Da je dozvoljeni minus skupa igračka pokazuju i najnoviji podaci koji govore da gotovo 250.000 ljudi u našoj zemlji kasni sa plaćanjem duga po osnovi minusa. Ovo je pozajmica koju banke svojim klijentima odobravaju na osnovu redovnih mesečnih primanja.
Dozvoljeni minus najčešće uzima do iznosa cele plate. Iako građanima ova vrsta pozajmice može da deluje kao dobra opcija u slučaju nužde, na primer ukoliko im kasni plata, a postoje troškovi koji moraju da se podmire, treba imati na umu da je ovo najskuplji vid zaduživanja, sa najvećom kamatom.
Kako je za Novu ranije objansio profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, građanima često dozvoljeni minus deluje primamljivo jer ga je lako dobiti. Procedura je jednostavna – bez gomile papirologije i kreditnog aranžmana korisnik dobija mogućnost da koristi novac koji zapravo nema. Dozvoljeni minus koji je odobren ne sme da bude prekoračen.
„To je ‘vruć novac’, lako i brzo dosupan, ali isto tako i najskuplji, sa kamatama višim od bilo kog kredita“, kaže Grubišić.
Iznos pozajmice zavisi od proseka primanja korisnika, koji banka računa za poslednja tri meseca ili šest meseci, ali odobreni minus može da bude i veći. Kamata se računa na osnovu iznosa koji klijent koristi, i to na broj dana koji provede u dozvoljenom minusu.
Kako ističe Grubišić, ukoliko banka klijentu odobri dozvoljeni minus u iznosu od 100.000 dinara, a korisnik odmah iskoristi polovinu, odnosno 50.000 dinara, kamatu će plaćati samo na taj, „potrošeni“ iznos.
PROČITAJTE JOŠ
To, ipak, ne znači da treba „brzati“, s obzirom na to da su kamate u svakom slučaju visoke.
Iako one variraju od banke do banke, prosečan godišnji iznos je 30 odsto. To znači da, ukoliko početkom godine klijent iskoristi ceo iznos dozvoljenog minusa od, primera radi, 50.000 dinara, uz prosečnu godišnju kamatnu stopu koja iznosi 30 odsto, banci će, samo za kamatu, isplatiti 15.000 dinara.
Korisnik, međutim, ne treba da zaboravi da dozvoljeni minus nije „poklon“, te da će, i pored otplaćene kamate, i dalje dugovati iznos koji je iskoristio. NBS opominje korisnike da je jedini način da izbegnu plaćanje velikih suma novca, da redovno umanjuju dug, odnosno ne koriste svakog meseca maksimalni iznos dozvoljenog minusa, već manje, s obzirom na to da će onda i kamata koja se obračunava biti manja.
Dakle, već u trenutku uzimanja ovog oblika pozajmice, korisnik treba da počne da razmišlja i o otplati, jer posle roka na koji je dozvoljeni minus odobren, stanje na računu mora da bude u plusu, ukoliko želi da ponovo postane korisnik ove usluge.
Jedna od najvećih „zamki“ kod dozvoljenog minusa je zapravo njegovo nesavesno korišćenje. Naime, korisnik koji prekorači maksimalni iznos, „ulazi“ u nedozvoljeni minus, vrstu pozajmice za najvišim kamatama.
Razlog za visoke kamate leži u tome što za banke davanje ovakve pozajmice nosi veliki rizik, prvenstveno jer se brzo odobrava, a jedina garancija da će klijent vratiti dug jesu njegova primanja, bez kojih može da ostane.
BONUS VIDEO: Beži kao Srbin od kredita – šta je razlog tome Dušan Uzelac
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare