"Imamo posla sa šibicarima": "Telekom", režimski gubitaš koji će sad moći da vam kroji medije - vašim parama, po zakonu

Novi medijski zakoni trebalo bi da urede medijsku scenu u Srbiji i da srpske zakone usaglasae s evropskom praksom.Međutim, to nije moglo da prođe glatko, pa je vlast po završetku javne rasprave i mimo znanja Radne grupe ubacila pojedine članove i stavove, koji “idu na rku” samo vladajućoj stranci.Posle pobune medijske zajednice i dela opozicije, usledio je sastanak u utorak 17. oktobra, na kome su učestvovali predstavnici Misije OEBS-a, Delegacije EU, ambasade Norveške, Vlade Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kao i predstavnici radnih grupa i novinarskih i medijskih udruženja.Posle sedmočasovnog “obaranja ruku” učinjeni su pomaci, ali se Vlada Srbije nije dala kad je u pitanju zaštita interesa medija, koji su direktno ili indirektno u vlasništvu Telekoma.

Kakvu ulogu dobija Telekom?Član Radne grupe za izradu medijskih zakona i profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski posle ovog sastanka rekao je za Raskrikavanje da će država ipak moći da ima vlasništvo u medijima.„Ta odredba je poboljšana u smislu da to može da se odnosi samo na Telekom, a ne kao što su se mnogi uplašili, da će sve lokalne samouprave moći da osnivaju preduzeća koja će biti vlasnici medija. Uveravali su nas da to neće moći da se dogodi i nismo uspeli da se takva odredba uopšte ne unese u zakon”, rekao je profesor Veljanovski.

On je ukazao i da je u nekim evropskim državama dozvoljeno da država ima operatore koji su vlasnici medija.„To su države koje su demokratski napredovale i imaju jake kontrolne mehanizme koji ne dopuštaju da se volja vlasti prenese preko tih medija. Međutim, ovi argumenti nisu urodili plodom”, objasnio je on.Bodrožić (NUNS): Imamo posla s ljudima koji su “uspešni šibicari”Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ocenio je da je tekst zakona na kome je radila Radna grupa dobar, da se u njemu vidi napredak za stvaranje bezbednih uslova za rad, ali da na sastanku nije postignuta saglasnost u vezi s povratkom države u vlasništvo nad medijima.Kompletnu situaciju opisao je kao “bacanje udice medijskim udruženjima”.

“To je situacija, imali smo 'ništa', pa smo sada, kao, dobili 'nešto'. Vidi se da imamo posla s ljudima koji su odavno pokazali da su uspešni šibicari i da varaju i ove iz inostranstva i svoje”, slikovito je opisao Bodrožić kakva je atmosfera bila na sastanku.Prema njegovim rečima, “upornost vlasti” da u zakonu ostanu dva člana koja se odnose na Telekomove medije, kako kaže, pokazuje da je dosadašnja praksa bila protivna zakonu, te da će sad ovim zakonom sve to biti ozakonjeno.

On je podseto da prema zakonu iz 2014. godine država ne može da ima ni direktno, ni indirektno vlasništvo u medijima, osim javnih servisa.“Vlast je do sada pronalizila kojekakve rupe u zakonima kojima su pravdali to mešanje u vlasništvo, ali sada će imati crno na belo da mogu da uđu u vlasništvo kao državna telekomunikaciona kompanija. To je sad još jedna mogućnost da se dobar deo državnog novca, preko državne kompanije, opet odliva ka medijima, koji uglavnom emituju propagandu u korist Aleksandra Vučića i korist SNS. Sad će Telekom moći slobodno da osniva medije i da pravi kooperacije koje mogu da im omoguće da na taj način finansiraju i neke lokalne televizije”, objasnio je predsednik NUNS-a šta će u praksi značiti članovi zakona čije brisanje su tražila medijska udruženja.Zoran Gavrilović (BIRODI): Vlast žrtvovala Oliveru Zekić u zamenu za TelekomMeđu pomacima koji su napravljeni na sastanku s evropskim predstavnicima je i takozvano “resetovanje REM-a”, odnosno izbor novih članova Saveta po drugačijim uslovima.Ovaj “ustupak” je za Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kako kaže, klasičan primer “žrtvovanja” nečeg zarad viših ciljeva.

“Mislim da je vlast odigrala šahovsku partiju s međunarodnom zajednicom i s domaćim akterima u kojoj je žrtvovala Oliveru Zekić, odnosno Savet REM-a, a sačuvali su Telekom”, kaže on. Dodaje da nam sad ostaje da se “izborimo za normalan Savet REM-a”, koji će savesno kontrolisati sve medije.

“Ja sam uveren da, kad bi REM radio svoj posao, velika većina elektronskih medija ne bi imala frekvenciju, odnosno, bili bi permanentno kažnjavani. Kad kažemo ‘država u medijima’, mi tu nismo precizni. Suština je da je ‘partija u medijima’. Telekomom upravlja Vlada, odnosno stranke na vlasti i one prosto koriste Telekom, da bi očuvale svoje rejtinge i imidž u javnosti. Telekomovi mediji su propagandna sredstva i tu REM treba da uradi ono što mu je uloga”, stav je Zorana Gavrilovića.On ističe i da celokupnu situaciju oko “ubacivanja” spornih članova koji su se našli u Nacrtu zakona javnost treba da zna i najavljuje da će BIRODI tim povodom preduzeti konkretne poteze.

“Predloge za izmenu zakona bilo je moguće dostaviti do 7. oktobra u pisanoj verziji i neko je morao da ih dostavi. BIRODI će, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od Ministarstva za informisanje i telekomunikacije zatražiti da nam dostavi ko je predlagač te izmene. Ako predlagač ne postoji, onda je za to odgovorno ministarstvo. U tom slučaju tražićemo analizu na osnovu koje je sve to urađeno”, zaključio je Gavrilović.BONUS VIDEO: Željko Bodrožić predsednik NUNS-a: Šta je vlast htela da provuče u medijske zakone