Srpski malinari kažu da su se "ukrcali na Titanik": Spasavaj se ko može od bezobrazno niskih otkupnih cena

“Ovde smo ispali kolateralna šteta u celokupnom sistemu malinarstva gde smo juče čuli od velikih izvoznika da oni planiraju da promene svoju delatnost", kaže Joković.Božo Joković, direktor Zemljoradničke zadruge "Naši voćari" izjavio je gostujući u Dnevniku RTS-a da su juče bili na sastanku u Vladi Srbije i da su imali, kako je rekao, “jednu šarenoliku izjavu i šarenolike cene, gde smo došli do situacije da imamo od 130 dinara do 240 dinara“.Šarene cene maline, proizvođači tvrde da su u Titaniku i traže spas“Taj veliki raspon svega toga ne čini tržište konkurentnim, to su hladnjačari, veliki izvoznici izjavili, sa druge strane, proizvođačke grupacije, udruženja su izjavila da će pozvati proizvođače da prekinu berbu, da nema više svrhe brati malinu na ovako niskim cenama, što je pogubno za celokupnu populaciju“, naveo je Joković.Ali, dodaje, udruženje "Naši voćari", koje okuplja male zadruge i velike proizvođače maline i hladnjače, ima zakazan sastanak 10. jula u Beogradu u Agroklubu, gde hoće da naprave "zaokret u svemu i da pokušamo još jednom da se spasimo“.“Ovde smo ispali kolateralna šteta u celokupnom sistemu malinarstva gde smo juče čuli od velikih izvoznika da oni planiraju da promene svoju delatnost. Moja izjava je bila da smo se ukrcali 2000-tih u Titanik, koji se slupao, sad je pitanje spasavaj se ko može“, istakao je Joković.Ističe da moraju da vide u čemu je problem, ako na svetskom tržištu ne mogu da se izbore sa najkvalitetnijom malinom.

"Problem menadžmenta"Navodi da imamo jedan od najboljih kvaliteta maline u svetu, ali da u Srbiji postoji problem menadžmenta.“Znači, moramo pod hitno da radimo na tome i jedina vrata na koja moramo da kucamo su institucije, da pokušamo da dođemo do tih fondova, da dođemo do tih kreditnih linija, da napravimo finalizaciju proizvoda sa jednim velikim stepenom iskorišćenja tog proizvoda i sa jednim premijum proizvodom koji će biti konkurentan na svetskom tržištu. Svetsko tržište traži to, mi smo baza sirovine bili godinama gde smo se zakucali u toj celoj priči. Jednostavno, sve su nam uvek drugi krivi. Nije nama niko drugi kriv, sami smo krivi“, kazao je Joković.Prema njegovim rečima, 72 hiljade tona izvezeno na preseku jun 2022-2023, a 5,5 hiljada tona uvezeno maline, baš toliko koliko imaju male hladnjače na lageru.“Po veoma velikim cenama je uvezena u odnosu na ono što je nama nuđeno u prodaji, mi nismo prodali. Kolateralna šteta su naši proizvođači koji su okupljeni bili decenijama oko nas gde smo gradili nešto što se sve srušilo kao kula od karata. U ponedeljak ćemo izaći u javnost sa svim činjenicama i jednostavno strategijom kako nastaviti ovaj put dalje. Jednostavno, nekome kome se ne sviđa malinarstvo ne mora da bude, ali mi smo zavisnici i mi živimo od ovoga. Naši dedovi i očevi su bili u tome, mi smo tu i ostavili smo našu decu da žive od toga. Nema niko pravo to u ovoj zemlji da uruši“, kaže Joković."Nemamo drugi pravac"Smatra da je ministarka poljoprivrede “po prvi put iznela neke stvari u oprečnom mišljenju i razgovoru sa izvoznicima da nisu te aktualne cene koje se propagiraju i koje se sprovode po sistemu, da je to jednostavno bud zašto rasprodato“.Navodi da je sada još gore stanje u odnosu na tržištu u malinarstvu.“Hoćemo da zamolimo naše proizvođače koji su predali malinu, gde je malina na lageru, gde je sve predato, svi papiri su predati, sve je urađeno u toku kreditnog odlučivanja, da se strpimo malo da bismo se naplatili, a onda da vidimo kuda nam je dalje. Jednostavno mi nemamo drugi pravac života i razvoja u ovom kraju, jedino da uradimo jednu kolektivnu seobu iz ovog kraja. Mislim da to ničemu ne vodi, nadamo se i računamo na državu koja će stupiti s nama u kontakt i napraviti jedan partnerski odnos gde hoćemo da napravimo jedan model kao sve razvijene zemlje u svetu, da ne bude pojedinačnih interesa već da bude široka lepeza interesa“, zaključio je Joković.