno je menjati poslovnu kulturu u kompanijama i institucijama. Državne institucije moraju funkcionisati kao sat uz jednak tretman prema svim poslodavcima i zaposlenima. Danas smo mnogo daleko od željenog stepena funkcionisanja u kome inspektor rada ode i najnormalnije bez ikakve bojazni kazni velike strane i/ili domaće kompanije bliske vlasti i nekog malog proizvođača ili STR u nekom selu", navodi ona.

Ističe da su glavni stereotipi o ženama preko 50 godina da su teret, nespremne da se usavršavaju, da su svoje odradile, da su spore, da će ići često na bolovanja...

"O izgledu danas i šta se smatra poželjnim, kao i o diskriminaciji po osnovu izgleda možemo poseban intervju napraviti. Vaše koleginice sklanjaju sa TV ekrana često čim krenu prve bore kao da je sramota osedetiti i dobiti bore a ne sve ono zbog čega treba ljude da bude sramota. A neki poslodavci i dalje traže atraktivnost u oglasima za posao. O napredovanju žena na poslu je takođe neophodno govoriti i kako 'nevidljive sile' sklone u stranu čak i veoma uspešne žene jer valja održati red i poredak koji predvode tamna muška odela. To valjda deluje ozbiljno iako su mnogi upropastili i firme i države u tim fino skrojenim odelima", navela je Janković.

Dodaje da su iskustva žena prilično bolna, te se susreću sa šikaniranjem, omalovažavanjem, potcenjivanjem, uznemiravanjem (naročito seksualnim),  nepristojnim ponudama i pogledima, porukama, pretnjama, ucenjivanjima, otkazima, "lomljenjem nogu i štikli", sklanjanjima u stranu, diskriminacija po raznim osnovama i kršenja drugih osnovnih ljudskih prava.

"Tu su i siromaštvo, bolesti i drugi problemi, ne samo u vezi rada koji odlikuju život jednog značajnog broja žena. Statistike i evidencije svih vrsta će potvrditi navedeno (možete ih uzeti sa zvaničnih evidencija), a moja procena je da je svaka druga žena doživela neku neprijatnost ili povredu prava i od strane muškaraca, ali i od žena", rekla je sagovornica za Nova.rs.

Iz udruženja "Žene na prekretnici", ističu da je veliki broj žena ostao bez posla upravo kao tehnološki višak. Dodaju da iako zvanične politike zapošljavanja ukazuju da žene starije od 50 godina nailaze na poteškoće pri zapošljavanju, iskustvo Udruženja pokazuje da problemi počinju znatno ranije - već oko 45. godine.

"Žene starije od 45 godina čine oko polovine nezaposlenih žena na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) - približno 100.000. Svaka druga čeka na posao i do 10 godina, zbog čega mnoge odustaju i bivaju brisane sa evidencije. Suočene sa nemogućnošću zapošljavanja, često prihvataju poslove ispod svog nivoa obrazovanja ili rade u neformalnom sektoru. Stopa neformalne zaposlenosti u starosnoj grupi od 55 do 64 godine dvostruko je viša kod žena (21,7 odsto) nego kod muškaraca (10,5 odsto). Ako ostanu bez posla u kasnim četrdesetim, mnoge se više nikada ne vrate na formalno tržište rada. Gubitak posla nije samo gubitak prihoda, koliko god to bilo ključno. On podrazumeva i gubitak profesionalnog identiteta, društvenih kontakata, pristupa informacijama i, na kraju, samopouzdanja", navode iz Udruženja.

Ističu da njihovo Udruženje organizuje radionice koje ženama pružaju psihološku podršku, razvoj digitalnih veština, informacije o traženim zanimanjima, mogućnostima prekvalifikacije, kao i načine korišćenja veštačke inteligencije pri konkurisanju za posao. Takođe ih informiše o uslovima za pokretanje sopstvenog biznisa.

Navode da polovina žena starijih od 45 godina na evidenciji NSZ ima srednje obrazovanje, dok oko 30 odsto ima niske kvalifikacije i spada u posebno osetljivu grupu. Dodaju da ove žene često rade neformalno - čuvanje dece i starijih, čišćenje, rad na pijacama - ili biraju sezonske poslove umesto stalnog zaposlenja. U Beogradu, dodatni izazov predstavljaju visokoobrazovane žene.

"Četvrtina nezaposlenih žena 45+ - oko 3.500 njih - ima univerzitetsku diplomu. Umesto da im obrazovanje otvori vrata, ono ih često zatvara: poslodavci ih smatraju prekvalifikovanim i ne žele da ih adekvatno plate. Među njima su doktorka elektrotehnike koja čeka posao više od šest godina, magistar biologije, filolog sa znanjem španskog jezika, diplomirani ekonomista, učitelji i druge profesije. Zašto se žene 45+ koje su ulagale u obrazovanje i radno iskustvo, ili koje jednostavno žele da rade, danas suočavaju s diskriminacijom? Jedan od razloga leži u tome što žene u zrelim godinama nisu prepoznate kao posebna kategorija teže zapošljivih u javnim politikama. To znači da nemaju pristup značajnijim podsticajima, poput subvencija ili poreskih olakšica za poslodavce koji ih zapošljavaju, niti programima obuke i prekvalifikacije", naveli su iz Udruženja.

Prema njihovim istraživanjima, tek svaka 10. žena 45+ bude uključena u aktivne mere zapošljavanja. Iako strategija zapošljavanja prepoznaje generalno žene kao ranjivu grupu, fokus je, kako kažu, pre svega na mlađima.

"Da bi se povećala zaposlenost žena 45+, neophodno je razviti posebne programe namenjene upravo ovoj kategoriji. U suprotnom, kako upozoravaju savetnici NSZ, na evidenciji će uskoro dominirati stariji nezaposleni - uglavnom žene. Dok ukupan broj nezaposlenih žena opada, broj žena starijih od 45 godina raste", navodi se.

Udruženje ističe da važnu ulogu imaju i poslodavci, koji često gaje predrasude - da žene u tim godinama sporije uče, nisu dovoljno tehnološki osposobljene ili nemaju tražene veštine.

"U konkurenciji sa mlađima i muškarcima, njihove šanse su znatno manje. Ipak, postoje i blagi pomaci. Poslodavci se sve više suočavaju sa nedostatkom radne snage, dok mlađi radnici često nemaju dovoljno iskustva ili sklonost ka dugoročnom angažmanu. S druge strane, žene starije od 45 godina donose životno iskustvo, znanje, odgovornost, lojalnost i posvećenost. Istovremeno, Nacionalna služba za zapošljavanje uvodi nove pristupe radu sa dugoročno nezaposlenima, uključujući i žene u zrelim godinama. Iako se ovi pomaci još ne odražavaju značajno na njihovo zapošljavanje, ukazuju na sve veće prepoznavanje potencijala ove grupe - potencijala koji bi mogao biti važan resurs za celo društvo", zaključuju iz udruženja "Žene na prekretnici".