Otkad je sredinom prošle godine u reciklažnom centru u Barajevu kompanija "Junirisk" pokrenula postrojenje za tretiranje opasnog otpada, stanovnici ovog mesta počeli su da se žale na jake neprijatne mirise koji izazivaju mučninu.

Da imaju razlog za brigu, govori analiza Regulatornog instituta za obnovljivu energiju (RERI), po kojoj je dozvola za rad ovog reciklažnog centra dodeljena nezakonito, i činjenica da se u njemu skladište i prerađuju toksične, kancerogene i mutagene, isparljive i zapaljive supstance u neposrednoj blizini prvih kuća, pruge, škole, doma zdravlja, vrtića.

– Iz kruga sadašnjeg postrojenja „Juniriska“ nekad se šire nesnosni mirisi, što se pre dve nedelje desilo i u toku noći. Fabrika je radila noću, krišom, za šta nema dozvolu. Trudnica koja živi na devet kolometara od kruga fabrike nam se javila nakon što je izašla napolje i počela da povraća – priča za list “Nova” Marko Popović iz Inicijative „Eko Barajevo”.

Popović, čija kuća se vazdušnom linijom nalazi na nešto više od 200 metara od pogona nekadašnje Industrije kugličnih ležajeva (IKL), sada reciklažnih pogona „Juniriska“, kaže da je ova kompanija probnu dozvolu za preradu otpada dobila u tišini, daleko od očiju javnosti, a da se i sve što je tome prethodilo odvijalo na isti način.

– Mi smo u septembru prošle godine saznali da je „Junirisk“ dozvolu dobio još u julu. Kad smo Ministarstvo za zaštitu životne sredine pitali zašto dozvola nije postavljena na sajt, rekli su nam da nisu stigli. Takođe, Studija uticaja za ovo postrojenje bila je na javnom uvidu u junu 2020. godine u vreme kad Opština Barajevo zbog korone nije radila i vrlo malo ljudi je znalo za to – objašnjava naš sagovornik.

Iz same dozvole za probni rad vidi se da „Junirisk“ trenutno sme da tretira čak 306 vrsta čvrstog, tečnog, pastoznog i muljevitog otpada koji sadrži teške metale i organska jedinjenja sa toksičnim, kancerogenim, mutagenim i drugim svojstvima opasnim po zdravlje i životnu sredinu. Ulja, katrani, otpadni azbest, leteći pepeo i mulj, foto-hemikalije, otpadi koji sadrže cijanid, samo su neki od mnogih opasnih supstanci čiji je tretman Ministarstvo za zaštitu životne sredine dozvolilo na samo 250 metara od prvih kuća.

Koliko je ovaj reciklažni centar blizu samom srcu grada, vidi se iz Studiji uticaja, u kojoj je navedeno da se sa svih strana, u krugu od 250 do 700 metara nalaze kuće, da na svega 260 metara prolazi međunarodna pruga Beograd – Bar, 1.150 udaljen je Dom zdravlja, 1.300 osnovna škola, 1.560 Gradska opština Barajevo. Uz to je, kakako kaže Popović, mnogo toga važnog izostavljeno.

– Nisu pomenuli koliko je daleko srednja škola, koliko je daleko vrtić, naveli su samo da oni postoje. Nigde nisu naveli da se na skretanju za „Junirisk“ nalazi benzinska pumpa, da postoji gasovod. „Junirisk“ je dobio dozvolu za preradu 27.000 tona industrijskog otpada godišnje, što je, prema našoj računici, osam šlepera dnevno, što nije malo. Uz to u Studiji piše da su požari malog obima mogući na tri do pet meseci, ko nama garantuje da će ih svaki put ugasiti, da se neće proširiti?! – priča zabrinuto naš sagovornik, koji strahuje za zdravlje i bezbednost svoje porodice, jer, kako kaže, njegov sin svakog jutra prvo što vidi kroz prozor je zgrada „Juniriska“.

Da izbor lokacije za ovaj reciklažni centar u kom se skladište i prerađuju najopasniji otpadi u zemlji nije valjan ukazuje i nezakonitost koju je urbanista Dragomir Ristanović iz RERI-ja uočio analizom urbanističko-planske dokumentacije Opštine Barajevo.

– U Prostornom planu Barajeva vidi se da je zona u kojoj je „Junirisk“ uglavnom privredna i da je za izgradnju proizvodnih pogona u njoj, za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu, obavezan i urbanistički projekat. Urbanistički projekat za ovo reciklažno postrojenje nikad nije izrađen. Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture je tu odredbu previdelo i najpre je izdalo informaciju o lokaciji koja nije tačna, odnosno ne sadrži sve podatke, a potom na osnovu te netačne informacije nezakonito izdalo lokacijske uslove – objašnjava Ristanović.

Netačna informacija o lokaciji tako je postala i deo Strategije o proceni uticaja na životnu sredinu, zbog čega je i ovaj dokument rađen na pogrešnim osnovama i samim tim sporan.

– RERI je Vladi Srbije, kao drugostepenom organu, poslao zahtev za poništavanje privremene dozvole „Junirisku“, koja je zbog ovog propusta sa izdavanjem lokacijskih uslova pravno neizvršiva – poručuje naš sagovornik.

Zahtev za poništenje dozvole danas (21. 3) Vladi Srbije, ali i Opštini Barajevo predaju i građani okupljeni u Udruženju „Ekološki front Barajevo“, koje će svoje nezadovoljstvo danas izraziti i protestom zakazanim za 9 sati ujutru ispred opštinske zagrade.

„Junirisk“ ranije isupuštao otrove u Topčiderku

Građani Rakovice prethodno su, nakon šest godina borbe, uspeli da „Junirisk“ proteraju sa svoje teritorije, da bi ta firma došla u Barajevo i tu dobila dozvolu da prerađuje šest puta više otpada, podseća Marko Popović iz „Eko Barajeva“.

– Sećate se kako je smrdela Ada zbog zagađene Topčiderke? Posle se Goran Vesić hvalio kako je reka čistija jer su ugasili dva zagađivača. E pa jedan od njih nije ugašen, to je „Junirisk“, koji je samo premešten kod nas – navodi Popović.

Odgovor „Juniriska“: Imamo najsavremenije sisteme za klimatizaciju

Ovim povodom, uputili smo zahtev za komentar iz „Junirisku“. Iz fabrike su odgovorili sledeće:

„U vezi sa navodima da se iz kruga fabrike osećaju neprijatni mirisi, kompanija „Yunirisk“ u potpunosti se pridržava svih propisanih standarda u pogledu skladištenja i tretmana industrijskog otpada, vodi računa o životnoj sredini, prilikom tretmana ne spaljuje i ne zagreva nikakve supstance koje bi mogle dovesti do isparenja, ima ugrađene najsavremenije sisteme za klimatizaciju i ventilaciju i pod konstantnim je monitoringom akreditovanih laboratorija, inspekcija i državnih institucija. Apsolutno svako prekoračenje emisije bilo čega, trenutno bi bilo identifikovano. Na društvenim mrežama se pre izvesnog vremena pojavila prepiska u vezi sa pojavom mirisa nalik osveživaču ili omekšivaču. Verujte mi na reč da industrijski otpad nije nalik tome i da i ukoliko su takvi mirisi evidentirani od strane građana Barajeva, isti ne potiču od nas. Predstavnike udruženja Eko Barajevo više puta smo zvali da posete fabriku i da se sami uvere i taj poziv stoji i dalje. Na žalost ne prihvataju da dođu“, navodi se u odgovoru.

Kako se dalje navodi, lokacijski uslovi su izdati u svemu u skladu sa važećom zakonskom regulativom, izdalo ih je Ministarstvo građevine na osnovu objedinjene procedure koja uključuje sve imaoce javnih ovlašćenja. Tek nakon toga, zajedno sa svom potrebnom dokumentacijom Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje dozvolu za rad.

Bonus video: Barajevo fabrika za preradu otpada junirisk

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter