Podeli
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

U Srbiji oko 950.000 penzionera prima penziju manju od 25.000 dinara. Manje od 16.000 dinara prima oko 460.000, a manje od 10.000 dinara prima oko 100.000 penzionera, piše Danas.

Prema rečima Miloša Grabundžije, predsednika Sindikata penzionera Nezavisnost, banke većinu onih sa najmanjim penzijama uopšte ne smatraju dovoljno kreditno sposobnim da bi dobili kredit.

Banke neće reći koji je i da li imaju donji limit prihoda za odobravanje kredita, ali sa penzijom od 15.000 dinara koju prima skoro pola miliona ljudi male su šanse da se može dobiti kredit u većini banaka.

Foto: Shutterstock

U nekim, domaćim, bankama može se dobiti keš pozajmica i sa minimalnim penzijama od 10.000 do 15.000 dinara ukoliko bankari utvrde da najstariji imaju mogućnost da vrate zajam.

Prema rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženja za zaštitu korisnika bankarskih usluga Efektiva, ne postoji neki određeni iznos penzije ispod kog se ne može dobiti kredit, već se utvrđuje kreditna sposobnost klijenta.

“Pri utvrđivanju kreditne sposobnosti nije visina penzije jedini kriterijum. Gleda se da li živi sam ili sa supružnikom ili u višečlanom domaćinstvu, pa onda da li živi u svom ili iznajmljenom stanu. Gledaju se i godine, jer nije isti rizik dati kredit nekom ko ima 65 i 75 godina. Ja nisam čuo da neka banka izričito kaže da ne daje kredite ljudima sa minimalnom penzijom”, objašnjava Gavrilović.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Nakon finansijske krize 2008. godine, usled recesija i masovnih otpuštanja, penzioneri su naglo od jedne od najrizičnijih postali jedna od omiljenih grupa za kreditiranje, jer su penzije bile jedne od retkih sigurnih primanja. I danas banke imaju specijalizovane kredite namenjene penzionerima, a zajedničko im je da su rokovi otplate kratki, maksimalno do 84 meseca uz to da poslednja rata, u najvećem broju banaka, ne može dospeti posle 75. godine.

Kamatna stopa na kredite penzionerima je oko 14 odsto godišnje, a takođe je obavezno i životno osiguranje u korist banke, čime se banka štiti od rizika da dužnik premine pre nego što otplati kredit.

Prema sadašnjim propisima banke same utvrđuju kolika može biti rata u odnosu na visinu primanja, ali uglavnom zahtevaju da ne bude viša od 50 odsto penzije. Ukoliko se radi o visokim penzijama ili ako penzioner ima i druga primanja, rata može biti i veća, ali problem je kod niskih penzija. Ako je penzija 15.000 dinara, ona cela nije dovoljna za život, a kamoli polovina. Ovo je i glavni razlog zašto banke izbegavaju da odobre kredite penzionerima sa najnižim penzijama.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističe da se prema njihovim istraživanjima penzioneri jako retko odlučuju da uzmu kredit iz banke.

“Penzioneri ne vole da se zadužuju. Oni su više žrtve telemarketinga, promocija… Kolika rata može biti u odnosu na penziju određuje banka u skladu sa poslovnom politikom i procenom kreditne sposobnosti, ali tačnu informaciju koliki iznos penzije je donji limit nigde nećete naći”, ocenjuje Papović.

Komentari

Vaš komentar