Region već testirao ograničenje marži u maloprodaji - kratkotrajno olakšanje, dugoročni rizici

Podaci ekonomskih instituta pokazuju da se inflacija hrane u Srbiji u prethodnim mesecima kretala iznad proseka u regionu. Domaćinstva sa nižim primanjima troše i do 60 odsto prihoda na hranu.

Kao odgovor na ekonomski i socijalni pritisak inflacije na domaćinstva Vlada Srbije je krajem avgusta ovde godine uvela ograničenje maloprodajnih marži na osnovne životne namirnice i široku potrošnju. U saopštenjima je navedeno da se to odnosi na više hiljada artikala u 23 grupe proizvoda, piše Novi magazin.

Region već testirao iste mere

Srbija nije usamljena u pokušaju da administrativno ograniči rast cena. Tokom protekle dve godine, sličnim merama poslužile su se Mađarska, Hrvatska, Grčka i Bugarska — svaka sa sopstvenim rezultatima i posledicama.

Najduže i najobimnije ograničavanje cena i marži sprovodila je Mađarska, dok su Hrvatska, Grčka i Bugarska primenjivale kombinovane modalitete administrativnog uticanja na maloprodajne cene.

Mađarska je među prvim zemljama u regionu posegnula za zamrzavanjem cena još 2022. godine, kada je vlada Viktora Orbana ograničila cene osnovnih životnih namirnica — brašna, šećera, mleka, mesa i ulja. Kasnije, u martu 2025, Budimpešta je uvela i plafon marži od 10 do 15 odsto na oko 30 kategorija hrane i kućne hemije.

U prvim mesecima mere su donele pad cena za regulisane proizvode, u proseku između 10 i 40 procenata. Međutim, trgovci su troškove nadoknađivali povećanjem cena na drugim artiklima, smanjenjem promocija i povlačenjem proizvoda iz ponude.

Evropska komisija je u junu 2025. pokrenula postupak protiv Mađarske, uz ocenu da su mere diskriminisale strane maloprodajne lance i narušile pravila jedinstvenog tržišta EU. Sud pravde Evropske unije već je ranije presudio protiv slične mađarske prakse iz 2022, što je dodatno otvorilo pitanje pravne održivosti ovakvih politika.

U Hrvatskoj, Grčkoj i Bugarskoj izostali dugoročni benefiti

Hrvatska je tokom 2023. i 2024. više puta primenjivala zamrzavanje cena hleba, mleka, mesa i ulja, uz paralelno smanjenje PDV-a na pojedine proizvode. Iako je ova kombinacija donela privremenu stabilizaciju, ukidanjem ograničenja cene su se ubrzano vraćale na prethodne nivoe, što pokazuje ograničenu trajnost efekata isključivo administrativnih rešenja.

Grčka je uvela zakonske plafone na bruto marže i pojačan inspekcijski nadzor. Beležen je pad cena ciljnih artikala, ali uz povećanje operativnih troškova trgovaca i smanjenje profitabilnosti malih prodavnica.

Bugarska je tokom 2025. primenila ograničenja marži i obavezu javnog prikazivanja cena. Potrošačke organizacije ubrzo su ukazivale da se efekat smanjenja cena brzo smanjuje, a trgovci su isticali povećanu regulatornu neizvesnost.

Iskustava zemalja regiona upućuju na nekoliko posledica:

• kratkoročno vidljivo snižavanje cena na obuhvaćenim artiklima

• prelivanje troškova na druge proizvode

• smanjena ponuda i povlačenje proizvoda sa polica

• odlaganje investicija u maloprodajnu infrastrukturu

• rizik zatvaranja objekata sa manjim prometom

Đogović: Fokus treba da bude na uzrocima, ne posledicama

Ekonomista Saša Đogović objašnjava za Novi magazin da se inflatorni trendovi u Srbiji privremeno smiruju, ali da će očekivano poskupljenje električne energije verovatno ponovo pojačati inflaciju, uz procenu da bi godišnja stopa mogla da se kreće između tri i tri i po procenta.

Prema njegovim rečima, mere poput ograničenja marži spadaju u model koji tretira posledice, a ne uzroke poremećaja na tržištu.

„Ono što treba naglasiti je da su nama potrebne mere sistemskog karaktera, one koje će da leče uzrok, a ne simptomatskog karaktera, kao što je sada slučaj..

Drugi aspekt je definisana poljoprivredna politika, na kraći, srednji i duži rok uvažavajući klimatske promene i trasirajući put onim semenima/sortama koje će biti otpornije na klimatske udare i povećana javna ulaganja za sisteme navodnjavanja.

Treći aspekt je povećanje produktivnosti rada javnih preduzeća i onih komunalnih na nivou lokalnih samouprava kako se ne bi tereti neefikasnosti u poslovanju prebacivali na krajnjeg potrošača. Imamo tu povećane troškove odnošenja smeća (5,5% povećana cena), snabdevanja vodom (blizu 9% povećana cena), odvođenja otpadnih voda (preko 10% povećana cena), što govori o tome da postoje određene iracionalnosti u poslovanju i zloupotreba položaja na tržištu kako bi se svi ti troškovi prebacivali na krajnjeg potrošača“, kaže Đogović i upozorava da se pritisak administrativnih ograničenja može preliti na radnike i lokalne zajednice.

Navodi da navedeni faktori spadaju u one na koje mogu uticati kreatori ekonomske politike u državi, a postoje i oni koji su van njihovog dometa, poput svetskog tržišta energenata, nafte i metala.

„Vlada je krenula putem uređivanja tržišta, što nije dobro, jer vidimo da postoje nagoveštaji i gašenja pojedinih maloprodajnih objekata koji nemaju dovoljan promet, a iziskuju povećane troškove. U ovakvom administrativnom modelu plafoniranja marži iziskuju se određeni potezi samih vlasnika tih trgovinskih lanaca kako bi i oni smanjili svoje troškove, a to ide i preko otpuštanja zaposlenih radnika i zatvaranja malih prodajnih objekata“, naglašava.

Ekonomisti koji su analizirali posledice ovakvih mera u regionu ukazuju i da one mogu prikriti strukturne izazove kao što su niska produktivnost agrara, zavisnost od uvoza prehrambenih proizvoda i visoki troškovi poslovanja u trgovini. Naglašavaju potrebu za donošenjem novih ili izmenjenih sistemskih politika u oblastima poljoprivrede, tržišnog nadzora i efikasnosti javnih usluga kako bi se postigli dugoročni željeni efekti.

***