Šoškić: Gde je bolje dati pare, za nacionalni stadion ili filter za otrovni EPS

Biznis 03. jan. 202217:22 > 18:03
Podeli:
Dejan Šoškić. Foto: Vesna Lalić

Bivši guverner Narodne banke i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu prof. dr Dejan Šoškić govorio je za Nova.rs o tome kakva će biti ekonomska situacija u Srbiji u 2022. godini, kao i tome koliku inflaciju možemo da očekujemo u narednoj godini.

 Kakve nas projekcije očekuju kada je inflacija u pitanju tokom 2022. godine?

Kraj ove godine će se verovatno dočekati sa inflacijom preko osam posto. Sledeća godina će po pitanju inflacije biti krajnje neizvesna. Zvanična očekivanja NBS da je postojeća inflacija samo prolazna i da će se naredne godine i bez značajnijih mera monetarne politike inflacija vratiti u ciljane okvire, mislim da je nerealna, pa i naivna. Naime, NBS je u Srbiji prošle godine pogrešno i nepotrebno ulazila u monetarnu ekspanziju na način koji umnogome podseća na nestabilne 90-te. Naime, novac je kreiran (štampan) na način da su kupovane obveznice kompanija bez jasnog kriterijuma i bez realne procene njihove vrednosti. To je otvorilo kanal da monetarna ekspanzija tj. štampanje novca može da nađe svoj put, u krajnjoj instanci, do privatnih kompanija i izabranih pojedinaca, što je principijelno pogrešno, jer cenu takvih postupaka, po pravilu, plaćaju svi građani kroz inflaciju. Uz to, država kontinuirano, verovatno do izbora, dodatno „dotira“ građane i to direktno utiče na rast tražnje i potencijalno inflacije. Dakle, inflacija u Srbiji nije samo inflacija ponude i strukturna inflacija kako tvrdi NBS, već je ona jednim delom i inflacija tražnje.

Otuda je restriktivna reakcija NBS, po mom dubokom uverenju, već trebalo da se desi, posebno imajući u vidu da od donošenja mera centralne banke do njenih efekata nekada može da protekne i nekoliko kvartala. Nažalost, pogrešnom monetarnom politikom iz prethodnog perioda, neke „lekove“ za sadašnje inflatorne pritiske iz inostranstva smo nesmotreno „potrošili“. Naime, time što smo nepotrebno (ali verovatno politički popularno) dozvolili prethodnih godina da dinar i nominalno i realno dobije na vrednosti u odnosu na evro, uzalud smo „potrošili“ kratkoročni „amortizer“ za inflatorne šokove koji dolaze iz inostranstva. Tako ispada da, ako se osvrnemo na poslednju dekadu, da smo nepotrebno kasnili u relaksaciji monetarne politike od 2014 godine, što nas je tada godinama koštalo niže ekonomske aktivnosti od moguće, da smo nepotrebno dozvolili jačanje dinara kada od toga nismo imali nikakve koristi (već samo štete za izvoznike), a sada može biti da opet kasnimo u restriktivnoj reakciji, što nas može koštati više inflacije od moguće u budućnosti. Naknadna, tj. zakasnela restriktivnosti monetarne politike, po pravilu, nepotrebno košta privredu i građane mnogo više. Ukratko, sa dosada vođenom monetarnom politikom, ne verujem da će se inflacija brzo vratiti na nivo inflacionog cilja.

Kakva će nam biti kupovna moć i standard u narednoj godini - hoćemo li kupovati više, hoćemo li živeti bolje ili će biti obrnuto?

Nažalost, inflacija „jede“ nominalni rast plata i drugih prihoda, tako da životni standard može i da pada iako prihodi nominalno rastu. Mislim da su građani to mogli da osete i ove godine.

Šta bi po vašem viženju trebalo da budu finansijski i budžetski prioriteti za narednu godinu - kako bi trebalo rasporediti sredstva?

Novac poreskih obveznika treba uvek trošiti na način da društvo u celini na srednji i dugi rok ima najviše koristi, tj. u kvalitet života i konkurentnost naše privrede. Umesto u nacionalne stadione, „predizborne poklone biračima“, subvencije stranim investitorima, monumentalne spomenike, finansiranje šteta nastalih nestručnim partijskim vođenjem javnog sektora i regionalnu trku u naoružanju, državni novac treba pre da mnogo više ide u obrazovanje, nauku, zdravstvo, kulturu i u ekološke projekte. Da li nam više znače skaradne gondole, svetleće muzičke fontane i nacionalni stadioni, ili filteri za glavne zagađivače vazduha i sistemi za preradu otpadnih voda u zemlji? Dakle, državni novac treba trošiti na stvari od kojih direktno zavisi kvalitet života najvećeg broja građana i naša dugoročna konkurentnost na svetskom tržištu.

Dejan Šoškić. Foto: Vesna Lalić

Bliže nam se izbori, koliko će to uticati na određivanje finansijskih i budžetskih prioriteta i koliko će nas to ekonomski koštati?

Nažalost, vidimo da mi, iako smo jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, po pravilu, uvek nalazimo para da trošimo na kreiranje kratkoročne iluzije o boljitku građana. To vidimo da se dešava čitave ove godine i najave postoje da će se takva praksa nastaviti sve do izbora. To naravno košta sve nas kao poreske obveznike jer je državni budžet naše vlasništvo i svako nepotrebno davanje radi „kupovine“ naklonosti birača uskraćuje finansiranje realno potrebnih izdataka države ili utiče na rast javnog duga. Principijelno je neprihvatljivo da se našim parama finansira jednostran uticaj na glasače i favorizovanje bilo koje partije ili koalicije.

Mnogi građani u Srbii imaju kredite kod banaka i to je najčeđće jedini način da obave neke poslove koje njihova plata ne može da pokrije - čemu da se nadaju hoće li rasti kamate i na šta treba da obrate pažnju ako se odlučuju na takvu vrstu pozajmice od banaka?

Inflacija i u svetu raste. Prirodno bi bilo da očekujemo i rast kamatnih stopa koje određuju centralne banke, a to onda utiče i na nivo repernih kamatnih stopa koje se zaračunavaju i na kredite u našoj zemlji, kao što je EURIBOR. Ukratko, građani treba da budu pažljivi kada uzimaju kredite sa kamatnom stopom vezanom za EURIBOR, posebno duže ročnosti, jer postoji mogućnosti da EURIBOR znatno poraste u narednom periodu.

Bonus video: Nikezić - Inflacija u Srbiji pojede jedno letovanje

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar