Profit ili politički razlozi: Zašto državni Telekom ulaže u medije i krši zakone?

Kako piše N1, izdavač medija može biti svako fizičko i pravno lice, ali ga ne može ni neposredno, ni posredno osnovati država, predviđa važeći Zakon o javnom informisanju i medijima.Nacrt izmena i dopuna ovog zakona, međutim, predviđa izuzetak od ovog pravila, a to je da državno preduzeće koje se bavi elektronskim komunikacijama može da osnuje firmu koja će biti – izdavač medija. Na ovaj način, ako Vlada usvoji ovakvo rešenje, Telekom Srbija dobija i zakonski osnov da se bavi medijskom delatnošću i ima vlasništvo nad medijima.

Ulažu li, globalno, telekomunikacione kompanije u medijski „biznis“?Nenad Gujaničić, berzanski analitičar i glavni broker društva Momentum sekjuritis, za portal N1 kaže da su globalne telekomunikacione kompanije već godinama u svojevrsnoj saturaciji čemu je prethodila velika ekspanzija mobilnog biznisa koja je imala svoj kraj.„Stoga su biznisi iz ove branše tražili način da prošire svoje poslovanje, a time bolje vežu svoje korisnike koji su lako prelazili kod konkurenata za nižu cenu usluge. To je bio glavni motiv što su pojedine od njih, poput AT&T, imali veoma jak upliv i u medijski biznis, ali on se uglavnom nije završavao uspešno, odnosno profitabilno“, kaže Gujaničić.Kod nas je, dodaje, situacija više nego jasna.„Nacionalni telekomunikacioni operator nije našao profitni motiv za upliv u medijski biznis, već je pre bio političke prirode“, konstatuje Gujaničić.Radmilo Marković, novinar BIRN, na pitanje šta sve mogu biti problemi ako se Telekomu Srbije dozvoli da i formalno postane vlasnik medija, kaže da već vidimo da pitanje nije „ako postane“ već zapravo „kada postane vlasnik još više medija“.„Najpre, problem je načelan – zašto novi zakon ide nasuprot strateškog opredeljenja države još od 2014. da država izađe iz vlasništva u medijima“, pita Marković.Potom, dodaje naš sagovornik, tu je pitanje transparentnosti i niz drugih pitanja.

Pitanja bez odgovora

Hoće li javnost saznati za sve slučajeve o kojima se dugo već priča da su de facto u vlasništvu Telekoma, ili bar da ih Telekom finansira, a da Telekoma nema nigde u papirima kao vlasnika?Dalje, kaže, postoji i pitanje koncentracije konkurencije: hoće li REM, nadležno ministarstvo i Komisija za zaštitu konkurencije pokrenuti postupke iz svog domena, kako bi utvrdili da li Telekom – kao novi, priznati vlasnik – krši zakone o informisanju, elektronskim medijima, konkurenciji…?Ako se, kako ističe Marković – otkrije da je Telekom suštinski vlasnik još ponečega za šta javnost nije imala informacija, hoće li biti pokrenuti postupci da se utvrdi da li je Telekom kršio zakone pre promene medijskih zakona?„Svakako je najveća bojazan vezana za raznovrsnost medijskog sadržaja i izvora informacija: Telekomom upravlja država, a aktuelna vlast te države je učinila sve u svojoj moći da uguši ili diskredituje svaki različiti glas – bilo kroz potpunu kontrolu emitovanja programa na javnom servisu i ostalim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, bilo kroz potpunu kontrolu najtiražnije štampe i najvećeg dela najčitanijih portala“, navodi Marković.

Krediti 1,75 milijardi €: Zaduženost porasla za 350 miliona €

Konsolidovani završni računi Telekoma pokazuju da je matično preduzeće sa svim zavisnim društvima 2022. ostvarilo neto dobit od 3,47 milijardi dinara (oko 29,6 miliona evra), od kojih je 1,5 milijardi dinara (oko 13 miliona evra) pripalo matičnom društvu.Kada je reč o kreditima, ukupne obaveze Telekoma Srbija na kraju 2022. godine po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita iznosile su 205, 74 milijardi dinara, što je oko 1,75 milijardi evra.Godinu dana ranije, ove obaveze bile su 159,44 milijarde dinara, što je oko 1,4 milijarde evra.Dakle, za godinu dana Telekom Srbije na nivou grupe povećao je zaduženost za 350 miliona evra.

Zona neodrživosti

Berzanski analitičar Nenad Gujaničić ističe da su, kada govorimo o ulaganjima Telekoma – „ona svakako neophodna kako bi se održao tehnološki korak“.„Ali, zahvaljujući krupnim preuzimanjima i obilatim ulaganjima na sve strane, finansijska struktura Telekoma polako ulazi u zonu neodrživosti. Ovo posebno dolazi do izražaja u uslovima visokih kamata koje će ove godine biti prilično veliko opterećenje za Telekom, a nema izgleda da će se situacija mnogo promeniti ni naredne godine. Kraće rečeno – visoka zaduženost kompanije je velika prepreka za njen dalji rast i razvoj“, zaključuje Gujaničić.

Koliko ih ima

Prema podacima iz konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2022, Telekom Srbija ima većinski vlasnički udeo u 10 preduzeća, od kojih Arena Channels group (bavi se kablovskom telekomunikacijom, proizvodnjom i emitovanjem grupe TV kanala “Arena Sport” i “Agro TV”), u svom vlasništvu ima medijska preduzeća, poput Euronews d.o.o. Beograd, ili medijsku platformu Bloomberg Adria (Bloomberg Adria je nastala kao regionalna saradnja između Bloomberg Media i Mtel Sviss, koji je u vlasništvu Arena Channels grupe).Pored Arena Channels grupe, ostala zavisna Telekomova preduzeća su: Telekom Srpske (udeo 65%), Mtel Podgorica, Crna Gora (udeo 51%), Telus Beograd (100%), Mts Kosovska Mitrovica (100%), MTEL Global Beograd (59%), Yunet International Beograd (82%), Mtel Skoplje, Severna Makedonija (100%), TS Ventures Beograd (100%), i TS Ventures fond Beograd (87%).Uz sve navedene probleme i pitanja bez odgovora iluzorno je, prema mišljenju Radmila Markovića, govoriti o tome da će se situacija popraviti time što će Telekom i formalno moći da bude vlasnik medija.„Može samo da se pogorša. Uostalom, treba samo pogledati u kojim medijima se Telekom oglašava, pa da se vidi da mu nimalo ne smeta fakat da ono što ti mediji objavljuju nema nikakve veze ni sa javnim interesom, niti sa novinarskim kodeksom. Što bi mu onda smetalo da ima u vlasništvu takve, neprofesionalne medije, ako se mogu nazvati medijima uopšte? Sa druge strane, mora se reći da Telekom i sada u svom portfoliju ima medije koji kvalitetno i profesionalno rade, ali da je to verovatno posledica licence – poput Euronewsa ili Bloomberga“, ističe Marković.

Podela tržišta

Prema poslednjem dostupnom izveštaju RATEL-a, Telekom Srbija ima tržišni udeo kada je reč o distribuciji medijskog sadržaja od 52,9 odsto. Sledi SBB sa udelom od 40,9 odsto. Preostali udeli su pojedinačno manji od tri odsto.„Broj pretplatnika distribucije medijskih sadržaja je u drugom kvartalu 2023. godine u porastu u odnosu na prethodni period i iznosi oko 2,27 miliona“, konstatuje RATEL u svom izveštaju za drugi kvartal 2023.Prema ovom izveštaju, najveći broj pretplatnika u drugom kvartalu 2023. godine ima priključak na digitalnu kablovsku televiziju (oko 49%).Pet godina ranije, na kraju drugog kvartala 2018. situacija je bila drugačija.Ukupno je bilo oko 1,7 miliona pretplatnika distribucije medijskih sadržaja.SBB je na kraju juna 2018. imao 54 odsto tržišnog učešća, Telekom Srbija 25 odsto, dok su ostatak držali drugi operatori sa udelima ne pojedinačno većim od osam odsto. Usledile su akvizicije Telekoma Srbije koji je kupovao manje operatore na tržištu, preplaćujući ih i tako uvećavajući svoju tržišnu poziciju (Radijus Vektor, Kopernikus…)„Telekom i SBB faktički imaju duopol na tržištu distribucije medijskog sadržaja i vidimo da je taj duopol loš po potrošače, jer, izuzev u slučaju da plaćaju obe mreže, što je finansijski nedostižno za većinu građana, nemaju mogućnost da se potpuno informišu. Potencijalnim ukrupnjavanjem medijskog tržišta kroz Telekom, situacija se neće popraviti“, smatra Radmilo Marković.

A šta ako Telekom bude privatizovan?

Na kraju, dodaje Marković, postavlja se i pitanje održivosti poslovanja.„Telekom je u poslednjih nekoliko godina višestruko povećao svoju zaduženost, bez odgovarajućeg povećanja sopstvenih prihoda. Šta će biti sa svim tim medijima i zaposlenima ukoliko Telekom bude morao da se odriče dela svog biznisa da bi se finansijski restrukturirao? Šta će biti sa medijima ukoliko Telekom bude privatizovan“, pita novinar BIRN-a.