SAZNAJEMO Medijski zakoni sutra stižu u Vladu

Novi medijski zakoni trebalo bi da urede medijsku scenu u Srbiji i da srpske zakone usaglase s evropskom praksom.Međutim, to nije moglo da prođe glatko, pa je vlast nakon završene javne rasprave, tik pred njihovo usvajanje i mimo znanja Radne grupe ubacila pojedine članove i stavove, koji “idu na ruku” samo vladajućoj stranci.Naime, takoreći "preko noći" ubačena su dva sporna stava u član 112. i  122. Nacrta Zakona o elektronskim medijima, kojim se suštinski ide na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom.Odredbe u članu 122. su propisivale da su svi kablovski operatori obavezni da u svojoj ponudi imaju pored javnog servisa i programe privatnih televizija sa nacionalnim frekvencijama i da im plaćaju po ceni koju će određivati REM, bez mogućnosti da ih ukinu.Takođe, u izmenama Zakona bio je predviđen i obavezan raspored koji podrazumeva da prva dva mesta moraju biti rezervisana za kanale javnog servisa, a da na narednim pozicijama moraju biti nacionalne televizije Pink, Prva, B92 i Hepi.Ove izmene unete su bez znanja članove Radne grupe koja je radila na zakonima, a nakon što su isplivale u javnost predstavnici novinarskih i medijskih udruženja su izrazili nezadovoljstvo.Oglasili su se i iz kompanije SBB i ukazali da ovakva netransparentna izmena direktno ugrožava poslovanje SBB kompanije, koja konstantno upozorava na različite vrste opstrukcija sadašnje vlasti i medija sa kojima se suočava u svom poslovanju.

"Mogle bi da utiču na to da se potpuno obustavi poslovanje SBB kompanije, a da Srbijom zavlada još veći medijski mrak. Novi zakon otvara put da REM reguliše i natera SBB da sav prihod od TV distribucije uplaćuje TV kanalima sa nacionalnom frekvencijom. To znači da će SBB-u ovim zakonom moći da se nametne obaveza da emituje nacionalne kanale i da REM određuje naknadu koja će da se plaća za njih. Ovim zakonom se zapravo legalizuje protekcija televizija sa nacionalnom frekvencijom. Tako će praktično operator, u ovom slučaju SBB, biti prinuđen da plaća cenu koju odrede pružaoci medijske usluge, pa makar ona bila i 10 puta veća od realne", rekao je izvršni direktor kompanije SBB Milija Zeković, dodajući da na taj način SBB ne bi mogao da opstane na tržistu.S druge strane, novinarska i medijska udruženja ukazala su da će medijski zakoni, ako se usvoje u tom obliku, imati pogubne posledice po novinarstvo, ali i društvo u celini, jer urušavanje medijskih sloboda i prava na informisanje ugrožava slobode i prava svih građana, a javnost treba da bude "spremna na potpuni mrak". Smatraju i da se vlasti žuri da medijske zakone usvoji pre održavanja najavljenih izbora.Posle pobune medijske zajednice i dela opozicije, usledio je sastanak u utorak, 17. oktobra, na kome su učestvovali predstavnici Misije OEBS-a, Delegacije EU, ambasade Norveške, Vlade Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kao i predstavnici radnih grupa i novinarskih i medijskih udruženja.Sporni stavovi u članu 122. Nacrta Zakona o elektronskim medijima, prema kojima je bilo predviđeno da će REM određivati cenu koju će kablovski operatori plaćati za redistribuciju programa nacionalnih televizija su izbačeni, a za drugi naknadno dodati stav u članu 112, prema kojem je trebalo da se na prva dva mesta nalaze programi javnih servisa, a potom nacionalne televizije Pink, Hepi, B92 i Prva, pronađen je kompromis.Utvrđeno je da će operatori na kanalu 0 imati servisne informacije, na broju 1 Javni servis, na broju 2 Radio televizija Vojvodine, a onda kablovski operatori mogu da ređaju kanale kako misle da treba.Ono što je na sastanku još dogovoreno, je na neki način „restart REM-a“. Regulatorno telo se neće birati kao do sada, ostavljeno je vreme da određeni članovi REM-a završe svoj mandat ili da podnesu ostavke, a zatim će biti izabrani drugi članovi.

Vlada je saopštila da su se svi učesnici sastanka složili da tekstovi nacrta zakona finalno usaglašeni na tom sastanku predstavljaju korak u pravom smeru.„Uz određene rezerve pojedinih medijskih i novinarskih udruženja, prema pojedinim predloženim rešenjima, dogovoreno je da se oba nacrta zakona proslede na usvajanja na narednoj sednici Vlade Srbije“, saopšteno je iz vlade.Međutim, posle sedmočasovnog “obaranja ruku” učinjeni su pomaci, ali se Vlada Srbije "nije dala" kad je u pitanju zaštita interesa medija, koji su direktno ili indirektno u vlasništvu Telekoma.

U Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima ponovo se omogućava povratak države u vlasništvo medija, što je protivno Medijskoj strategiji i Akcionom planu za primenu Medijske strategije.Ono što smo nezvanično već znali – da „Telekom“ na različite indirektne načine upravlja i drži vlasništvo nad brojnim TV i online medijima u Srbiji – sada će postati zakonski moguće.

Kakvu ulogu dobija Telekom?

Član Radne grupe za izradu medijskih zakona i profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski posle ovog sastanka rekao je za Raskrikavanje da će država ipak moći da ima vlasništvo u medijima.„Ta odredba je poboljšana u smislu da to može da se odnosi samo na Telekom, a ne kao što su se mnogi uplašili, da će sve lokalne samouprave moći da osnivaju preduzeća koja će biti vlasnici medija. Uveravali su nas da to neće moći da se dogodi i nismo uspeli da se takva odredba uopšte ne unese u zakon”, rekao je profesor Veljanovski.On je ukazao i da je u nekim evropskim državama dozvoljeno da država ima operatore koji su vlasnici medija.„To su države koje su demokratski napredovale i imaju jake kontrolne mehanizme koji ne dopuštaju da se volja vlasti prenese preko tih medija. Međutim, ovi argumenti nisu urodili plodom”, objasnio je on.

Veljanovski je podsetio da prema zakonu iz 2014. godine država ne može da ima ni direktno, ni indirektno vlasništvo u medijima, osim javnih servisa.Prema mišljenju predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željka Bodrožića vlast je do sada pronalizila kojekakve rupe u zakonima kojima su pravdali to mešanje u vlasništvo, ali sada će imati crno na belo da mogu da uđu u vlasništvo kao državna telekomunikaciona kompanija."To je sad još jedna mogućnost da se dobar deo državnog novca, preko državne kompanije, opet odliva ka medijima, koji uglavnom emituju propagandu u korist Aleksandra Vučića i korist SNS. Sad će Telekom moći slobodno da osniva medije i da pravi kooperacije koje mogu da im omoguće da na taj način finansiraju i neke lokalne televizije”, objasnio je predsednik NUNS-a.***BONUS VIDEO: Šta su sledeći koraci u promenama medijskih zakona?