Zašto je srpska obveznica duplo skuplja od hrvatske

O tome koliko su građani Hrvatske prošli bolje u igri "obveznica na obveznicu" sa Srbijom najbolje govori iznos koji će godišnje morati da se plaća iz budžeta za kamatu na zaduženje od dve milijarde evra.Obe zemlje pozajmile su na međunarodnom tržištu istu sumu - dve milijarde evra - ali sa različitim rokom otplate, a Hrvatska je, pri tome, dobila i duplo nižu kamatu.Prema računu profesora Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Gorana Radosavljevića za Nova.rs, građani Hrvatske će do 2031. svake godine plaćati 32,8 miliona evra na ime kamate, odnosno "prinosa na obveznicu".Građani Srbije, sa druge strane, u narednih sedam godina moraju da izdvoje blizu 68 miliona evra za kamatu, i još da isplate ceo dug četiri godine pre Hrvatske.

Taktička greška

Radosavljević, kao i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, slažu se da je skupa razlika u ceni zaduživanja nastala pošto je Srbija napravila "taktičku grešku" kada je reč o vremenu izlaska pred investitore sa svojom obveznicom.Podsetimo, Srbija je obveznicu ponudila 11. maja, samo nekoliko dana pošto je u zemlji ukinuto vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa."Emitovati obveznicu u trenutku kada čitav svet još ne zna šta se dešava, koliki će biti globalni privredni pad, dok je u drugim zemljama još na snazi vanredno stanje, kada se ne zna da li će biti drugog talasa korone? To smo uradili mi, a Hrvatska je sačekala i ponudila svoju hartiju od vrednosti 10. juna, kada je uspostavljena kakva - takva izvesnost na svetskom tržištu", objašnjava Radosavljević.Milojko Arsić ocenjuje da je žurba u Srbiji nastala zbog pripreme za izbore."Dosta smo žurili sa emitovanjem kako bi se što veći deo mera podrške iz budžeta realizovao pre izbora, pa nije bilo vremena za čekanje", kaže Arsić za Nova.rs

Kome investitori više veruju?

Milojko Arsić naglašava da su, trenutno, makroekonomski trendovi u Hrvatskoj lošiji nego u Srbiji."Javni dug Hrvatske dostigao je 90 odsto BDP, upravo rasta zaduživanja i očekivanog velikog pada privrede zbog loše turističke sezone. Javni dug Srbije, opet, izaćiće na oko 60 odsto BDP do kraja godine, možda malo više ako se dodatno zadužimo za nove mere podrške, koje se najavljuju za drugi deo godine. Imajući to u vidu, mislim da su investitori ovoga puta imali više poverenja u Hrvatsku kao članicu Evropske unije, i da je to presudilo pri ovoj rundi zaduživanja.", ocenjuje profesor Arsić.Njegov kolega Radosavljević se slaže da je "efekat EU" odigrao ulogu kod investitora, ali podseća da Hrvatska svejedno ima samo za stepen bolji kreditni rejting od Srbije, i da to sigurno nije presudilo kada su investitori donosili odluku o kupovini obveznice."Naš tajming je bio izuzetno pogrešan, i sada plaćamo koliko plaćamo. Mogli smo da biramo, ali smo pogrešno izabrali", ocenjuje Radosavljević.On podseća da Srbija nije morala da izlazi na tržište sa svojom obveznicom, već da novac za mere podrške privredi zbog štete od koronavirusa zatraži od međunarodnih finansijskih institucija, ali da su domaći zvaničnici odlučili da takvu ponudu ne prihvate.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram