Da li energetski problemi i ekonomski razlozi odlažu Vučićevu odluku o izborima

S druge strane, sam datum izbora i njihovi rezultati takođe mogu imati poseban uticaj na ekonomiju. Ono što se može očekivati jeste da će datum izbora imati kratkoročne efekte na domaću ekonomiju, dok njihovi rezultati mogu dugoročno odrediti pravac kretanja ekonomije Srbije, piše Vasko Kelić, istraživač i saradnik Instituta društvenih nauka za portal Savremena politika.

Energetski problemi kao odrednica i datuma i potencijalnih rezultata izbora

Kao glavni ekonomski problemi sa kojima se Srbija trenutno suočava istakli su se oni koji potiču iz energetskog sektora. Pre svega, reč je o velikom rastu cena nafte usled ratnih dešavanja u Iranu. Tako je pre oko nedelju dana došlo do rasta cena sirove nafte tipa Brent na čak oko 125 dolara po barelu, što predstavlja najviši iznos od početka rata. Iako je u proteklih nekoliko dana došlo do smanjenja cena na nešto više od 100 dolara po barelu, i dalje postoji određeni rizik da će cene nafte dosegnuti istorijski visoke nivoe od preko 150 dolara po barelu. Ako bi se tako visok nivo cena zadržao u relativno dužem periodu, Srbiji bi, kao i većem broju zemalja sveta, pretio scenario recesije.

Ako je glavni cilj vlasti da na izborima ostvari što bolji rezultat, onda će i odluka o datumu izbora zavisiti od procene kada su uslovi za vlast najpovoljniji. Drugim rečima, vlast će najverovatnije birati trenutak u kome procenjuje da može da ostvari najbolji rezultat.

Recesija se, međutim, ne bi dogodila odmah. Čak i ako bi se cene nafte zadržale na veoma visokom nivou, bilo bi potrebno nekoliko meseci da se njene posledice po ekonomski rast ozbiljnije osete. To bi predstavljalo razlog protiv raspisivanja izbora krajem godine, ili potencijalni uzrok slabijeg rezultata koalicije oko Srpske napredne stranke (SNS) ako izbori ipak budu tada raspisani.

Ipak, pretnja recesijom za sada se čini kao prilično udaljena mogućnost u odnosu na već prisutne probleme koje izazivaju visoke cene nafte. Slična je situacija i sa očekivanim rastom opšte inflacije krajem godine. Veći problem za vlast u kratkom roku mogle bi biti visoke cene goriva i pritisak na budžet. Ako bi se visoke cene nafte zadržale i narednih nedelja, državi bi bilo sve teže da ograničava rast cena goriva.

Ako bi se premašila cifra od 150 dolara, a posebno ako bi se stiglo do 200 dolara po barelu, bilo bi teško isključivo fiskalnim merama ograničiti rast cena goriva. To bi značilo primetna poskupljenja za obične ljude, ujedno i birače SNS-a, što bi bilo izuzetno nepopularno pitanje pred neizvesne izbore. Ovaj rizik može biti prisutan tokom cele godine, ali je za očekivati da će postajati sve manje verovatan kako vreme bude prolazilo bez dostizanja kritično visokih nivoa cena.

Takođe, kao što je mnogima poznato, Vlada Republike Srbije već je posegnula za merom smanjenja akciza na naftne derivate od 25 odsto kako bi ublažila cenovne pritiske na gorivo. To je dodatno smanjilo prihode budžeta i doprinelo visokom deficitu u prvom kvartalu godine. Taj deficit je, međutim, u velikoj meri uzrokovan visokim izdacima za vojne avione „rafal“, ali i ulaganjima neophodnim za realizaciju projekata kao što su EXPO i različiti saobraćajni infrastrukturni projekti.

Pošto su ovi izdaci politički važni za vlast, dodatni trošak organizovanja izbora može biti još jedan razlog za odlaganje izbora. Drugim rečima, ako budžet već finansira velike projekte i druge politički važne izdatke, vlast može proceniti da joj u ovom trenutku ne odgovara i dodatni trošak izbora.

Za sada nejasan ishod pregovora o preuzimanju NIS-a od strane MOL-a takođe utiče na neizvesnost za vlast. Rok za zaključenje dogovora između Gasproma i MOL-a je 22. maj i postoji velika šansa da stvar neće biti rešena do tada. U takvim okolnostima postoji ozbiljan rizik da bi usred predizborne kampanje za vlast mogle da stupe na snagu američke sankcije NIS-u. Za vlast bi bilo politički nepovoljno da kampanju započne u trenutku kada je NIS pod sankcijama.

U kontekstu postojećih potresa i ograničenja snabdevanja na tržištu naftnih derivata usled rata u Iranu, prekid dotoka nafte za NIS mogao bi ozbiljno da ugrozi tržište goriva u Srbiji, što bi svakako bila nepovoljna okolnost za predizbornu kampanju vlasti. U slučaju da ipak dođe do ključnog dogovora do predviđenog datuma, ovaj razlog može izgubiti na značaju kada je reč o raspisivanju izbora na leto. Ipak, sve dok se problem NIS-a ne reši, on može predstavljati faktor daljeg odlaganja izbora.

Zbog svega navedenog, ekonomski razlozi trenutno više idu u prilog odlaganju izbora za kraj godine ili za kasniji period. Naravno, to ne znači da će u konačnoj odluci ekonomski razlozi nužno prevagnuti. Moguće je da faktori poput očekivane učestalosti godišnjih odmora u julu budu dovoljno snažni da motivišu vlast da prenebregne ekonomske neizvesnosti i uprkos njima raspiše skorije izbore.

Kratkoročno stimulisanje potrošnje, dugoročno definisanje nivoa razvoja

Iako ekonomski problemi izazvani dešavanjima u sektoru energetike mogu imati ključan uticaj i na datum i na rezultat nadolazećih izbora, sam datum i sam rezultat izbora očekivano će imati različite efekte na ekonomiju. Kada govorimo o datumu izbora, period same predizborne kampanje i period neposredno pre nje predstavljaju vreme u kome se može očekivati povećanje različitih javnih transfera, počevši od penzija pa sve do različitih vrsta socijalnih davanja.

Pored formalnih davanja, u Srbiji se pred izbore često pojavljuju i neformalni i često protivzakoniti oblici pomoći građanima, uključujući davanja u naturi, koja se mogu posmatrati i kao oblik kupovine glasova.

Ovakvi izdaci mogu imati kratkoročno stimulativni efekat na potrošnju domaćinstava, čime se utiče i na povećanje BDP-a. S druge strane, ista izdvajanja mogu predstavljati preusmeravanje resursa sa društveno isplativijih projekata u dužem roku. Kada će se taj efekat videti zavisi od toga kada će izbori biti raspisani. Ako budu zakazani za jul, povećanje potrošnje moći će da se registruje već u trećem kvartalu ove godine. U slučaju kasnijeg održavanja izbora, kasniće i očekivana kratkoročna stimulacija BDP-a.

Za razliku od datuma izbora, sami rezultati izbora mogu imati dugoročne posledice po nivo razvoja ekonomije Srbije. Vladavinu Srpske napredne stranke karakteriše relativno stabilan makroekonomski okvir, koji je u prethodnom periodu bio podržavajući za rast domaće ekonomije. Ipak, slabljenje institucija i vladavine prava već duže vreme predstavlja ozbiljnu prepreku bržem ekonomskom rastu Srbije.

Insistiranje studentskog pokreta upravo na poštovanju zakona i funkcionisanju institucija ukazuje na to da bi promena vlasti na izborima mogla da vodi ka otklanjanju ovih ključnih prepreka ekonomskom razvoju Srbije. Iako se može očekivati poboljšanje u tim oblastima ukoliko bi došlo do promene vlasti, postoji veliki rizik da ni tada promene neće odmah biti dovoljno fundamentalne kako bi brzo stvorile uslove za kvalitativno drugačiji razvojni model.

Još jedan važan faktor ekonomskog razvoja jeste veća otvorenost ekonomije. Ona bi mogla biti pojačana bržim i efektivnijim evropskim integracijama. Imajući u vidu manjak rezultata aktuelne vlasti po tom pitanju, ali i neodređenost studentskog pokreta u vezi sa ovim pitanjima, deluje da bi za ekonomski napredak po ovom osnovu od ključne važnosti bilo da, na osnovu rezultata izbora, odlučujuću ulogu u narednoj vlasti imaju i određene proevropske stranke. Naravno, usled brojnih unutrašnjih i spoljašnjih ograničenja ni u tom slučaju ne bi trebalo očekivati potpuni preokret u kratkom roku.

Sve u svemu, pitanje uticaja potencijalnih rezultata izbora na ekonomiju Srbije, posebno u dugom roku, izuzetno je složena tema koja zahteva posebne i detaljnije analize u budućnosti.