Čak i Grčka dobija povoljnije kredite od nas

Grčka se u sredu kroz prodaju evroobveznica na međunarodnom tržištu zadužila za 2,5 milijardi evra po ceni od 1,23 odsto. Prethodna cena postignuta pri prodaji ovih obveznica tokom juna meseca bila je 1,5 odsto.Srbija je nešto pre toga, u maju, prodala evroobveznice na svetskom tržištu sa rokom otplate od sedam godina, obavezujući se da će investitorima platiti cenu od 3,375 odsto.Stvari su drugačije stajale krajem prošle godine. Srbija je početkom novembra 2019. zabeležila rekordno nisku cenu zaduživanja od 1,25 odsto za desetogodišnje evroobveznice. Samo mesec dana ranije, 8. oktobra, Grčka se za desetogodišnje evroobveznice obavezala da će plaćati prinos od 1,5 odsto.

"Ovo je nastavak priče s početka kovid krize - da smo mi mnogo jaki i da nam nisu potrebne pare koje su davali i MMF i Evropska komisija, pa ih jedino Srbija u regionu nije uzela. Nekoliko dana kasnije smo videli da ipak nismo toliko jaki, pa smo izašli na međunarodno tržište da se zadužimo", kaže za Nova.rs Goran Radosavljević, profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA.On ističe da bi bilo daleko bolje da smo prvo prihvatili sredstva međunarodnih finansijskih institucija, kao i svi drugi u regionu, kako bismo premostili taj prvi period zdravstvene krize izazvane kovidom 19, a tek potom izašli na međunarodno finansijsko tržište i zadužili se prodajom obveznica."Iskustvo ostalih zemalja u regionu - Mađarske, Hrvatske, Grčke i nekih drugih je pokazalo da je to bilo bolje rešenje. Svi oni su se zadužili povoljnije od nas - iako neki imaju lošiji kreditni rejting od Srbije, poput Grčke. Grčka se samo mesec dana kasnije, posle Srbije, zadužila kroz obveznice za 1,5 odsto, a ovo sada je bilo samo reotvaranje te emisije, po ceni od 1,23 odsto", ukazuje Radosavljević tvrdeći da smo se bez ikakve strategije "zadužili 2,5 puta skuplje od Grčke, koja ima jedan od najlošijih kreditnih rejtinga".On navodi da se, kako vreme prolazi, stiče utisak koliko će kriza da traje i da već postoje procene da će se neke zemlje 2021. godine vratiti na nivo privrednog rasta pre krize, poput Nemačke, ili SAD."Postoji sada određena doza izvesnosti, i uzimajući u obzir da je novac jeftin, euribor negativan, kreditori su spremni da po povoljnijoj kamatnoj stopi  kupe obveznice. Države su u mogućnosti da ih prodaju povoljnije. U trenutku kada smo se mi zaduživali, investitori nisu imali poverenja u to kojim pravcem će ekonomija Srbije ići", navodi Radosavljević.

Na pitanje da li je Srbija prerano izašla na međunarodno tržište, Goran Radosavljević odgovara da je to bilo u trenutku kada se ništa nije znalo, kada je neizvesnost bila na najvišem nivou."Ja od početka govorim da smo mi pogrešili trenutak sa izlaskom na međunarodno finansijsko tržište prodajom obveznica, ali mislim da to nije bio osnovni razlog, već to se išlo na izbore, državi su bile potrebne pare. Jer, kada se zadužujete na tržištu, ne morate da pravdate na šta trošite novac. Sto evra po punoletnom građaninu svakako nije mera koju bi finansirale međunarodne finansijske institucije", navodi Goran Radosavljević.U kabinetu ministra finansija Srbije za Nova.rs ističu da je Srbija izašla na međunarodno finansijsko tržište odmah po izbijanju pandemije koronavirusa, u vreme kada mnoge države nisu bile spremne i nisu imale mogućnosti za takav potez."Reakcija je bila brza i efikasna i obezbeđen je veliki iznos novca kako bi spasila radna mesta, plate zaposlenih i privreda u celini. Prethodno je Republika Srbija stabilizovala javne finansije, javni dug je bio na niskom nivou i pod kontrolom, a nekoliko godina za redom u budžetu smo imali suficit. Sve to omogućilo je brzu i efikasnu reakciju", ističu za Nova.rs u Ministarstvu finansija..

Kako navode, stanje na tržištu u mesecu maju, dakle po izbijanju jedne od najvećih ekonomskih kriza u istoriji, nije bilo isto kao danas, pet meseci kasnije."Ipak, reakcija države i mogućnost da se obezbedi privredi likvidnost je bila neophodna kako bi se spasila domaća ekonomija. Upravo zbog te brze reakcije, u drugom kvaratalu ove godine imamo nezaposlenost na istorijski niskom nivou od 7,3 odsto, a dobru reakciju države pohvalili su kako Međunarodni monetarni fond, tako i rejting agencije", navode u kabinetu srpskog ministra finansija.Kako ističu, Srbija je pri emitovanju obveznica ostvarila premiju rizika za novu emisiju (NIP) od oko 30 baznih poena.

"To je na nivou premije koju su od izbijanja pandemije plaćale zemlje zone evra, a čak je ispod premije nekih od zemalja EU. Pogotovo je važno da je Srbija prva zemlja iz Evrope koja je uspela da ostvari takav uspeh.Tržište se od maja do danas značajno stabilizovalo, države su počele da se redovnije zadužuju, neizvesnost pada privrede, kao i podaci da je svet blizu dobijanja vakcina protiv koronavirusa sve bliže, dovelo je do pada prinosa i kamatnih stopa, tako da se Srbija danas veoma dobro kotira na svetskom tržištu", navode u ministarstvu.

Pomaže li Evropska unija

U Ministarstvu finansija podsećaju da je Grčka članica Evropske unije. Samim tim, navode, to znači da iza sebe ima Evropsku centralnu banku, koja joj je upravo pomagala i za vreme nekadašnjeg finansijskog kraha."Puna podrška Evropske Unije Grčkoj, kako u ekonomskom, tako i o u finansijskom smislu, značajan je faktor koji utiče na cenu zaduživanja. Grčke obveznice su 'eligible' tj. mogu se založiti kao sredstvo obezbeđenja ili biti predmet kupovine Evropske centralne banke, što smanjuje rizik investitora koji ulažu u ove hartije na minimum. Srbija, iako je na korak do investicionog rejtinga i na putu da postane članica EU, pripada drugoj vrsti tržišta, odnosno tzv. emerging market-u (tržište u razvoju)", zaključuju u Ministarstvu finansija Srbije.Goran Radosavljević, pak, smatra da činjenica da je Grčka članica EU i evrozone, i da se zadužuje u svojoj valuti, ne utiče u značajnoj meri na cenu."Vi emitujete obveznice u evrima, investitori kupuju u evrima. Za njih nema rizika, on postoji samo za državu. Za Grčku je bolje da se zadužuje u evrima jer to to njena valuta, za Srbiju bi naravno bilo bolje u dinarima, ali investitori su više zainteresovani za evro", ističe Radosavljević, dodajući da je rizik zaduživanja u evrima više na našoj strani, nego na strani ulagača u srpske obveznice.Radosavljević dodaje da ni Mađarska nije članica evrozone, pa se zadužila po jedan odsto odsto, poput još nekih država. "Mi smo se pre krize zaduživali takođe po 1,25 odsto" podsetio je Radosavljević.