Najava predsednika Rusije Vladimira Putina da će „neprijateljskim zemljama“ naplaćivati gas u rubljama izazvala je brojne reakcije – i političke, ali i tržišne.
Ruska rublja dobila je 10 odsto na vrednosti u jednom danu i skočila do 95,9 rublji za jedan dolar. U odnosu na 8. mart kada je rublja bila najslabija, 139 rublji za dolar, juče je bila jača za čak 45 odsto i vredela 95,9 rublji za jedan dolar. To je za oko 18 odsto slabije od kursa pre početka invazije na Ukrajinu.
Reagovalo je i tržište prirodnog gasa pa je nakon Putinovog govora cena preskočila 1.300 evra za 1.000 kubika.
Međutim, kako će Rusija realizovati nameru da, pre svega zemlje EU plaćaju za gas u rubljama, a i kako će evropske zemlje odgovoriti na to je neizvesno, posebno zato što je EU uvela zabranu transakcija sa Ruskom centralnom bankom, a kupovina rublji bi to prekršila.
Kako objašnjava ekonomista Slaviša Tasić ako gas naplati u evrima, Gazprom dobije evre i onda ih u Rusiji, kroz svoju poslovnu banku, zameni za rublje. „Poslovna banka može devize prodati centralnoj banci, tako da na kraju lanca Centralna banka Rusije završi sa evrima, a Gazprom sa rubljama.
Ako gas naplati u rubljama, onda Gazprom dobije rublje, ali evropske države moraju preko svojih banaka da kupe rublje da ih uplate Gazpromu. Umesto da Gazprom menja evro za rublju kod neke ruske banke, evropske banke će morati da prethodno zamene evro za rublju. I to će morati da rade uz pomoć neke ruske banke“, objašnjava on u svom autorskom tekstu na Substack blogu.
Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj školi, opisuje ovo kao „zanimljiv potez kojim je Rusija iz defanzive poremetila dinamiku“.
„Može se ispostaviti da je ovo kratkoročno i da će Rusija odustati od toga, ali može biti i dugoročno dobar potez. Na kratak rok umesto Rusija da vapi za devizama, želi da natera svet da kupuje rublje. Ovim se utiče na kurs rublje, a to ima i politički efekat“, analizira Vučković za Danas.
Dugoročno, ovo bi mogao biti početak procesa u kom će se rublja više ubacivati u međunarodni finansijski sistem čime bi se smanjila zavisnost od dolara i evra.
„Ovim se prebacuje lopta u dvorište Evrope, da sankcije mogu da pogode obe strane i da se kao opcija pojavi razgovor i ublažavanje sankcija“, napominje Vučković.
Ceo tekst čitajte na Danas.rs.
Bonus video: Stambeni blok u Kijevu u ruševinama, evakuacija civila
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: