"Trovali nam zemlju, vazduh i vodu": Zatvorili fabriku, a ostavili hiljade tona opasnog otpada

Pošto se direktor i vlasnik Boro Duraković predomislio, umesto razgovora sa njim, mogli smo samo da obiđemo fabriku.

Pogon je stao pre više od godinu dana, račun u blokadi, a radnici poslati kućama. Ostao je samo razlog za glavobolju i vlasniku i građanima i državi.

U skladištu, kako je objavio N1, zatiču 3.600 tona, uglavnom opasnog otpada, iako je zakonski rok za njegovo čuvanje prošao, što je potvrdila i inspekcija.

„Umesto da pokrene postupak i da pokrene krivičnu prijavu protiv vlasnika i ljudi iz ove firme, pustili su ga da to tako stoji. Ovde imamo deponiju na kojoj se nalazi 110 šlepera opasnog industrijskog otpada bez ikakve kontrole. Videli ste da samo jedan čovek radi, kakva protivpožarna zaštita postoji, sad je plus 40 stepeni. Znači, ovo je jedna ‘ekološka bomba'“, smatra aktivista Marko Popović.

Nisu se rešili otpada na vreme, jer nisu očekivali da će im biti odbijena nova dozvola za rad – objašnjavaju iz Juniriska. Tvrde da nijedna kompanija u Srbiji trenutno nema kapacitet da primi tu količinu, a da bi izvoz koštao milione evra i trajao godinama. Za njih je rešenje da fabrika ponovo pokrene proizvodnju.

U martu 2023. godine stala je glavna mašina za preradu otpada, pošto je istekla probna dozvola. Fabrika nije dobila narednu dozvolu na 10 godina i ponovo se vraća na proceduru za probnu dozvolu. Pitali smo Ministarstvo za zaštitu životne sredine kako je moguće da se više puta izda probna dozvola i da li je ranije bilo takvih slučajeva, međutim, nismo dobili odgovor. A neobično je da u Zakonu o upravljanju otpadom nigde nije eksplicitno navedeno – koliko puta može da se izda probna dozvola.

Kako zakon kaže, sa tom dozvolom kompanija će moći još 20-ak meseci da nastavi sa tretiranjem, najčešće zauljenog industrijskog otpada, emulzija i zemlje tehnologijom kojom dobijaju praškasti materijal za upotrebu u građevini. Time ne zagađuju životnu sredinu, tvrde iz Juniriska.

„Trudnica na kilometar i po odavde je doživela povraćanje i trovanje. Imali smo situaciju da svu otpadnu vodu guraju u reku bez ikakvog postrojenja za prečišćavanje. Reka od momenta gde se ulije do opštine, više rastinja oko te reke nema. Trovali su nam zemlju, vazduh i vodu“, kaže aktivista Popović.

Opširnije pročitajte na N1.