Krzna leoparda, šape aligatora, preparirane vučje glave, egzotični afrodizjački napici sa zmijama i škorpijama, samo su deo "plena" koji srpski carinici otkrivaju u neprijavljenom prtljagu putnika.

Veliki deo pronađenih životinja spada u zaštićene vrste, a nelegalna trgovina njima odavno je postala izuzetno unosan biznis na svetskom nivou.

Prema navodima Interpola, vrednost nelegalne trgovine zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama na međunarodnom nivou kreće se do čak 20 milijardi dolara godišnje. Precizni podaci za Srbiju – ne postoje.

Nadležni u Srbiji, kako tvrde u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, nemaju na osnovu čega da izvrše ovaj vid analize i procene, pošto to ne može da se učini na osnovu slučajeva otkrivenih pokušaja krijumčarenja i ilegalne trgovine divljim vrstama.

„Ovi podaci daju vrlo mali, ograničen uvid u celokupnu razmeru ovih ilegalnih aktivnosti“, objašnjavaju za Nova.rs  u resornom ministarstvu.

Kako navode, za ovakve stvari mora da postoji mnogo razvijeniji sistem praćenja, kako u MUP-u, tako i u drugim organima relevantnim za suzbijanje krijumčarenja i ilegalne trgovine divljim vrstama poput Uprave carina, tužilaštvu i sudstvu.

„Ipak, činjenice i operativni podaci ukazuju na to da je ova ilegalna aktivnost sigurno široko rasprostranjena, kako u Srbiji, tako i u regionu“, naglašavaju u ministarstvu.

Šta se sve krijumčari

Naša zemlja se uglavnom svetskim krijumčarima nalazi na maršruti ka krajnjim odredištima – najčešće SAD, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Turskoj, Ujedinjenim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Kini, Rusiji i Japanu.

Egzotične ptice i gmizavci, ali neretko i pojedine vrste sisara poput manjih primata, često se krijumčare preko poznate Balkanske rute, na šta ukazuju i rezultati zaplena kako na granici, tako i unutar teritorije Srbije i drugih susednih država.

„Što je neka vrsta ređa i ugroženija, njena vrednost na crnom tržištu je veća“, kažu u Upravi carina za Nova.rs , navodeći da imaju dobre rezultate u otkrivanju i suzbijanju nelegalne trgovine i u ovoj oblasti.

Podaci Carine pokazuju da se najčešće krijumčare žive ptice i gmizavci, ali i preparirane životinje, kao i njihovi derivati.

„Poslednji zanimljiv slučaj desio se tokom novogodišnjih praznika na prelazu Kaluđerovo, kada je zaplenjena koža zaštićene vrste vuka ‘Canis lupus’, koju je ka svojoj zemlji, u koferu među ličnim prtljagom, pokušao da prokrijumčari rumunski državljanin“, navode u Upravi carina.

Takvih primera je mnogo, a verovatno jedan od zanimljivijih slučajeva desio se krajem maja pretprošle godine, kada su carinici tokom kontrole poštanskih pošiljaka u jednoj od njih zatekli prepariranu glavu i šapu zaštićene vrste američkog aligatora, umesto dva prijavljena ručna časovnika. Pošiljka je u Beograd stigla iz Amerike za primaoca u Aranđelovcu. Preparirani eksponati predati su Republičkoj inspekciji Ministarstva zaštite životne sredine.

Vuk u koferu

Zanimljiv je i primer kada su carinici na aerodromu “Nikola Tesla” otkrili i dva krzna afričkog leoparda, čija je vrednost procenjena na 5.000 evra. Nosio ih je u prtljagu državljanin Crne Gore koji je doputovao iz Nigerije preko Frankfurta u Beograd.

„Pre nekoliko godina u koferu našeg državljanina koji je doputovao iz Moskve pronađena je preparirana glava zaštićene vrste vuka ‘Canis lupus’ – ističu u Upravi. „Carinici su na ovom prelazu zaplenili i četiri flaše egzotičnog azijskog napitka sa zaštićenom vrstom azijske vodene zmije ‘henochrophis piscator’, koja drži škorpiju u čeljustima“.

Egzotični napitak pronađen je u prtljagu dvojice četrdesetogodišnjaka iz Rume koji su se vraćali sa turističkog putovanja iz Kambodže, gde su navodno na lokalnoj pijaci kupili ove „suvenire“. U azijskim zemljama ovo piće služi kao afrodizijak, a koristi se i za ublažavanje reumatskih tegoba.

Na prelazu Srpska Crnja, pre nešto više od mesec dana sprečen je i pokušaj krijumčarenja deset papagaja i jedanaest paunova, među kojima je 13 ptica zaštićeno CITES Konvencijom.

„Nekoliko rumunskih državljana sprečeno je da u džakovima za šut sakrivenim ispod gomile kesa sa namirnicama i garderobom u svoju zemlju prošvercuju deset papagaja poznatih kao ‘mali i veliki Aleksandar’, kao i 11 zaštićenih indijskih paunova“, navode u Carini.

„Preplašene i dehidrirane ptice su nakon konsulatacije sa Grupom za CITES Ministarstva zaštite životne sredine predate u prihvatilište zoološkog vrta Palić, a protiv četrdesetogodišnjeg vozača automobila pokrenut je prekršajni postupak pred nadležnim sudom“.

Ko šta voli

Bogatije države, poput onih u EU, zatim SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kina i Japan beleže veću potražnju za egzotičnim kućnim ljubimcima. A, najčešće se potražuju primerci ugroženih divljih vrsta poreklom iz divljine, iz manje razvijenih delova sveta gde je visok stepen biološke raznovrsnosti – odnosno podsaharske Afrike, južne i centralne Amerike i jugoistočne Azije.

„Za određene delove i derivate postoji potražnja u Aziji. To su, na primer, rog nosoroga, slonovača, krljušt pangolina i slično. S druge strane, u SAD i EU, postoji potražnja za tropskom drvnom građom, krznom divljih vrsta mačaka, zmijama i krokodilima“, navode u Ministarstvu.

Šta se iznosi iz zemlje

S obzirom da se nalazi na traznitnom putu i za ovaj vid krijumčarenja, Srbija može biti i konačno odredište za određene vrste, na primer egzotične kućne ljubimce, kako iz divljine Afrike, Azije i Amerike, tako i onih iz uzgoja u zatočeništvu u EU.

Šta posle zaplene?

Zaplenjene žive životinje najčešće se privremeno zbrinjavaju u zoološkim vrtovima na Paliću i u Beogradu.

„Samo manji deo primeraka koji se oduzmu prilikom ilegalne trgovine ili krijumčarenja moguće je vratiti u prirodu, i to najčešće samo u slučaju autohtonih divljih vrsta nakon utvrđivanja porekla, zdravstvenih analiza i procene sposobnosti za opstanak u prirodi. Dok se alohtone vrste najčešće drže u zatočeništvu u zoološkim vrtovima ili prihvatilištima u zemlji ili inostranstvu“, ističu u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Mrtvi primerci, delovi, derivati i proizvodi se drže u Prirodnjačkom muzeju ili u Ministarstvu zaštite životne sredine za potrebe edukacije u cilju zaštite i očuvanja divljih vrsta, a najčešće za obuku nadzornih organa koji vrše kontrole.

 

„Srbija je, nažalost, često i država porekla za veliki broj primeraka ugroženih vrsta koje se ilegalno sakupljaju u prirodi pa zatim krijumčare van zemlje. To su, na primer kopnene kornjače, ptice grabljivice i ptice pevačice, trofej krupnih zveri kao što su vukovi i medvedi“, ukazuju u ministarstvu.

U Srbiji je aktivna i Svetska organizacija za prirodu WWF, preko svoje zvanične kancelarije WWF Adria-Serbia.

„WWF se u Srbiji bavi zaštitom jesetarskih vrsta, takozvanih ‘živih fosila’ s obzirom na to da su ove ribe živele i pre 100 miliona godina. Kavijar od jesetri je posebno cenjen delikates u svetu, a zbog zaštićenog statusa koje jesetre imaju, često je na meti krijumčara. Visoka cena kavijara na crnom tržištu među glavnim je uzrocima izumiranja jesetri. Njihova populacija opala je za čak 70 odsto tokom prošlog veka“, kaže za Nova.rs Vukašin Đurković, koordinator projekta „Život za dunavske jesetre“.