Srbija mora da se zaduži 5,5 milijardi evra samo da bi vratila stare kredite

Nikezić podseća da se zadužujemo kamatama od preko sedam odsto i da je opterećenje države da vraća kredite i isplaćuje kamatu koja je sve veća.„Nama ove godine treba da se zadužimo 5,5 milijardi evra samo da vratimo kredite koji su dospeli“, kaže on.

Vučković dodaje da imamo i investicija, ali da je dobar deo međunarodnih aktivnosti zaduživanje, koje se akumuliralo u ovom periodu."Ne treba tokom godine da nas iznenađuje što se zadužujemo, jer je sve upisano u budžetu. To je i deficit i novo zaduživanje za vraćanje glavnice. Treba voditi računa da se deficit ograniči, novo zaduživanje uslovljeno je starim dugovima. Ponavlja se to veliko zaduživanje, verovatno će u preostalom delu godine biti sporije“, smatra Vučković.Predviđeno je da se do kraja godine javni dug smanji na 56 odsto, navodi Nikezić i dodaje da se očekuje se da će rasti do 60, da bise posle smanjio na 56.„Plan je da BDP poraste dva, 2,5 odsto, videćemo da li će se ostvariti, taj iznos se obračunava u odnosu na očekivani BDP. U visini javnog duga dolazi do nekorektnih informacija. Vrh države poredi naš dug s Nemačkom, kažu Nemačka je više zadužena, imaju 69 odsto učešće u BDP. Ali oni se zadužuju po kamatnoj stopi 2,3, Nemačka ima evro, ako dođe u problem uvek može da štampa evre i vrati dug. Opterećenje od 69 sa 2,3 je mnogo povoljinije od 56-57 sa kamatnom stopom od sedam. Nije problem zaduživati se, pogotovo za infrastrukturne projekte, ali mi sve što radimo i gradimo se zadužujemo. Za pravljenje gasovoda iz mađarskih kredita, za autoputeve iz kineskih, za autoput ka Sarajevu turski kredit, za rupu u budžetu kredit UAE, za pomoć građanima izdajemo obveznice“, kaže Nikezić.Kad ekonomska politika postane politika zaduživanja pravite problem budućim generacijama, ako ta sredstva ulažete u projekte za koje nije urađena studija izvodljivost“, napominje Nikezić.„Ako realizujemo ono što smo dogovorili s Kinezima mi ćemo im dugovati 15 milijardi evra. Kad počne godina, mi prvo Kinezima 450 miliona za kamatu, milijarda za otplatu i postoji opasnost da uđemo u dužničko ropstvo“, rekao je.Vučković, međutim kaže da nismo prezaduženi i da trendovi nisu toliko loši.„Javni dug na tih 56, 57 odsto BDP jeste visok i na gornjoj smo granici i o tome treba voditi računa. Pre svega kroz deficit i isplatu zarada i penzija, to treba da bude kontrolisano i ne bude preveliko. Ako se to radi ostaćemo u narandžastoj zoni, što znači da možemo da izbegnemo prezaduženost krize i javnog duga. Često reagujemo kada se zadužujemo, 2014. je bila opasna godina i moralo je da se reaguje. Sedam odsto po kojima se zadužujemo, aktuelni kreatori politike su se pozivali na sedam odsto kao na katastrofalnu kamatnu stopu, sada se došlo na isto. Imate dve komponente, tu je stanje ta kamatnom tržištu, ako su stope više i za vas je to, a imate i individualnu komponentu kako vas kreditori vide, koliko traže od vas, koliko vam rizika pripisuju“, pojasnio je Vučković.Opširnije pročitajte na N1.BONUS VIDEO Radosavljević: Javna preduzeća su tempirane bombe, samo je pitanje kada će da eksplodiraju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=radosavljevicojavnimpreduzecimagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3769466"]