Šta će se graditi na mestu BIP-a: Novi stambeni i komercijalni objekti kraj Mostarske petlje

Prostor koji trenutno zauzimaju fabričke hale BIP-a i Ortopedsko preduzeće Rudom, kako prenosi N1, ustupiće, po svemu sudeći, mesto tzv. mešovitim gradskim centrima u zoni više spratnosti.

Planirani maksimalni indeks zauzetosti parcele je 60 odsto, a maksimalna visina venca objekta 32 metra, s tim što će tokom izrade nacrta PDR-a biti ispitani limiti lokacije po pitanju visinske regulacije kroz izradu Analize i potvrdu ispunjenosti kriterijuma za izgradnju visokih objekata.

Analizom će se, kako se navodi, istražiti mogućnosti i uslovljenosti za izgradnju stambeno poslovnih objekata viših od 32 metra.

Na prostoru koji je predmet Palana će se, kako se navodi u elaboratu koji je stavljen na javni uvid, biti izgrađeno 270.000 kvadrata za stanovanje i poslovanje, odnosno 3.375 stanova u kojima će živeti 8.450 stanovnika. Komercijalni sadržaji prostiraće se na 80.000 kvadrata sa 2.030 zaposlenih.

Komercijalni sadržaji iznad koloseka

U elaborati se navodi i da se u skladu sa Planom generalne regulacije (PGR) Beograda, na platou iznad ulazno – izlaznih koloseka železničke stanice „Beograd Centar – Prokop“ planira zona komercijalnih sadržaja u funkciji železničkog čvora i neposrednog okruženja.

Reč je o, kako se navodi, zoni komercijalnih sadržaja u zoni srednje spratnosti, u kojoj je planiran maksimalni indeks zauzetosti parcele od 70 odsto, i maksimalna visina venca objekta od 19 metara.

Takođe, zona komercijalnih sadržaja planirana je u bloku 3, gde se nalazi vila Đorđa Vajferta koja se zadržava u postojećem stanju. U nacrtu Plana biće definisana pravila za dalje intervencije na objektu u cilju očuvanja i unapređenja kulturnog nasleđa, navodi se u elaboratu.

Pasarela, transferzala i petlja „Žaba“

Ovim Planom i važećim urbanističkim planovima u okruženju planirani su delovi primarne i sekundarne ulične mreže kojom se, kako se navodi, poboljšava pristup i funkcionisanje saobraćaja na predmetnom području.

Bulevar Vojvode Putnika i Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića planirani su u rangu saobraćajnica prvog reda.

Kao jedna od veoma značajnih saobraćajnica koja treba da poveže Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića i Bulevar Oslobođenja planirana je „Transferzala“ – saobraćajnica u rangu ulice prvog reda, čime bi značajno bila poboljšana saobraćajna dostupnost područja u granici obuhvata ovog Plana, ističe se u elaboratu.

PDR-om je planirana rekonstrukcija petlje „Žaba“ kao i delova saobraćajne mreže na Maleškom brdu.

Pomenutim planom planirana je izgradnja velikog kružnog toka kao i rekonstrukcija ulice Prokupačke. Pomenutim rešenjem planiran je direktan pristup u kompleks BIP-a sa kružnog toka, dok bi se planiranom saobraćajnicom Ulica 93, povezale dve značajne gradske saobraćajnice Bulevar Vojvode Putnika i preko petlje „Žaba“ državni put I M reda M11 (moto-put kroz Beograd, prim. N1).

Planiran je, kako se dodaje, razvoj autobuskog i trolejbuskog podsistema javnog transporta putnika, ali će u skladu sa planovima razvoja šinskih sistema u Beogradu značajno mesto zauzimati i gradsko – prigradska železnica, odnosno sistem BG voza.

Razvoj pešačkog i biciklističkog saobraćaja u okviru granice Plana biće predmet daljeg planskog sagledavanja u odnosu na planirane sadržaje i objekte. Kao jedan od predloga za bolju pešačku dostupnost prostora u obuhvatu Plana, uključujući i Železničku stanicu „Beograd Centar – Prokop“, planirana je pešačko-biciklistička pasarela preko moto-puta koja bi povezivala ulicu Kneza Miloša i prostor u obuhvatu granice predmetnog Plana.

Solarević: Privatni interes stavljen iznad javnog

Odbornica Zeleno-levog fronta i aktivistkinja udruženja „Naša mesna zajednica“, Sanja Solarević, ocenila je da će, ukoliko se ovaj plan realizuje, javni interes još jednom biti podređen privatnom.

Ona je na društvenoj mreži X ukazala da se planom za prostor BIP-a predviđa iseljenje Ortopedskog zavoda Rudo.

„Ranije je u okviru kompleksa Rudo postojao kao zaseban objekat stacionar za osobe sa invaliditetom u kome su boravili pacijenti mahom iz unutrašnjosti dok su bili na rehabilitaciji i išli na terapiju u odvojenu zgradu Specijalne bolnice. Ukoliko se ovaj novi plan usvoji ceo kompleks Ortopedskog zavoda Rudo će biti pretvoren u stambeno-poslovni kompleks pa će pacijenti biti uskraćeni za ovu vrstu zdravstvene nege“, upozorila je Solarević.

Istakla je i da se na granici kompleksa ortopedskog zavoda Rudo nalazi klizište, a da je uprkos tome odlučeno da se ne radi strateška procena uticaja na životnu sredinu.

Investitor i finansijer izrade plana detaljne regulacije je firma Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića 2 doo čiji je jedini vlasnik firma SSDT 018 ALPHA doo koja se bavi kupovinom i prodajom vlastitih nekretnina, podseća Solarević.

Parcela na kojoj se nalazi kompleks BIP-a površine 2,8 hektara je u javnoj svojini Republike Srbije dok firma Beogradska industrija piva,slada i bezalkoholnih pića 2 doo ima pravo korišćenja na parceli.

„Međutim, pravo korišćenja može da se pretvori u pravo svojine kao što je to bio slučaj sa parcelom na kojoj se nalazi Ortopedski zavod Rudo“, podsetiča je Solarević navodeći da je danas jedini akcinar Ruda firma Link Care doo koja se bavi konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem.