Srbija duguje 32,6 milijardi evra: Kome smo dužni i koliko, još od Tita do Vučića

Poslednji presek napravljen je 30. septembra, kada je sačinjen kvartalni izveštaj, sva dugovanja su podeljena u direktne i indirektne obaveze, a u okviru tih kategorija na unutrašnji i spoljni dug.Tako trenutno po osnovu državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, što predstavlja komponentu direktnog unutrašnjeg duga dugujemo 10,4 milijardi evra, a po osnovu evroobveznica Republike Srbije, što je direktni spoljni dug – 7,3 milijarde evra.Što se tiče ostalih komponenti unutrašnjeg duga unutar direktnih obaveza koje Srbija ima, situacija je sledeća: po osnovu štednih obveznica dugujemo oko 15,2 miliona evra, po osnovu stare devizne štednje oko 396 miliona evra, po osnovu kredita poslovnih banaka za finansiranje projekata oko 190,1 milion evra, a za „ostale obaveze“ dugujemo oko 69,4 miliona evra.Unutar indirektnih obaveza koje imamo, jedina stavka u izveštaju koja predstavlja unutrašnji dug jesu krediti poslovnih banaka i tu dugujemo 491,4 miliona evra.Međutim, ono što nas sve svakako više zanima jeste spoljni dug, u čijoj se strukturi kriju najveće cifre.Po poslednjem preseku stanja, trenutno najviše dugujemo stranim vladama. Naime, Srbija je na tom polju duguje 2,8 milijardi evra, što spada u direktne obaveze, plus 11,1 milion evra, što je deo indirektnih obaveza.Sledeća na listi je Međunarodna banka za obnovu i razvoj, kojoj dugujemo 2,3 milijarde evra, a „trećeplasirana“ je kineska EXIM banka kojoj trenutno dugujemo 2,2 milijarde evra.Slede Evropska investiciona banka, prema kojoj imamo i direktne obaveze (1,3 milijarde evra) i indirektne (467 miliona evra) i Međunarodni monetarni fond kome, prema poslednjem izveštaju Uprave za javni dug, dugujemo 1,2 milijarde evra.

Po osnovu kredita poslovnih banaka za finansiranje projekata direktne obaveze iznose 591 milion evra, a indirektne po osnovu kredita poslovnih banaka – 17,2 miliona evra.Prema Pariskom klubu poverilaca i Banci za razvoj Saveta Evrope imamo samo direktne obaveze i one iznose 616,5, odnosno 487,3 miliona evra.Sledeća je Evropska banka za obnovu i razvoj, prema kojoj su direktne obaveze Srbije manje od indirektnih – 113 miliona evra u odnosu na 348,3 miliona evra.Ostale komponente za koje smo dužni, a koje spadaju u direktne obaveze jesu prema Međunarodnom udruženju za razvoj (61 milion evra), Nemačkoj razvojnoj banci (67,7 miliona evra), a tu je i kategorija ostale obaveze koja je „teška“ 371 milion evra.Što se indirektnih obaveza tiče, tu preostaje da se pomenu dugovi prema Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju (151,4 miliona evra), Nemačkoj razvojnoj banci (88,2 miliona evra), Eurofimi (7,2 miliona evra), Međunarodnom udruženju za razvoj (4,3 miliona evra), a po osnovu ostalih obaveza smo dužni 20,8 miliona evra.

Ako se pregovori sa Svetskom bankom uspešno privedu kraju, Srbija će uzeti dodatna tri kredita. Najveći bi iznosio 400 miliona evra i bio bi namenjen za unapređenje ekonomije, društvenog razvoja, smanjenja siromaštva i zelene projekte.Drugi zajam bi vredeo 35 miliona evra i bio bi namenjen za unapređenje tržišta kapitala, a treći kredit, od 75 miliona evra, bio bi namenjen za reformu finansijskog menadžmenta.Podsećanja radi, Srbija je ranije ove godine već uzela milijardu dolara zajma od Ujedinjenih Arapskih Emirata.Nova.rs je poslala upit Ministarstvu finansija i Upravi za javni dug o tome kada nam koja obaveza dospeva na naplatu u narednom periodu, odnosno do kraja ove i tokom sledeće godine, ali do pisanja ovog teksta nismo dobili odgovor.BONUS VIDEO Ćulibrk o pozajmici iz UAE: Mi smo na ivici sloma a toga nismo ni svesni, skupljim kreditima sada plaćamo jefitnije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ulibrkopozajmiciizuaemismonaivicislomaatoganismonisvesniskupljimkreditimasadaplaamojefitnije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4117209"]