Meštani Barajeva organizovali se u jednu zelenu inicijativu uplašeni šta će biti sa životnom sredinom ove beogradske opštine. Trenutno im je najveći krivac za zagađenje jedna livnica, a njihov strah mnogo je veći od kompanije koja čeka dozvolu da prerađuje opasan otpad u "zelenim plućima" Beograda između Avale i Lipovačke šume. Iz kompanije za Novu tvrde da je sve bezbedno i da nema nikakvog razloga za strah.
Trenutno zagađenje u ovom mestu, prema svedočenju meštana, pravi livnica „Most“ zbog koje je Barajevo, prema njihovim tvrdnjama, „okovano“ dimom. Ova praksa traje već nekoliko godina, a kako nam otkrivaju iz Inicijative Eko Barajevo ta kompanija nema dozvolu, pa tako topljenje aluminijuma i drugih metala rade samo noću i vikendom.
„Oni kadu aluminijuma otvore letvom i sav taj dim i pepeo ide u atmosferu i celo Barajevo smrdi. To je neki metalni miris i ukus. Ti ljudi koji žive dole su se bunili, ali sporadično kao pojedinci i nisu uspeli ništa da reše jer su nastupali kao pojedinci. Mi to prijavljujemo ekološkoj inspekciji koja kaže da nemaju dozvolu to da rade. To je jedno kolo koje ne znamo kako da rešimo“, svedoče nam članovi ove ekološke incijative u centru Barajeva.
Ali to nije ono što najviše plaši meštane, već jedan od „ranije poznat beogradski zagađivač“, odnosno kompanija Junirisk. Sa druge strane, iz kompanije „Junirisk“ negiraju navode o zagađenju životne sredine i pozivaju naš portal da dođe i obiđe tu kompaniju i uveri se u tehnologiju.
Meštani Barajeva su naveli da su već imali prilike da osete jedno zagađenje od pre nekoliko dana, kada je navodno izvršeno probno isprobavanje pogona, tvrde nam da su osećali sladak miris u vazduhu koji se osećao, kako nam se žale, i na okolna sela.
„Dobili smo informaciju od čoveka koji tamo radi da su probali taj pogon i da je trenutno u kvaru i da nije podešen, te da dolazi da ga poprave. Samo to probanje smo osetili svi“, žali nam se jedna meštanka Barajeva i dodaje da nije bilo reakcije nadležnih.
Sama fabrika nalazi se nedaleko od kuća, ali i škole, vrtića i lokalnog doma zdravlja. Naša ekipa je obišla to postrojenje, ali na parkingu ispred kompanije u tom trenutku smo naišli na samo dva parkirana automobila, a radnike nismo zatekli osim obezbeđenja koje nam je reklo da dođemo naredni dan kada tu budu bili nadređeni.
Ova fabrika još nema dozvolu za preradu opasnog otpada, a u koliko dobije iz lokalne ekološke inicijative nam najavljuju da će to sprečiti svim sredstvima, pa ne isključuju ni blokadu.
„Junirisk“ je prethodno bio optužen za zagađenje na Rakovici, a građani su nakon višegodišnjeg aktivizma uspeli da udalje zagađivača Topčiderske reke. Nakon toga, ta kompanija nije uspela da pređe u Kovačicu, gde je naišla, kako nam otkrivaju sagovornici,otpot meštana i lokalne samouprave, pa su se sada preselili u Barajevu. Sada je „Junirisk“ podneo zahtev za dobijanje dozvole za preradu 27.000 tona otpada na godišnjem nivou i to zbog čega se najviše plašđe meštane, raznih vrsta opasnih otpada.
Marko Popović iz Inicijative Eko Barajevo da se taj opasan otpad odnosi na sve osim onoga što je radioaktivno od staklene vune, azbesta, uljnih ostataka, raznih kiselina i drugo.
„Sve to trpaju u jedno postrojenje, kakva je to tehnologija u koju možete da stavite 306 vrsta otpada i da onda izađe nešto neutralno. Za deset godina Barajevo je dobilo samo dva zagađivača umesto fabrika“, kaže Popović.
Lokalni aktivisti sumnjaju da će Barajevska reka koja je zagađena u decembru prošle godine biti korišćena za otpadne vode iz „Juniriska“.
„Znamo kako je Junirisk prečišćavao otpadne vode u Topčiderskoj reci, pa vam je na Adi Ciganliji smrdelo duže od mesec dana i onda vam izađe Goran Vesić i kaže da su zatvorili dva zagađivača, od kojih su jednog preselili ovde“, kaže za „Novu“ Popović.
Lokalni aktivisti obraćali su se i lokalnoj samoupravi, ali kako kažu, nema odziva da hoće da pomognu u opštini i da „peru“ ruke od svega, a rekacije nisu dobili ni od organa Grada Beograda. Oni kažu da su spremni da se bore svim sredstvima za zdravu životnu sredinu, te da su već počeli sa prikupljanjem potpisa za peticiju.
„Oni brane novčanik, a mi branimo život. Mi smo za četiri sata sakupili skoro 200 potpisa ljudi na pijaci od kojih oko 150 njih nije znalo šta se dešava. Najveći problem je neinformisanost građana i to što je opštšina krila prelazak te fabrike iz Rakovice u Barajevo. Mi smo ovde kolateralna šteta. Kiša od ovih isparenja neće padati samo u Barajevo nego svuda“, navodi nam Popović.
„Kada vazduh smrdi i kada se vidi, nama ne treba nijedan papir da to zagađuje, dovoljne su naše oči i naš nos“, kaže nam jedna od meštanki Barajeva.
Na ranije tvrdnje fabričkih predstavnika da su ljudi bili dezinformisani u slučaju uticaja ove fabrike na životnu sredinu u Kovačici i da je „Juniriske“ jedan ekološki projekat, ekološki aktivisti se pitaju zašto onda ta kompanija nije otvorila postrojenje u svojoj matičnoj zemlji – Švajcarskoj.
„Oni se predstavljaju kao dobrotvori, oni se nude i da bespaltno uništavaju smneće ljudima u okolini, to što oni izbacuju otrovne čestice u vazduh kakve instrumente Srbija ima da kontorliše da li su oni isključili filtere ili ne“, pitaju se u Inicijativi Eko Barajevo.
Vladimir Matović, generalni direktor „Junirisk“, rekao je ranije za medije da je tehnologija koju koriste apsolutno bezbedna i da ne generiše ni štetne gasove, kao ni otpadnu vodu. On je negirao da ta kompanija koristi kiselinu pri preradi industrijskog otpada.
Predsednik kompanije „Junirisk“ Bora Duraković je za Nova.rs rekao da je zakonom zabranjen uvoz opasnog otpada i da nema govora o zagađenju i dodaju da su voljni da objasne sve nedoumice koje meštani Barajeva imaju.
„Oni pričaju o dimu, a jedini dim koji je izašao sa tog placa od kada smo ga kupili je onaj kada kada su nam zidari iz Leskovca napravili roštilj“, rekao je Duraković.
On je ocenio kao glupost da oni tretiraju otpad sumpornom kiselinom.
Upitan o tome da se posle probnog isprobavanja postrojenja osećao sladak miris u vazduhu, Duraković je rekao da meštnai imaju problema sa jednom drugom kompanijom i da mogu da prođu kroz halu „Juniriska“ i osete ukoliko se oseća nekakav sladak miris.
Na pitanje da li će pređivati 306 vrsta opasnog otpada, Duraković nam kaže da je lista otpada dugačka i da je ona harmonizovana sa Evropom.
„Mi smo dokazali da našom tehnologijom možemo da tretiramo 306 vrsta otpada, da li ćemo mi tretirati 36, 150 ili 306 zavisi od naših klijenata. Mi kažemo da možemo da tretiramo 306 vrsta otpada, ali to ne znači da će biti tako“, poručuje predsednik ove kompanije.
Naš sagovornik ističe da otpad mora biti zbrinut na adekvatan način i dodaje da je intencija EU da zabrani izvoz otpada do 2025. godine i postavlja pitanje gde će završiti taj otpad ako ga oni ne tretiraju.
„Verovatno će završavati po deponijama i kanalizacijama. Mi smanjujemo količinu otpada u našem okruženju“, poručuje Duraković.
Na tvrdnje da su „oterani“ iz Rakovice, Durkaović kaže da im je desetogodišnja dozvola istekla 20. marta i da su ciljano kupili plac u Barajevu da bi se prebacili tu i da su u Rakovici bili u zakupu.
„To da smo mi isterani i da smo mi problem za Topčidersku reku, pa daj Bože da smo mi bili problem za Topčidersku reku, a videćemo na leto šta će biti, onda ćemo videti na koga će upirati prstom. A ako vidite da je Barajevska reka ovde zagađena zbog nas odmah zovite inspekciju“, rekao je Durkaović.
Nova.rs je dobila poziv od predsednika kompanije „Junirisk“ Durakovića da dođe i obiđe postrojenje u Barajevu.
„Da dođete i dobijete tehničko objašnjenje i dobijete odgovor na sve“, naveo je Duraković u svom pozivu našem portalu.
Bonus video – Barajevo, reciklaža ili trovanje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare