Centralna banka zvanično je saopštila da joj je firma iz Srbije predala zahtev za sticanje kvalifikovanog učešća do 50 odsto (manjinskog učešća) u kapitalu banke koju kontroliše Aco Đukanović, rođeni brat doskorašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Dobijanje odobrenja od CBCG je početak procesa za zaključenje dogovora o prodaji.
Firma iz Srbije, čiji je vlasnik blizak vladajućoj partiji SNS koju kontroliše sprski predsednik Aleksandar Vučić, zainteresovana je da dođe do vlasništva u Prvoj banci koju kontroliše Aco Đukanović, rođeni brat doskorašnjeg predsjednika države Mila Đukanovića, pišu Vijesti i navode da su im te informacije potvrđene od izvora koji je upućen u dešavanja u vezi sa ovom transakcijom.
Centralna banka (CBCG) juče je zvanično saopštila da joj je firma iz Srbije predala 27. oktobra zahtev za sticanje kvalifikovanog učešća do 50% (manjinskog učešća) u kapitalu Prve banke.
“U toku je proces odlučivanja po zahtevu pravnog lica iz Srbije. Zahtev je podnet 27.10.2023. Centralna banka će o primljenom zahtevu odlučivati u skladu sa zakonom predviđenim procedurama i rokovima. Radi objektivnog informisanja, napominjemo da fizičko lice koje se u medijima dovodi u vezu sa pravnim licem koje je podnelo zahtev, prema dokumentaciji dostavljenoj Centralnoj banci Crne Gore, nema veze sa podnosiocem zahteva”, saopšteno je iz vrhnovne monetarne institucije.
Saopštenje CBCG je usledilo nakon što je prekjuče Televizija Nikšić objavila informaciju da biznismen iz Republike Srpske Dalibor Matićkupuje Prvu banku.
Dobijanje odobrenja od CBCG je početak procesa za zaključenje dogovora o prodaji.
Izvor “Vijesti” je pojasnio da je reč o biznismenu koji ima više firmi u Srbiji, a poseduje i većinski paket akcija u jednoj od srpskih banaka.
“Ovaj biznismen se domogao atraktivne lokacije na Novom Beogradu gde je prema planskoj dokumentaciji planirana gradnja stambeno-poslovnog kompleksa i do te lokacije je došao kupovinom potraživanja u okviru jednog stečajnog postupka čije je deo i Agencija za osiguranje depozita koja obavlja poslove za račun Republike Srbije”, pojasnio je izvor “Vijesti”, dodajući i da je u poslu sa menjačnicama novca u Srbiji.
Kako dalje navodi izvor “Vijesti”, firma ovog biznismena je u poslovnim projektima sa Elektroprivredom Srbije (EPS) u vezi sa naplatom struje. Državnu energetsku kompaniju u Srbiji kontroliše SNS.
Prema poslednjem izveštaju nezavisnog revizora BDO, koji je objavljen u maju ove godine i koji se odnosi na finansijsko poslovanje Prve banke, dato je mišljenje sa rezervom uz ocenu da postoje “značajne neizvesnosti koje izazivaju značajnu sumnju u vezi sa sposobnošću banke da nastavi poslovanje”, kao i da će nastavak poslovanja “u doglednoj budućnosti zavisiti od podrške akcionara banke i njihovih planova za dokapitalizaciju”.
Revizor u izveštaju, objavljenom na sajtu Montenegro berze, naveo da je od akcionara informisan da postoji “interesovanje za kupovinu većinskog paketa akcija banke od strane strateških investitora iz Evrope i regiona”.
Revizor je utvrdio da više stavki u iskazima Prve banke nije tačno i da im je potrebna ispravka, kao i da prema tim parametrima banka sada ima koeficijent adekvatnosti ukupnog kapitala 13,39% (dok je propisani limit 10,63%), ukupnog osnovnog kapitala 9,77% (propisani limit 8,63%) i redovnog kapitala 9,77% (propisani limit 4,5%).
“Potencijalni kumulativni efekti pitanja iznetih u delovima našeg izveštaja i osnove za mišljenje sa rezervom i Skretanja pažnje, mogu direktno uticati na smanjenje adekvatnosti kapitala ispod propisanih minimuma, kao i na pogoršanje ostalih pokazatelja i limita propisanih od strane Centralne banke Crne Gore, što ukazuje na postojanje materijalno značajne neizvesnosti koja izaziva značajnu sumnju u vezi sa sposobnošću banke da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja”, smatra revizor.
On je naveo da prema mišljenju rukovodstva banke “u kratkom roku može doći do realizacije neke od ponuda” za njenu prodaju, čime bi se “stvorili neophodni uslovi za opstanak i dalji razvoj banke”.
“Na osnovu raspoloživih informacija, nismo bili u mogućnosti da procenimo efekte primene budućih mera od strane akcionara i rukovodstva banke, kao i efekte potencijalnih mera i aktivnosti koje bi Centralna banka Crne Gore mogla da preduzme prema banci u vezi sa potencijalnim neusklađenostima banke u odnosu na propise koji regulišu bankarsko poslovanje u Crnoj Gori”, naveo je revizor.
Odbor za kotaciju Montenegroberze doneo je juče odluku o privremenom raspoređivanju akcija Prve banke u segment za promatranje.
“Akcije Prve banke privremeno se raspoređuju u berzin segment za promatranje do prestanka okolnosti zbog kojih je emitent raspoređen u taj segment, a najduže šest meseci od dana donošenja odluke”, navodi se u odluci koja je objavljena na sajtu Montenegroberze.
Raspoređivanje neke kompanije u segment za promatranje znači da se njenim akcijama i dalje može trgovati na berzi, ali da će te transakcije biti pod posebnom pažnjom kako bi se spriječile eventualne zloupotrebe.
“S obzirom na to da je u sredstvima javnog informisanja u sredu objavljena informacija da je Centralnoj banci (CBCG) 27. oktobra predat zahtev za kupovinu kontrolnog paketa akcija Prve banke, odnosno sticanja kvalifikovanog učešća, koje okolnosti su posebne i zahtevaju obavještenje investitora i skretanje pažnje javnosti, stekli su se uslovi za raspoređivanje emitenta u berzin segment za promatranje”, navodi se u odluci.
Jedan od zakonskih razloga za stavljanje kompanije u segment za posmatranje je “ako na tržištu postoje neproverene glasine koje mogu značajnije uticati na cenu finansijskog instrumenta”, kao i u slučaju da je “emitent u postupku preuzimanja ili je ponuđač objavio svoju nameru za preuzimanje emitenta”.
Ovi uslovi su ispunjeni jer je juče CBCG saopštila da joj je stigao zahtev za saglasnost za kupovinu akcija Prve banke. Posmatranjem se želi izbeći mogućnost da neko fiktivno sa malim trgovinama povećava vrednost akcija, kako bi eventulno uticao na rast cena po kojoj bi bile preuzimane preostale akcije, ako to bude volja i obaveza kupca.
BONUS VIDEO Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije?